Svetski finansijski sistem na kolenima

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

23.01.2023.

08:52 > 08:52

Nakon početka sukoba u Ukrajini dodatno je izgubljeno poverenje u dolar, te se sve češće u međunarodnim plaćanjima u zlato traži oslonac, dok se zaobilazi američka valuta.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: Pixabay

Tako se ovih dana i Aleksandar Vučić pohvalio da je u Srbiji pronađen nov majdan ovog metala. Sem naglašene teatralnosti u nastupu, ovoga puta, uprkos nastojanjima opozicije, teško da se predsedniku može nešto zameriti. Reč je o zaista lepoj vesti.

Značaj otkrića je tim veći što se poslednjih godina ubrzano obnavlja uloga zlata kao monetarnog sidrišta i naglo raste potraga za "žutim metalom".

Viđenje bankara

Prvi koji je javno obznanio da se svet kreće ka uspostavljanju nove monetrane politike nije niko drugi do Zoltan Požar, strateg švajcarske "Kredit Suisse" banke. Ne dvoumeći se ni časa, na samom početku sukoba u Ukrajini precizirao je da epilog rata neće biti samo vojna pobeda ili poraz, već i promena u funkcionisanju svetskog finansijskog sistema.

Najavio je kolosalne novine prvenstveno kroz promene načina trgovine na energetskom tržištu. I pre nego što je rusofobična zapadna javnost zatražila detaljnija pojašnjenja, u bankarskim krugovima izuzetno uvažavani monetarista je istakao da su promene tim izvesnije stoga što blizu dve trećine nafte na globalnom tržištu prodaju zemlje poput Irana, Venecuele ili Rusije, po političkim i ekonomskim stavovima mnogo bliže Kini nego Vašingtonu.

Da mnogi ne samo priželjkuju nego i iniciraju promene postalo je vidljivije nakon decembarske posete Sija Đinpinga Saudijskoj Arabiji, gde se sastao ne samo sa vladarima prve zemlje po prodaji nafte, već i sa čelnicima Arapskog saveta. Postignut dogovor gotovo da je nadmašio i optimističnija predviđanja. Kina, SA i ostali petroizvoznici sa Bliskog istoka su obostrano prihvatili da ubuduće naftu u stalno i ubrzano rastućem obimu prodaju za juane. Plan je da se za nekoliko godina trgovina realizuje preko Šangajske berze.

Duge pripreme

Takođe, aranžman uključuje i naftno-gasna istraživanja u Južnom kineskom moru, izgradnju rafinerija i postrojenja za izradu plastike i drugih hemikalija. Nije izostala saradnja ni u nizu na naftno-gasnu privredu naslanjajućih delatnosti.

Naravno da bi rezultati višednevnih susreta bili neuporedivo skromniji da prethodnih godina nisu pažljivo i detaljno pripremani. Tako je Kina decenijama razvijala Šangajsku berzu usmeravajući je i na trgovinu plemenitim metalima. Procenjuje se da je tokom poslednje dve decenije najmnogoljudnija zemlja uspela da preko Berze kupi preko 21.000 tonu zlata, što je uz oko 7.000 tona proizvedene iz domaćih nalazišta, sada neka vrsta zlatnog oslonca za juan, valutu u kojoj će se, bar takva su očekivanja, obavljati trgovina naftom.

Struktura rezervi

Sa druge strane, Saudijska Arabija se oslobođa višedecenijske potpune oslonjenosti na dolar i neprekidne kupovine američkih obveznica, što je decenijama bila glavna destinacija za takozvane petrodolare najprostranije zemlje na Bliskom istoku. Vezanost za američku valutu i američko tržište je bila tolika da u Rijadu i nisu imali centralnu banku, već administrativno investiciono odeljenja koje je usmeravalo ulaganja tamo gde je američki partner određivao.

Novi saudijski lider Mohamed bin Salman je učinio otklon od višedecenijskog (neravnopravnog) partnerstva sa SAD i zemlju poveo u drugom pravcu. Najbolje se vidi po udelu dolara u saudijskim deviznim rezervama - u poslednje dve sezone smanjen je za 39,2 odsto.

Promene su velikim delom izraz promenjenih interesa. Posle Drugog svetskog rata, kada je predsednik Frem Delano Ruzvelt sa saudijskim kraljem dogovorio da, zarad američke bezbednosne garancije, Rijad naftu prodaje isključivo za dolare, Ameri su bili vlasnici i nosioci najvažnijih i najmodernijih tehnologija, posebno u naftnoj privredi. Arabiji je od ključnog značaja bio razvoj upravo naftne privrede, a to tada bez Jenkija nije išlo. SAD su bile i daleko najveći kupac nafte na svetu, dakle prva mušterija Rijada.

Krađa deviza

U međuvremenu, stvari su se iz temelja promenile. Ameri sada izvoze naftu otprilike onoliko koliko je i kupuju, trend "zelene politike" sve više će ih udaljavati i od dizela i od benzina. Kina, već godinama najveći svetski uvoznik nafte, svakim danom je sve interesantniji partner Rijadu. Pri tome, najmnopgljudnija zemlja je izgradila i vodeću tehnološku silu i gradi najmodernija postrojenja, uključujući brze pruge i 5G mobilnu tehnologiju.

Do sada isključiva prodaja nafte, time i ostalih energenata, za dolare je bila glavni oslonac dolara za neprekidno šireću upotrebu američke valute u trgovini između trećih država. Time je dolar postao najtraženiji američki proizvod, a SAD su, valutnim monopolom u trgovini naftom, izgradile jedinstvenu poziciju - mogle su da gotovo neograničeno štampaju dolare bez inflatornih posledica po unutrašnje američko tržište.

Sada kada se druge valute, pre svih juan, uključuje u naftaške poslove, gubi se tačka oslonca dolara. Dodatno, poverenje u američku valutu je izgubljeno onog trenutka kada je zarobljeno 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi. Možda je to popularan potez u zapadnoj političkoj javnosti, ali svi ostali su rezonovali da ni njihove devizne rezerve iskazane kroz dolarske hartije od vrednosti nisu baš u pouzdanoj formi. Počeo je beg iz dolara, pre svega u zlato.

Četiri puta više

Tako su tokom trećeg kvartala 2022. godine centralne banke svih zemalja na globusu kupile oko 400 tona "žutog metala", četiri puta više nego godinu dana ranije. Šta više, potražnja je bila za 1.185 tona. Time je samo nastavljen trend od 2010. godine, kada su centralne banke postale neto prodavci najsjajnijeg metala, do tada su četiri decenije, od američkog napuštanja "zlatnog standarda" 1971, pretežno prodavale zlato.

U novim okolnostima i političkom ambijentu koji se gradi, traže se i novi, pouzdaniji i ravnopravniji, finansijski odnosi. Osim juana ima još valuta u kojima će se obavljati svetska trgovina. Ako ne baš po celom svetu, onda na nekom delu globusa. Svakoj valuti koja ima pretenzije za svetsku trgovinu potreban je oslonac, neka vrsta sidrišta. Boljeg od zlata teško da ima.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

nemanja

24.01.2023 • 21:29

Sve sami eksperti. Ne bi mi krizu ni osetili da nismo imali nesposobnu vlast. Oni sto imaju vlasnika ni sada je ne osecaju. Realno za vreme korone je bili sustinski mnogo gore, na srecu vecina lopuza nije tada radila ali i dan danas ih slusamo kako se deru na ljude.

0 1 -1
zztop

23.01.2023 • 15:13

Vučić naredio da dr. mali i jorgovanka vaspostave vaseljenski dinar...

12 16 -4
Профа

23.01.2023 • 14:31

Е да и то дочекамо и видимо слом америчке хегемоније!

15 11 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.