Hrane u Srbiji ima dovoljno, ali je skupa i drastično pogađa siromašnije
Domaća proizvodnja hleba, ulja, stočne hrane je najmanje dvostruko veća od potreba.
Foto: 021.rs
U međuvremenu, znatno slabija ponuda na svetskom tržištu toliko je povećala cene osnovnih prehrambenih proizvoda da su za mnoge postali nedostupni.
Vladi Srbije je bilo potrebno dva meseca da precizno utvrdi bilanse prehrambenih sirovina i odobri izvoz za ne tako male viškove sa zaliha. Tako će u narednom periodu mesečno moći da se izvozi po 150.000 tona pšenice i kukuruza, 20.000 tona brašna, te osam miliona litara jestivog ulja.
Prethodno je država privremeno zabranila izvoz ovih roba želeći da malo pregleda poprilično neubičajene ponude iz inostranstva, ali i da pred izbore velikim zalihama kod stanovništva izgradi osećaj sigurnosti i odagna strah od potencijalne gladi. Sada kada su izborni rezultati poznati, može se izvoziti.
Nikad više cene
Privremeni zastoj je, istina, omeo domaće izvoznike da velike količine prodaju po istorijski rekordnim cenama od 390 dolara za tonu pšenice, odnosno 370 za tonu kukuruza. Međutim, cene su i dalje na izuzetno visokom nivou, tek tri-četiri odsto ispod rekordnih, potražnja sve veća, tako da gotovo i nema neke štete.
Nasuprot tome, provera ponuđenih trgovačkih aranžmana pokazala je podosta spornih ponuda, čiji je cilj dalja preprodaja robe i time uvećanje cena. Tako je iz Makedonije stigao zahtev za hitnim uvozom 100.000 tona pšenice, mada su trgovci iz ove zemlje i pre rata u Ukrajini već pazarili 60.000 tona, što je 85 odsto njihove standardne godišnje kupovine od gotovo 68.000 tona.
Očito da je u planu bila dalja preprodaja. Zapravo, do sredine marta u Srbiju je stiglo zahteva za hitnom kupovinom po 450.000 tona pšenice i kukuruza, što je otprilike 60 odsto naših trenutnih viškova.
Prvo komšijama
Razlog je jasan: na inače uvećanoj potražnji nagradila se i dodatna nestašica osnovnih prehrambenih sirovina izazvanih minimalizovanim izvozom iz Rusije i Ukrajine, država koje su se iznenada našle u ratnom sukobu. Kako iz ovih zemalja obično pristiže 29 odsto globalnih tržnih viškova pšenice, 19 odsto kukuruza i čak 52 odsto suncokretovog ulja, primetno je da je ponuda na svetskom tržištu naglo presahla, a cene su dodatno skočile. Procenjuje se da je u Evropi manjak od 20 odsto, a situacija je mnogo teža po države sa severa Afrike i Bliskog istoka, koje najmanje polovinu potrebnih količina, često i 100 odsto, tradicionalno kupuju upravo od dva najveća evropska izvoznika.
No, od prvog maja je dopušten izvoz, a u sklopu uredbe je i plan po kome će se kukuruz plasirati isključivo u zemlje regiona, pšenica većim delom, a manjim u afričke države. Svakako neće u celosti biti udovoljeno zahtevu iz Crna Gore da se u ovu bivšu jugo-republiku izveze čak sedam miliona litara ulja. U suštini, namera je logična - prvo zadovoljiti obližnje, inače stalne kupce ovih, a i nekih drugih, agrarnih roba iz Srbije.
Biti ambiciozniji
Postavilo se i pitanje hoće li Srbija imati dovoljno neophodnih roba ako se rat u Ukrajini oduži, pogotovo ako se proširi. Pokazalo se da je jesenas pšenicom zasejano čak 620.000 hektara, sa kojih se, uz prosečan prinos od 4,5 tona po hektaru, očekuje najmanje 2,9 miliona tona ovogodišnjeg roda. Kako je za naše potrebe dovoljno 1,6 miliona tona, računica pokazuje da se i dalje očekuju viškovi.
Slično je sa kukuruzom koji se u Srbiji gaji na čak blizu milion hektara, prosečan rod je oko sedam miliona tona. Za domaću potrošnju dovoljno je 3,7 miliona. Takođe, godišnje proizvodimo oko 215.000 tona jestivog suncokretovog ulja, dva i po puta više od 85.000 tona dovoljnih za domaće potrošače.
Srbija je izrazito agrarna država i nije sporno da osnovnih prehrambenih namirnica ima dovoljno ne samo za domaće potrebe, već i za solidan izvoz. Uostalom, u razmeni poljoprivrednih roba imamo godišnji sufcit od preko milijardu evra. Cilj naše agrarne politike trebalo bi da bude ambiciozniji, što više finalizovati prehrambenu industriju, posebno podstaći razvoj posustalog stočarstva.
Podsetimo, Srbija je tradicionalno bila izvoznik mesa, za vreme jugoslovenskoh perioda po inoplasmanu je bila u evropskom vrhu. Međutim, već duži period ubrzano opada tov stoke, pa polako postajemo uvoznici i mesa i mlečnih proizvoda. Cilj agrarne politike bi morao da bude upravo revitalizacija stočarstva i na njemu nadgrađene prehrambene i preteće industrije.
Kako subvencionisati
Skok cena na evropskom tržištu hrane, agrarnih sirovina, ali i proizvoda koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji doveo je do je niza neugodnih posledica. Kako su skočile i cene đubrivu, zaštitnim hemijskim preparatima i gorivu, poskupela je i proizvodnja ratarskih useva, suncokreta za 30, kukuruza za 50 odsto.
Mada su visoke agrarne cene podsticaj seljacima da seju i uzorno uzgajaju useve, cene preparata će siromašnije prinuditi na redukovanu obradu zemljišta, time i niže prinose. Stoga bi bilo efekta ako bi država subvencionisanjem kupovine đubriva i ukidanjem akcize na gorivo utrošeno u zemljoradnju, pomogla da paori održe kvalitet obrade zemljišta i visinu prinosa. U suprotnom, rod će biti niži od onog na koji smo navikli.
Rast cena hrane odgovara seljacima i proizvođačima. Naravno, interesi kupaca su upravo suprotni, niže cene, pa ih je aktuelni trend doveo u neugodnu situaciju. Osim pšenice, ulja i kukuruza, poskupljenje je zahvatilo i druge namirnice. U odnosu na prošlu sezonu, povrće je u proseku skuplje za 43, krompir za čak 95, meso 33, pojedine prerađevine i za 45 odsto.
Pročitaj još
Siromašni zaboravljeni
Reč je o osnovnim namirnicama koje čine veći deo uobičajene ishrane, naročito kod siromašnijih građana. Skok cena je ovaj sloj pogodio drastično žešće nego imućnije. Tim pre što su naglo poskupeli i energenti. Upravo na ove dve stavke siromašni izdvajaju i do 80 odsto porodičnih prihoda.
Srbija je zemlja u kojoj se 23,7 odsto zarada kreće oko minimalca, 35.000 dinara, dodatnih 26,8 odsto su do medijane, 48.750, a još 26,9 do prosečnih 67.650 dinara. Čak tri četvrtine stanovnika zarađuje ispod, u evropskim razmerama sasvim skromnog, proseka. Svi oni moraju da vode računa kako utroše svaki dinar. Oni po primanju u donjoj polovini teško da mogu da prežive ukoliko dodatno ne zarađuju.
Svakako su u najtežoj situaciji oko 250.000 građana starijih od 65 godina, a bez penzije. Rast cena hrane je po njih, ali i po sve koji zarađuju oko minimalca, ubitačan. I do sada je bilo mišljenja da država ne vodi dovoljno računa o ovim i sličnim siromašnim skupinama stanovništva.
Pravi stampedo cena hrane i energenata je upravo prilika da vlast popravi utisak. Čini se da bi prvi potez mogao biti izrada socijalnih karti pomoću kojih se stiče veoma precizna slika o materijalnom statusu svakog građanina, a što je i prvi korak u vođenju odgovorne socijalne politike.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
14
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
2
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
2
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
14
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
10
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
18
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Komentari 33
Rade
/
moroncine glupave, cene hrane su pocele rasti jos pre korone.
Лиманац
Ово је нешто најстрашније што сам прочитао у последње време.
Не само да су опоненти владајућих "неспособни идиоти", него из коментара произилази и да је "оправдано" да деца "таквих" гладују, јер, ето - Бог није дао сваком да има "способне" родитеље.
Способне, како тачно?!
Да украду на тендеру, да нађу посао преко странке, да добију диплому поштом, да се чак и не појављују на радном месту - а добијају масну плату?
Сигуран сам да "способни" верују да "неспособне" треба искоренити, или - просто, пустити да "сами изумру", тако јадни како их је Бог дао.
Одлично. Кад останете само ви, "способни", ко ће вас лечити, учити?
Ваши, с дипломама "Редкен академије"?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar