Hoće li Srbija morati da prodaje EPS i Telekom kako bi vratila dugove?
Interesovanje za srpske obveznice je toliko opalo da se dovodi u pitanje sposobnost vraćanja pristižućih zaduženja.
Foto: 021.rs
Iz tog razloga, od finansijskih stručnjaka mogu se čuti i predlozi da se deo novca pribavi prodajom dela državnog vlasništva u javnim preduzećima.
Situacija na finansijskom tržištu postaje dramatična po Srbiju - interesovanje za srpskim obveznicama je toliko opalo da je tokom aprila država jedva prikupila tek desetinu planirane svote novca. Teško da je uteha to što "lider Zapadnog Balkana" nije usamljen u poteškoćama pozajmljivanja novca putem obveznica.
Zapravo, velik broj država se nalazi u sličnim nevoljama, posebno manje razvijene zemlje koje su unazad pet-šest godina, koristeći se dugim periodom istorijski rekordno jeftinog novca, intenzivno pozajmljivale u nameri da podstaknu rast.
Inflacija uvećava kamate
No, vremena se menjaju, visoka inflacija, nezabeležena još od "naftne krize osamdesetih godina prošlog veka", prinudila je Federalne rezerve, centralnu banku Sjedinjene Američke Države, da otpočne uvećavanje referentne kamatne stope. Istovremeno Evropska centralna banka prestaje sa otkupom obveznica privatnih kompanija kako bi krajem leta i sama počela da uvećava osnovne kamate.
Već prvi potezi najznačajnih centralnih banaka učinili su da započne rast kamata pri svim formama kreditiranja. Pitanje je može li se i zamisliti koliko će poskupeti pozamljivanje novca ako do kraja godine u FED-u, američkoj centralnoj banci, planiraju da još četiri puta uvećaju kamatu. Dodajmo, uz sve to, i da će period rasta trajati i naredne dve sezone.
Srbija je još krajem prošle godine osetila promene na finansijskom tržištu. Početkom ove, prodaja obveznica dvogodišnje ročnosti nije uspela u celosti da se realizuje ni nakon čak četiri izlaska na berzu. Međutim, u drugoj polovini aprila stvari su počele da se dodatno pogoršavaju.
Više da bi "opipala" stanje na finansijskom tržištu, država je 19. aprila emitovanjem obveznica dvogodišnje ročnosti pokušala da pribavi minimalnih pet milijardi dinara. Međutim, usledilo je iznenađenje - interesovanja je bilo samo za 1,6 milijardi i to po 2,95 odsto kamate, što je za procentni poen više od kamate pre godinu dana.
Novac sve skuplji
Gotovo u isto vreme, Hrvatska, za čiju ekonomiju bi se teško moglo reći da je uspešnija od srpske, realizuje obveznice desetogodišnje ročnosti. Mada je kamata u odnosu na 12 meseci ranije sa 0,8 skočila na 2,95 odsto, naši susedi su prezadovoljni procenjujući da su novac pozajmili po još uvek prihvatljivoj ceni.
Po ugledu na komšije i Srbija je pokušala da emitovanjem državnih hartija nominovanih u evru i na rok od 25 godina, pozajmi 150 miliona. Međutim, investitori su po kamati od 2,5 odsto pozajmili samo 6,9 miliona, dok je bilo spremnosti da se pozajmi još 12,5 miliona evra po kamati od 3,75 odsto. Ali, za pozajmljivanje čak 125 miliona evra nije uopšte bilo zainteresovanih.
Izvesno je da će biti sve teže i sve skuplje pozajmljivati na finansijskom tržištu. Problem je što na naplatu pristižu obveznice uzete prethodnih sezona, zbog čega je Srbija planirala da novim obveznicama posudi još 3,5 milijardi evra. U "normalnim" prilikama, to je rutinska praksa, ali u današnjem svetu, uplašenom inflacijom i sukobom u Ukrajini, postaje problem koji dužniku lako može da se obije o glavu.
Stalniji mehanizmi
Predsednik Vučić teško da ima veće koristi od toga što je, kako je sam izjavio, uočio problem. Nagovestio je da bi ubuduće Srbija mogla da izvesno vreme pređe na direktno, a ne preko tržišta, ugovaranje kredita kojima bi otplaćivala pristižuće obaveze. Među stručnjacima je njegov plan ocenjen kao delom iznuđen, pri čemu je primećeno da se direktnom pogodbom zaobilazi tržišna konkurencija. Rezultat je viša kamata.
Istovremeno su se čuli i predlozi da bi država mogla da proda deo akcija u javnim preduzećima, pre svega u Telekomu i EPS-u, ali tako da održi većinsko vlasništvo. Na taj način bi mogla da pribavi više stotina miliona evra i za toliko da umanji visinu direktno ugovorenih kredita. Međutim, prodajom se jednokratno pribavlja novac, a nama svake od dve naredne godine na naplatu pristiže otprilike 3,5 milijardi evra. Potrebni su nam stalniji mehanizmi od jednokratne prodaje.
Pročitaj još
Restrukturiranje dugova
Zaduživanje pomoću obveznica bilo je idealno rešenje za države slične Srbiji po visokom spoljnotrgovinskom deficitu i relativno visokom budžetskom deficitu. Međutim, sada ova praksa iz meseca u mesec postaje sve skuplja i gubi privlačnost.
Na teška vremena ukazala je i predsednica MMF Kristalina Georgijeva, istakavši da su samo u poslednjih mesec dana investitori iz državnih hartija od vrednosti povukli 14 milijardi dolara, od toga 13 milijardi sa takozvanih rastućih tržišta. Epilog je da je čak 65 odsto nerazvijenih država u poslednjih nekoliko meseci došlo u situaciju da neće moći da vraća dugove ukoliko im se obaveze ne restrukturiraju.
Posle neuspešnih emisija obveznica u poslednja četiri meseca, može se postaviti pitanje hoće li i Srbija biti prinuđena da od poverilaca zatraži restrukturiranje svojih obaveza.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
3
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
19.04.2026.•
4
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
Isporuke iPhone-a u Kinu skočile za čak 20 odsto od početka godine
19.04.2026.•
1
Isporuke iPhone-a u Kinu, najveće svetsko tržište pametnih telefona, skočile su za čak 20 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026, pokazuju podaci istraživačke agencije "Counterpoint Research".
MMF za Srbiju predvideo inflaciju od sedam odsto u decembru: "Imaćemo eroziju kupovne moći"
19.04.2026.•
21
Talas inflacije iz 2022. i 2023. godine nije čestito ni prošao, a već nam se, po svoj prilici, "smeši" sledeći.
Đedović Handanović: Pregovori sa MOL-om o NIS-u nisu laki, postoje crvene linije preko kojih ne idemo
19.04.2026.•
8
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je posle sastanka u Beogradu sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da pregovori o prodaji NIS-a nisu laki.
Šta sledi za NIS: Licenca produžena, bliži se rok za konačan dogovor
18.04.2026.•
1
Produžetak operativne licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Naftnoj industriji Srbije za 60 dana, do 16. juna, dolazi u jeku pregovora o mogućoj promeni vlasništva.
OFAC produžio licencu Janafu za transport nafte NIS-u
18.04.2026.•
3
Kancelarija američke vlade za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je licencu Jadranskom naftovodu (Janaf) za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije do 16. juna, sapšteno je iz sedišta hrvatske kompanije.
Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
18.04.2026.•
2
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Porasla cena zlata nakon vesti o otvaranju Ormuskog moreuza
18.04.2026.•
0
Cena zlata porasla je za nešto manje od dva odsto, na više od 4.850 dolara po unci, nakon objava o smirivanju situacije oko sukoba na Bliskom istoku.
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
24
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
5
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
5
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Ovako marketing stručnjaci koriste AI za uspešnije kampanje
17.04.2026.•
0
Veštačka inteligencija, tj. AI omogućava skoro svakoj struci efektivniji rad.
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
3
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
9
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
30
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
MMF: Inflacija u Srbiji mogla bi biti niža od 5,2 odsto u 2026.
15.04.2026.•
3
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Otvoren javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal
15.04.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine.
Komentari 62
Лиманац
aufiderzen
Au
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar