"The Economist": Nauka će pobediti rak

Malo je onih čiji životi nisu na neki način imali dodir sa kancerom, bilo preko prijatelja, porodice, kolege ili jednostavno nekoga "koga znaju". Pre samo jednu generaciju, prognoze su glasile da će jedna od tri osobe iz razvijenih i bogatih zemalja čuti one zlokobne doktorove reči "žao mi je, ali imate rak". U nekim zemljama danas je to jedna od dve osobe. Što duže uspete da izbegnete sve ostale smrtonosne bolesti, biće sve veće šanse za dobijanje raka. Živite dovoljno dugo i to će biti posledica.

Kancer je, podseća The Economist, na drugom mestu vodećih uzroka smrtnosti u svetu, posle srčanih bolesti; usmrtio je 8,8 miliona ljudi u 2015. godini, trećina njih je u siromašnim i srednje razvijenim zemljama. U periodu od 2005. do 2015. godine, broj obolelih porastao je za 33 procenta, najviše pod uticajem starenja i rasta populacije. Očekuje se da će u narednih dvadeset godina broj novoobolelih skočiti za 70 procenata.

Neverovatno je, ali sa rastom broja obolelih porastao je i broj preživelih u bogatim zemljama. Danas, 67 odsto pacijenata u Sjedinjenim Državama živeće još najmanje pet godina. Različite vrste raka ponašaju se drugačije, kao što se i pacijenti ponašaju drugačije - pokazalo se da je rak mnogo izlečiviji kod dece nego kod odraslih. Kod nekih vrsta raka, kao rak pankreasa, teško da postoji bilo kakav napredak. Ali postoji zaista mnogo razloga za optimizam.

Nauka je toliko napredovala da novi načini istraživanja pomažu u revolucionarnom razumevanju raka, a to vodi do novih specifičnih pristupa bolesti i lečenju. Što je još važnije, mnoga testiranja nisu više samo laboratorijska već su postala klinička ispitivanja. Genetska testiranja koriste se da bi se precizno locirale slabe tačke kancera kod određenog pacijenta. Tada se ćelije pacijenta modifikuju da bi se bolje borile sa nekontrolisanom bolešću.

U ovoj deceniji pojavio se ceo novi set različitih vrsta terapija. Upravljanje imunosistemom da bi se ojačao i odgovorio na pojavu kancera, postalo je praktična medicina, sa dozvoljenim načinima lečenja za osam vrsta kancera. Uporedo sa rastom broja načina lečenja, ubrzan je i način njihovog odobravanja, što je dobra vest, ali je sa tim odobreno i mnogo skupih lekova sa malo ili nimalo koristi po pacijente. Ali to je ohrabrilo i podstaklo mnoga ulaganja i inovacije u načinu istraživanja. Sada ima oko 600 lekova koji su u razvoju u biotehnološkim i farmakološkim kompanijama, prenosi Nedeljnik.rs.

Nije sve, međutim, tako sjajno. Oni najsiromašniji i dalje nemaju adekvatno lečenje, niti prevenciju. Nije im dostupna hemoterapija ili neophodni lekovi. I to nije problem samo nas siromašnih zemalja. Vrste raka koje izaziva loša ishrana, gojaznost, alkohol i pušenje mogle bi da budu redukovane i da se time smanji broj obolelih. Takođe, vakcina protiv HPV (humanog papiloma virusa) za devojčice rutina je u Ruandi, ali ne i u mnogim bogatim zemljama, pa i u Americi, što znači da su mnoge od njih i dalje pod rizikom da obole od cervikalnog raka, a mogle bi da ga izbegnu. Ali, bez obzira na sve to, progres ne samo da je moguć već se i događa.

Sa mnogim vrstama raka, posebno onim sa velikom smrtnošću, problem je što se kasno dijagnostikuju. Imaju malo simptoma ili ih nemaju sve dok bolest ne uđe u opasnu fazu. Ukoliko bi rak bilo moguće pouzdano detektovati u vrlo ranoj fazi, mnogi životi bili bi spaseni. U razvijenim zemljama vrste raka kao što su cervikalni, prostate i dojke regularno se otkrivaju pre nego što razviju simptome. Sada istraživači pokušavaju da razviju dijagnostičke metode da bi mnogo više tipova raka moglo da se otkrije na vreme, sa dobrim prognozama za izlečenje.

Na primer, ako se kolorektalni rak otkrije na vreme, stopa preživljavanja je 95 procenata. Samo šest posto preživi ako uđe u fazu četiri. Bili Bojl, koji je izgubio suprugu Kejt, tada majku dvojice vrlo malih dečaka, osnovao je biotehnološku kompaniju da bi pronašao način da se dijagnostikuje kolorektalni kancer. Njegova kompanija razvija uređaj veličine čipa koji će, kako se nadaju, meriti promene u molekulima daha -- jer kancer menja metabolizam -- a koji bi detektovao i najsitniju promenu koja će ukazati na rak. Bila bi to neka vrsta "otiska" prsta.

Poboljšanje dijagnostičkih metoda znači i više od toga da se rak "uhvati" na vreme. Mnoge od njih otkrivaju slabosti raka. Kako lekovi deluju na različite načine, neki od njih će biti protiv tumora sa jednom vrstom mutacija, dok će drugi biti korisniji za drugu vrstu. Prema podacima Foundation Medicine u Kembridžu, u Americi oko 14 lekova protiv raka imaju neku vrstu zajedničke dijagnostike, testiranja koje pokazuje koji će rak reagovati na njih, a koji ne. Zasada, takvi genetski testovi koriste se kada se planira 50 do 60 procenata solidnih tumora, prema podacima Fondacije. Novi lekovi, novo razumevanje kako rak deluje i nove tehnologije koje će moći da skeniraju mnoge gene na mutacije znači da će jednom takvo testiranje biti uobičajeno i sa značajnim podacima u bliskoj budućnosti. Naučnici i doktori voleli bi da pacijentima uskoro bude rutinski nuđeno genetsko skeniranje njihovih tumora. Zato je potrebno da bude jeftino, a neki od njih, kao na primer ThermoFisher, firma iz Masačusetsa, veruju da bi mogli da razviju jeftin čip koji bi bio u masovnoj upotrebi. Doktori bi na osnovu mutacija mogli da izaberu najbolji lek za određeni rak, ili da ukažu na to kako da se lek razvije.

Osim da se izabere pravi lek, genetska testiranja takođe počinju da otkrivaju više o rizicima i posledicama svakog pojedinačnog raka, nešto što je izuzetno značajno kod odluke da li neki rak treba lečiti uopšte i kako.

Recimo, MammaPrint test koji je izradila Agendia iz Amsterdama, analizira aktivnosti gena u ranoj fazi raka dojke. Ako bi žene sa rakom u ranoj fazi bile rutinski testirane na ovaj način, broj onih koje ne bi morale na hemoterapiju bi se znatno smanjio. Sličan test dostupan je za rak prostate koji je razvio Myrad Genetics iz Jute. Pokazalo se da bi oni koji imaju nasleđenu mutaciju P53 gena možda bili posavetovani da urade snimak celog tela kako bi tražili rak, jer su u posebnom riziku.

Identifikovati gene iz tumora normalno znači uzeti ih iz kanceroznih ćelija biopsijom. To je invazivna metoda i često se obavi jednom u toku bolesti. Danas istraživači pokušavaju da postignu nešto testiranjem krvi ili takozvanom tečnom biopsijom i u Institutu za istraživanje raka u Londonu naučnici uspevaju da otkriju da li lek deluje kod pacijenta za svega četiri do osam nedelja.

Ovi dijagnostički testovi moraju da preskoče dve jake prepreke: moraju da budu dovoljno osetljivi da bi otkrili tačnu bolest i dovoljno specifični da ne vide znakove bolesti kad ona ne postoji. Ovo drugo će postati važno kada testiranja postanu masovnija, lažni pozitivni testovi su rastući problem sa postojećim testovima kao što su mamograf ili testiranje na rak prostate.

Imunoterapija daje najveća obećanja, bilo za već postojeće načine lečenja ili za one koje tek treba razviti. Mnogi naučnici rade na narednim generacijama imunomodulatora. Postoje različiti pristupi istraživanja, kombinacija ispitivanja antigena, virusa, vakcina... koji bi napali kancer, ili ga barem oštetili, ili otpustili druge vrste antigena koji bi pomogli imunosistemu da se bolje izbori sa tumorom. Vakcine, kao i imunoterapija, rade na "hakovanju" imunosistema, menjajući način na koji se njegove ćelije bore sa rakom i uvećavajući broj tih ćelija "ratnika". Za mnoge vrste ovih reprogramiranja potrebno je pronaći jeftinije načine, jer pojedinačno lečenje raka kod određenog pacijenta i dalje nije nimalo jeftino. Menjanje gena zasada je najskuplji način lečenja koji je svet ikada video, iako mnogo obećava. Ali, efikasna rana dijagnostika mogla bi da spase i novac i spreči patnju. Kompleksnost imunosistema znači da on i dalje ne reaguje onako kako bi lekari očekivali.

Rak će nastaviti da raste sa demografijom. U razvijenim zemljama nove metode lečenja možda neće smanjiti šanse za dobijanje raka još neko vreme, jednostavno zbog toga što će stariji obolevati od više vrsta raka. Ali šanse za preživljavanje prvog raka, ili sledećeg tumora, popraviće se, posebno kod onih sa "popustljivijim" tumorom, i sa dostupnim inovativnim načinima lečenja.

Sve veći broj ljudi će čuti "žao mi je, ali imate rak", ali to više neće biti sudbonosna rečenica koja podrazumeva i momentalnu smrtnu presudu, jer ćemo se manje plašiti te dijagnoze pod nazivom "rak".