Šta je povećalo kamate na štednju i za koga je štednja u trećim valutama?
Posle nekoliko godina počele su značajnije da rastu kamate na štedne uloge za takozvanu stepenastu štednju.
Foto: Pixabay
To znači da ako uložite na ulog na godinu dana, kamata će biti tek nešto oko jednog procenta. Ali ako oročite na tri godine, kamata je nekoliko puta viša, piše RTS.
Ekonomisti prognoziraju da će kamate na štednju rasti paralelno s rastom kamata na kredite jer je, kažu, prošlo vreme jeftinog novca i da je sada najgore držati novac u slamarici. Neke banke nude i bolju kamatu na štednju u rubljama.
Mirjana Sučević, direktorka sektora za stanovništvo Prokredit banke, kaže da su do pre šest meseci kamate na depozitne stope bile mnogo niže – 0,7 procenata.
"Do pre godinu dana znači niko nije pretpostavljao ovu brzinu rasta kamatnih stopa niti referentne kamatne stope. Znate, najgore je sad držati novac u slamarici, jer vi sada možete imati tri i po procenta godišnjeg prinosa na ta slobodna sredstva koja inače imate. A štednja je u stvari najlikvidnija investicija, jer vam je u svakom trenutku dostupna", objašnjava Sučević za RTS.
Za koga je štednja u trećim valutama
Čekajući smirivanje inflacije, neke domaće banke ponudile su i alternative štednje i bolju kamatu na primer za uloge u rubljama.
Ukoliko biste uložili 10.000 rubalja u dinarskoj protivvrednosti, šestomesečna kamata bi bila 102 evra, a ako biste oročili taj iznos u evrima, ostvarili biste 24 evra ili četiri puta manje. To je povećalo i tražnju za rubljama u menjačnicama.
"Znači ta štednja u trećim valutama je više priča za velike igrače koji na taj način žele da zaštite vrednost svojih plasmana time što diversifikuju plasmane tako što ih raspodele malo u dolare, franke, rublje. Ali mislim da to nije nešto što treba da interesuje prosečnog štedišu da će on time značajno umanjiti rizik. Naprotiv, može da ubrza taj dodatni valutni rizik", upozorava Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.
Ekonomisti kažu da su banke do sada samo povećavale kamate na kredite, a ne na depozite. Najzad počinju da podižu i kamate na štedne uloge i tako se bore na tržištu za nove klijente. Ipak kod ponuda štediše bi morale da budu oprezne.
Šta je povećalo tražnju rublje
"Mogu samo da kažem da ljudi koji su došli iz tih krajeva nude nam rublje i mi ih otkupljujemo. U prvo vreme kada je počeo taj nesporazum u Ukrajini, rat, banke nisu bile spremne, tako da nismo mogli da predajemo tu valutu, tako da je to stalo. Kako vreme odmiče, potpuno je liberalizovano tržište i mi otkupljujemo i prodajemo. Naši građani koji idu u Rusiju imaju normalno potraživanje za ruskom rubljom", ističe za RTS Borisav Brujić, predsednik Udruženja menjača Srbije.
Dodaje i da je to daleko povoljnije nego da kupuju u Rusiji, a da su onda kada dođu na to područje, oni su spremni zato što ne uzimaju ni dolar, ni evro, već samo rublju.
Podaci pokazuju da ljudi u Srbiji štede. Od 2015. godine oko 4.200 dinara mesečno po osobi. Pet godina kasnije taj iznos je bio 5.200 dinara.
Pročitaj još
Analiza Narodne banke Srbije za period od 2012. godine do danas potvrdila je da je bilo isplativije štedeti u domaćoj valuti nego u evrima, bilo da je reč na kratak ili dugi rok.
Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprineli su makroekonomska stabilnost, stabilan kurs i visok nivo deviznih rezervi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
1
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
9
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
8
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
2
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
2
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 7
Fantom
rale
xqt
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar