.jpg "Momirović: Obezbedili smo građanima najniže cene hrane u Evropi, nećemo dozvoliti divljanje cena")
U 2023. ulazimo dužni i siromašni, bez obzira na to šta priča vlast
Uprkos hvalisanju vrha vlasti, mora se postaviti pitanje o tome s kakvom ekonomskom "moći" ulazimo u 2023. godinu.
Foto: 021.rs
Mada se predsednik Vučić i premijerka Brnabić često hvališu da su plate premašile 600 evra, a javni dug države kontinuirano ispod 60 odsto BDP-a, i statistika i svakodnevni odlasci u prodavnicu pokazuju skromnu potrošačku moć građana Srbije, dok im istovremeno raste zaduženost prema bankama.
Povremeno se u priču upušta i ekonomski dobro potkovani ministar finansija Siniša Mali, pa se na prvi pogled može steći utisak da u Srbiji teku med i mleko. Ističući visinu zarada veću od 600 evra, najviši predstavnici vlasti najavljuju i skoro dostizanje prosečne neto zarade od 700 evra.
Povremeno, posebno predsednik, podsete na "pre 10 godina, kada su zarade jedva premašivale 300 evra", sa namerom da ukaže kako su za vreme vladavine SNS primanja bezmalo udvostručena.
Srbi prepolovili evro
Ono što izostaje u nastupima zvaničnika je kupovna moć tako uvećanih zarada. Tu je "kvaka". Tokom protekle decenije cene u Srbiji su narasle između 80 i 90 odsto, a nedavnim sukcesivnim poskupljenjima cene osnovnih prehrambenih i higijenskih artikala su dvostruko, pa i više skuplje nego pre deset leta. Naravno, ako se izuzmu cene nekoliko osnovnih stvari, struja, gas, ulje, šećer, hleb "Sava", koje su pod državom kontrolom. Istovremeno, vrednost evra ne da nije rasla, nego je evro u odnosu na dinar oslabio 6,5 odsto.
Posledica svojevrsnog apsurda je da je kupovna moć evra koje porodica uštedi teškom mukom, često odričući se i nečeg potrebnog, praktično prepolovljena. Ako se izuzmu artikli pod cenovnom kontrolom, za 100 evra malo gde u Evropi može toliko malo da se kupi kao u Srbiji.
Ukradeno pola ušteđevine
Decenijska politika jakog dinara dovela je do toga da je kupovna moć onih 12 milijardi evra koje su građani Srbije poverili bankama na čuvanje, naravno i onih nekoliko milijardi u slamaricama, danas upola manje nego pre deceniju. Kako velik broj stanovnika ove države, strahujući se da starost, iznenadnu bolest ili neku drugu nevolju dočeka oslanjajući se samo na platu, ponešto uštedi, država je njihov napor učinila uzaludnim.
Praktično je prodavcima prebacila polovinu ušteđevine građana, a sama realizacija se dovršava kupovinom robe dinarima dobijenim konvertovanjem evropske valute.
Tržnica nije jedino što žitelju realno govori koliko vredi njegova primanja. Plate jesu nešto veće kupovne moći, ali ni približno onoliko koliko bi se moglo zaključiti iz "rasta plata". Ovih dana je Eurostat objavio detaljniju analizu prošlogodišnjeg standarda za sve evropske države. Po Srbiju, time i "naprednjake", koji oblikuju ekonomsku politiku države duže od decenije, brojke su poražavajuće.
Pročitaj još
Kredit i za jadnu potrošnju
Tako je po ličnoj potrošnji Srbija četvrta odnazad. Svaki Srbin je kupio u proseku tek 53 odsto onoga što je sebi priuštio prosečni Evropljanin. Od nas su siromašniji samo stanovnici Severne Makedonije, BiH i Albanije.
Balkan i jugoistočna Evropa i dalje su daleko najsiromašniji evroregioni, ali pojedine susedne zemlje su se proteklih godina neuobičajeno brzo razvijale. Lane je, primera radi, prosečan Rumun mogao da kupi 64, građanin Mađarske 61 odsto potrošačke korpe prosečnog Evropejca. Nije im bilo teško, prosečan BDP po glavi stanovnika je lane iznosio 8.400 evra u Mađarskoj, odnosno 11.520 u Rumuniji, dok je u Srbiji dostigao tek 7.100 evra. Nesporno, i deceniju nakon promene stranke na vlasti, ostajemo siromašni.
Još je gore što je i ovako skromna kupovina, a to je osnov standarda, dobrim delom omogućena pozajmljivanjem. Plate, navodno udvostručene, u prodavnicama mnogo manje vrede nego što bi se moglo pomisliti kada se kaže 700 evra. I za, po evropskim merilima, bednu kupovinu, valjalo je zadužiti se.
Samo u poslednje četiri godine, građani su pozajmili četiri milijarde i sada bankama ukupno duguju 12 milijardi evra. Naravno, iz prihoda koje fiskalnom politikom prikupi na teret građana i privrede, država će vraćati i oko 36,5 milijardi evra javnog duga. Čak 21,5 milijarda je obaveza nastala poslednjih deset sezona.
Dvoipogodišnje gladovanje
Kada se saberu lični i dug države, koji će, istina posredno, opet vraćati građani, zbirna suma je blizu 48,5 milijardi evra, oko 6.900 evra po glavi stanovnika - ne računajući kamate. Po popisu, prosečna srpska porodica ima 3,3 stanovnika i 1,3 platu, statistika nam pokazuje da je dužna 23.000, dok je mesečni prihod (od plata) oko 770 evra.
Prozilazi da je neophodno da svi članovi prosečne porodice budu dve i po godine totalno uzdržani od potrošnje, a da za to vreme itekako grbače, samo da bi vratili dug. Dakle, ne samo da smo siromašni, nego smo pri tome još i nemalo dužni.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Trenutno stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftnim derivatima
05.11.2025.•
0
Aktuelna situacija u vezi sa snabdevanjem tržišta naftnim derivatima razmatrana je na sastanku stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru.
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
3
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
7
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
5
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
1
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
50
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
3
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
36
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Komentari 26
dijasporac
********
Sto bi po podacima sa googla (izvor Svetska banka) uz pomoc digitrona znacilo da je po glavi stanovnika srpski GDP bio preko 8100 eura ili 14% vise nego sto pise Lazic a sto bi, opet, znacilo da se u startu u tekstu barata pogresnim ciframa bar za ovaj podatak (ostalo nisam ni proveravao ali momentalno imam sumnju).
Generalno, vlasti u Srbiji lazu za vecinu ekonomskih pokazatelja ali im duzni ne ostaju ni opozicija ni novinari. Jednostavno tu istine nikad nece biti, zavisno od politickog stanovista svako ce da iznosi "svoje" podatke ali odgovornosti za izreceno/napisano nikad nece biti.
Doduse, sta obican gradjanin ima od toga sta Vucic kaze na njegovim beskonacnim konferencijama ili sta Lazic napise ovde, taj gradjanin zna kako zivi danas, da li mu je bilo finansijski lakse 2012 ili 2022 (pod uslovom da je na istoj poziciji i na istom poslu).
Janko
Bill
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar