Šoping kratkotrajno usrećuje

Svima se s vremena na vreme dogodi da kupe nešto što im nije potrebno, ali pruža osećanje zadovoljstva, tako da je "šoping terapija" postala omiljeni lek za pritiske koje donosi moderan život.

Za bogate, granica praktično više i nema - imućni Kinezi nedavno su kupili tri flaše vina šato lafit iz 1869. godine po ceni od preko 200.000 dolara za bocu. Radi se isključivo o statusnom simbolu, pošto ga piti neće, jer ima ukus sirćeta.

Ali, treba li da se stidimo sklonosti da bacamo pare na manje-više nepotrebne stvari?

Tvrdi se da su najbolje stvari u životu - besplatne. A opet, vlade širom sveta nakon udara ekonomske krize pozivaju građane da više troše, jer je to jedini način da se ponovo pokrene ciklus privrednog rasta. Dakle, kupovati ili ne kupovati - teško pitanje, koje je posebno aktuelno u pretprazničnim danima, kada vlada prava šoping-manija.

Kozmetički hirurg Pol Begli za BBC kaže da se ne stidi svoje sklonosti da troši pare na luksuzne predmete - pošteno ih je zaradio, kaže, a time pomaže i britansku ekonomiju.

"Kad sednem za volan mog "aston martina" izgledam kao Bred Pit i visok sam 190 centimetara. Dok sam u tom automobilu, tako se osećam. Mnogo radim, pošteno plaćam porez i smatram da sam zaslužio tu mrvu zadovoljstva. Uz to, osećam da je moja sreća zarazna - kada nasmejan dođem na posao i saradnicima poželim dobro jutro, i oni se odmah oraspolože", kaže on.

Takvo, kratkotrajno zadovoljstvo najviše je što možemo da izvučemo iz posedovanja materijalnih dobara, smatra psihoterapeut Dajan Mekgregor Hepbern.

"Treba razlučiti šta podrazumevamo pod srećom - da li je to kratkotrajno ushićenje zato što smo seli u "aston martin"' ili je sreća nešto drugo - osećanje lakoće i ispunjenja. Ako se osećate dobro u svojoj koži, veća je verovatnoća da će vas materijalna dobra usrećiti. U suprotnom, tu prazninu je teško popuniti", istakla je ona.

Pisac Sara Dinent podseća da moderno potrošačko društvo ne dozvoljava da budemo dugo srećni. Nezajažljiva želja za posedovanjem novih stvari je deo ljudske prirode, na koju potrošačko društvo upravo i računa. Materijalna dobra postaju zamena za ljudski kontakt i ona nas, kaže Hepbern, čine poželjnim i vrednim.

Prisutno je i pogrešno uverenje da je samo sreća poželjno osećanje. "Mi se kao društvo bojimo tuge. Ne želimo nikada da budemo tužni, a ako to jesmo, smatramo da s nama nešto nije u redu. U stvari, potrebno je da ponekad budemo nesrećni, da bismo znali da prepoznamo radost, da bismo se osećali bolje. To se ne postiže gomilanjem materijalnih dobara, nego razumevanjem sopstvenih osećanja", izjavila je ona za BBC.