Čak i iskusni letači ne mogu uvek da ga izbegnu, posebno kada putuju sa zapada na istok. Zbog čega povratak iz Njujorka u Beograd, ili let ka Japanu iz Srbije (sve u pravcu zapada ka istoku) mnogo teže padne nego put u obrnutom smeru?
Razlog je biološki ritam ili popularni biološki sat. Onaj precizni mehanizam u nama zbog kojeg nam je potrebno "sedam sati sna" ili "tri obroka dnevno", ili zbog kojeg nam nekad treba više šećera, na primer.
Taj "sat", aktuelan zbog Džefrija Hola, Majkla Rosbaša i Majkla Janga, onih koji su nedavno dobili Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju upravo za otkriće gena koji kontroliše ritam funkcionisanja živih organizama - a koji je sinhronizovan sa Zemljinim obrtajima, mnogo je važniji za naše zdravlje nego što se to nekada mislilo.
Verovalo se da je taj "glavni sat" u našem mozgu (i vezuje mrežnjaču, osetljivu na svetlo, za deo mozga koji otpušta melatonin, hormon spavanja) jedini časovničar koji upravlja našim telom. Tokom protekle decenije, naučnici su otkrili da brojni majušni "časovnici" kucaju unutar skoro svakog tipa ćelije u nama, i upravljaju našim dnevnim potrebama.
Sve u našem telu: od otpuštanja hormona, digestivnih enzima u crevima, promena u krvnom pritisku, pod uticajem je biološkog sata, i funkcioniše po 24-časovnom ciklusu. Naše telo precizno zna u kom delu dana nam je potrebna koja doza određene supstance. Ta mreža satova ne samo da održava red u odnosu na spoljni svet, već i drži sve pod kontrolom unutar tela.
I tu dolazimo do džet-lega i njegove nepodnošljivosti. Taj "glavni sat" u nama se brzo prilagođava promenama svetlosti, ali ostatak našeg tela je mnogo sporiji i teže ga prati jer radi na potpuno različitim brzinama. Džet-leg je toliko strašan jer telo ne može jednostavno da se prebaci, pošto cela mreža biološkog sata nije usaglašena, tj. poravnata, svaki taj "satić" kuca onako kako je odavno podešen.
Ako bi sat bio potpuno poravnat u nama, a mi se izmestili za pet vremenskih zona, ne bismo se osećali tako jadno kao u slučaju džet-lega. I tu dolazimo do "istoka" i "zapada".
Let ka zapadu podnosi se mnogo lakše jer dodaje više sati našem danu, i daje više vremena našem telu da se prilagodi. Let ka istoku pak "jede" nam sate, i primorava naš biološki sat da skrati sve procese, što mu teško pada. Za svaku pređenu vremensku zonu, telu je potrebno manje od jednog dana da se prilagodi kad putuje ka zapadu, a u pravcu istoka treba mu dan i po po vremenskoj zoni.
Neki bejzbol timovi angažovali su konsultanta biologa jer je džet-leg uticao na njihov učinak na utakmici. Američka mornarica pomerila je sistem smena rada da bi ga uskladila sa 24-časovnim satom, a neke škole pomerile su početak časova jer je biološki sat kod tinejdžera drugačiji nego kod odraslih, i "podiže" se nekoliko sati kasnije.
Sat može da objasni i zbog čega su oni koji rade po smenama u većem riziku od pojave problema sa srcem, demencijom, dijabetesom i kancerom. Zato što takvim životom "prevazilaze" sopstvenu biologiju.
Sat objašnjava i što je gojaznost mnogo češća kod onih sa iregularnim obrascemspavanja. Zato je, kako kaže profesor na Harvardovoj školi medicine Kliford Saper, ostajanje do kasno u noć, što je hronični problem modernog života, gledanje u "plavu" svetlost ekrana i jedenje visoko masne hrane, potencijalno glavni uzrok gojaznosti i dijabetesa.
Usled sata, rizik od akutnih bolesti raste i opada sa predvidljivom regularnošću. Na primer, za 49 procenata veći je rizik od dobijanja moždanog udara u periodu između šest ujutru i podneva nego u bilo koje drugo doba dana, a sličan obrazac važi i za srčane udare.
To je povezano sa cikličnimskokom krvnog pritiska rano ujutru, bez obzira na to da li smo u krevetu ili radimo nešto. Zato ima smisla uzimati lekove rano ujutru, i to pre nego što ustanete iz kreveta. Za razliku od toga, jetra podiže holesterol noću, i zato se statini, lekovi za snižavanje masnoća u krvi, uzimaju pre odlaska u krevet.
Naučnici paze kada rade testiranja novih lekova jer upravo njihov efekat, u zavisnosti od vremena uzimanja, može da varira od 20 do 80 procenata. Opet sat, naravno.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 2
Lui
Bilo bi lepo da, osim džet lega i problema kiji nastaju zbog poremećaja cirkadijalnog ritma, u nekim narednim člancima detaljnije obradite posledice smenskog i noćnog rada po zdravlje smenskih i noćnih radnika i po sigurnost čitavog društva. Npr. mogli bi krenuti od "klaster" glavobolje (koja se u srpskoj medicini ne spominje), poremećaja sna i otežanog odmora preko dana, pa ostalih specifičnih bolesti (pluća, srca, kancerogenih oboljenja, stresa i sl.), a zatim preći na svakodnevne socijalne probleme kojima su takvi radnici izloženi (preuzimanje dece iz vrtića, škole; nepostojanje državnih i crkvenih praznika, nepriznavanje takvog rada o poslodavca kao finansijski vrednijeg i sl.), i naravno obraditi posledice takvog rada na bezbednost čitavog društva (od učešća u saobraćaju posle neprospavane noći pa sve do veće stope kriminala zbog noćne "živosti" mladih i besposlenih.
a
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar