Precenjeni dinar gasi proizvodnju mleka u Srbiji
Poslednjih dana puno je priče o mleku. S razlogom, svi su nezadovoljni.
Foto: Pixabay
Kupcu je potrebno između 140 i 160 dinara za litru mleka u prodavnicima, i to im je premnogo. Seljaku je 70 dinara koliko dobija za litar mleka nedovoljno da pokrije znatno poskupele troškove za uzgoj mlekulja.
Mlekare ističu da na preradi mleka nisu nikada manje zarađivale, a slične su tvrdnje i trgovaca koji mlekarama plaćuju do 125 dinara za litar prerađenog belog napitka, na šta treba dodati 10 odsto državi na PDV, a zarada prodavca je od 137,5 dinara do prodajne cene.
Pad i potrošnje i proizvodnje
Onaj ko bi pomislio da neko u lancu učesnika snabdevanja mlekom ne govori istinu brzo bi se uverio da greši. Potrošnja mleka godinama opada, lane je iznosila tek 182 litra po glavi stanovnika, u šta je uračunat i konzum mlečnih prerađevina. Očito, potrošaču je preskupo. Uz to, sve je manje seljaka aktivnih u mlečnom govedarstvu od kojih sve polazi.
Lane je i proizvodnja mleka u Srbiji opala za oko 100 miliona i stabilizuje se na oko 1,5 milijardi litara za 12 meseci. Da je isplativa ne bi imala uočljiv opadajući trend. Lane je i izvoz sira podbacio, u inostranstvo, najviše u Rusiju, Makedoniju i Crnu Goru, izvezli smo upola manje nego prethodne sezone.
Istina, zaradili smo oko 45 miliona dolara zahvaljujući uzletelim cenama hrane na celom kontinentu, ali smo na uvoz pretežno trajnih sireva izdvojili oko 55 miliona dolara, pošto smo, najviše iz Mađarske, Nemačke, Austrije, Poljske, Italije i Hrvatske, uvezli u vrednosti 55 miliona "zelembaća". Razloga za zadovoljstvo nemaju ni izvoznici, dok u mlekarama ističu da su poskupeli prateći troškovi, pre svega u vezi sa ambalažom.
Dobri uslovi
Proizvodnja mleka je najsloženija rabota u primarnoj poljoprivredi. U nekadašnjoj Jugoslaviji Srbija je bila izazito suficitna ne samo u mleku, već i u prerađevinama. Sama je trošila najviše 42 odsto sopstvene proizvodnje, višak je plasirala u ostale republike bivše zajedničke države. No, desetak godina unazad uočljiv je pad stoke u oborima, sa 740.000 na otprilike 400.000 krava mlekulja, što ni znatno poboljšana stočna selekcija nije uspela da nadomesti. Umesto nekadašnjih 2.800 danas prosečna mlekulja u Srbiji proizvodi blizu 5.500, ali tek bi trebalo da se dostigne evropski standard od 7.000 litara za godinu dana.
Međutim, Srbija pored nešto slabije selekcije ima i mnogo prednosti u ovoj delatnosti. Prvenstveno je to proizvodnja kukuruza, osnovne hrane, ali i prednost u proizvodnji deteline, sena i ostalih hraniva za stoku. To nas je i decenijama činilo konkurentnim pa smo u okruženju i došli na glas kao "zemlja mleka".
Kako sve, a pogotov vodeće agrarne države Evropske unije, subvencionišu proizvodnju mleka što direktno, još više posredno, neophodno je i da Srbija redovno i kontinuirano podstiče aktivnost koja je osnov za oko 300.000 porodica u Srbiji. Osim isplate subvencija, koje bi umesto preko mlekara trebalo da se isplaćuju direktno proizvođačima, bilo bi dobro da država podstakne i proizvodnju stročne hrane, te da, bar u ruralnim krajevima, podršku ne uslovljava ni brojem krava, ni količinom isporučenog mleka.
Jak dinar
Ukoliko Srbija želi da ostane relevantan proizvođač i izvoznik, sve ove mere bi trebalo da primeni, a logično je očekivati i da osmisli dodatne podsticaje. Pa, ipak, pitanje je da li bi i tada proizvodnja mleka bila isplativa.
U ekonomskoj politici Srbije postoji nešto što koči najvažniju poljoprivrednu branšu. To je monetarna politika kojom se, neprekidno ističući "jak dinar", predsednik Vučić često hvališe. Ukratko, kurs dinara od cirka 117,5 dinara za evro opstaje bezmalo pet godina. Preciznije sa kote 125 dinara za evro na kojoj se nalazio sredinom 2012. godine naša valuta je prvo blago jačala, potom se stabilizovala na današnjoj vrednosti. Dinar je za deset godina spram evra ojačao 6,1 odsto. Inflacija je, međutim, u ovom periodu oko 47 odsto, što znači da su, u proseku, za toliko uvećani naši troškovi. Ako bi se računala samo potrošačka korpa, povećanje je i veće.
Kako kurs dinara spram evra nije pratio inflaciju, kupovna moć evra je praktično prepolovljena. Ako se izuzmu pojedini osnovi proizvodi, struja, grejanje, hleb, ulje, čiju visinu država administrativno održava, nema zemlje u kojoj se sa sto evra može manje kupiti nego što je Srbija.
Nerealna predstava
Ovakva monetarna politika, hvaljena je rastom zarada iskazanih u evrima. Lepo zvuči i godi građanima kada se kaže da je plata umesto nekadašnjih 380 sada 720 evra. Međutim, ako je mesečna zarada gotovo udvostručena, kupovna moć, ono što se za dvostruko veće plate može kupiti, uvećana je tek za nekih 16 odsto i to je otprilike rast standarda tokom decenije naprednjačke vladavine.
Aktuelna politika precenjenog dinara ima za posledicu nerealno prikazivanje osnovnih ekonomskih pokazatelja, od BDP-a do visine javnog duga iskazang kroz procenat BDP-a. Takođe, korist od izvoza čini manjom, dok su sa druge strane uvoznici itekako podstaknuti.
Pročitaj još
Glođanje oko uvozne dobiti
Posle kraćeg podsećanja na srpsku monetarnu politiku, vratimo se mleku. Kako je u Srbiji standard nizak, ljudi pretežno konzumiraju mleko i jeftinije prerađevine. Skuplje odlazi na jača inotržišta i odatle je stizalo gro dobiti čitave branše, neophodne kako bi se cela proizvodnja razvijala, a svi učesnici u lancu bili zadovoljni. Kako izvoz u nas pada, dobiti je sva manje, pa se oko njene preraspodele međusobno glođu seljaci, mlekare i trgovci.
Nasuprot tome, uvoz svega, i mleka, svejedno u prahu ili u tečnom stanju, veoma je profitan. Jak dinar čini uvozne cene iskazane u dinarima neobično povoljnim po kupce. Uvoznici je drže na tek za nijansu nižem nivou od domaće. Taman da privuku kupca i tako potisnu domaću ponudu.
Kupac u Srbiji litar mleka plaća otprilike 150 dinara, odnosno 1,26 evra. Ako bi kurs dinara bio za inflaciju u desetogodišjem periodu, 47 odsto, niži, dakle 175 dinara, tih 150 dinara bi vredelo tek 0,85 evra. U tom slučaju nikome se ne bi isplatilo da uvozi ono što se kod suseda prodaje za 0,9 evra, a sada je to prava berićet koja donosi ogromnu zaradu. Ćar uvoznicima na račun poljoprivrednika.
Kratko vreme
Država je poslednjih dana najavila da će podržati proizvodnju mleka uvećanjem subvencije sa 10 na 15 dinara po litru i uvećanjem nadoknade za matičenja svakog novog grla. Načelno, to bi mogli da budu dobri, štaviše odlični, podsticaji, ali samo pod uslovom da država vodi korektnu politiku nacionalne valute.
U suprotnom, pokazaće se nedovoljnim, dok će se u Srbiji produžiti pad i potrošnje i proizvodnje belog napitka. Samo kraće vreme, seljacima će veće subvencije izgledati privlačne, potom će se ponovo naći u današnjoj situaciji da im rad sa stokom "24 časa dnevno" donosi manje nego što su troškovi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gasni aranžman Srbije ističe: Odakle i po kojoj ceni ćemo ubuduće snabdevati državu?
16.12.2025.•
6
Šta će biti sa Naftnom industrijom Srbije pitanje je koje već mesecima opterećuje domaću javnost.
Zbog EU sankcija Rusiji, grčko-austrijska naftna firma obustavlja isporuku goriva
16.12.2025.•
0
Austrijsko-grčka kompanija za trgovinu naftnim proizvodima "Cetracore-Jetoil SA" danas je objavila da zbog sankcija EU Rusiji obustavlja poslovanje od računovodstva do isporuke goriva.
Ministarka Đurđević Stamenkovski: Broj nezaposlenih prepolovljen od 2015.
16.12.2025.•
7
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u trećem kvartalu ove godine iznosi 8,2 odsto, izjavila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
NBS uvela novu meru: Menjačnice više ne mogu da naplaćuju proviziju pri prodaji evra
16.12.2025.•
21
Narodna banka Srbije donela je privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom prodaje evra građanima.
Ilon Mask prva osoba na svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara
16.12.2025.•
4
Američki preduzetnik Ilon Mask prva je osoba u svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara, objavio je magazin "Forbs".
U Srbiji u oktobru izdato oko tri odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.12.2025.•
0
U Srbiji je u oktobru ove godine izdato 3.511 građevinskih dozvola, što je 2,9 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Nema bezbolnog rešenja za NIS
15.12.2025.•
16
Prošlo je bezmalo sedamdeset dana kako od JANAF-a nije stigla ni kap sirove nafte i očigledno je da SAD neće lako ukinuti oštro sankcionisanje Naftne industrije Srbije.
Povećanje minimalca za mnoge poslodavce preveliki zalogaj, najavljuju otkaze
15.12.2025.•
22
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima.
Rekordna vrednost srebra: Cena mu od početka 2025. porasla 113 odsto
15.12.2025.•
0
Poskupljenje zlata već dugo ne iznenađuje, ali je sada i srebro dostiglo istorijski maksimum od 60 dolara po unci.
NBS povećala zlatne rezerve: Šta to govori i koliko srpsko zlato zapravo vredi?
15.12.2025.•
6
Narodna banka Srbije poslednjih godina značajno je povećala količinu zlatnih rezervi, koje danas premašuju 50 tona.
Ruski maloprodajni lanac stiže u Srbiju: Prve prodavnice u prvom kvartalu 2026. godine
15.12.2025.•
36
Ruski maloprodajni lanac Fix Price planira da otvori prve prodavnice u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine, objavila je kompanija.
Država za fabriku u Nišu dala Aristonu 22,2 miliona evra
15.12.2025.•
5
Kompanija Ariston, koja proizvodi bojlere i sisteme za grejanje, otvorila je pogon u Nišu.
Otvoren novi IPARD poziv za voćarstvo, rok za prijavu 31. decembar
14.12.2025.•
2
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je četvrti javni poziv u okviru IPARD programa.
Ministarstvo privrede dodeljuje 400 miliona dinara za izlazak firmi na inostrana tržišta
14.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede pokrenulo je program podrške kompanijama koje planiraju izlazak na inostrana tržišta, objavila je ministarka Adrijana Mesarović na Instagramu.
Živković: EPS u 2025. ostvaruje dobit, proizvodnja stabilna
14.12.2025.•
3
Generalni direktor Elektroprivede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da je EPS u zimsku sezonu ušla spremna, da je proizvodnja uglja i električne energije stabilna.
Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
14.12.2025.•
17
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Finansijski konsultant: Pitanje je da li bi država bila u stanju da uspešno upravlja NIS-om
13.12.2025.•
24
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je da bi, sa strateškog stanovišta, za Srbiju bilo najpovoljnije da postane stoprocentni vlasnik Naftne industrije Srbije.
"Plan blokadera" u režiji Informera: "Bako, napravi mi palačinke" - o čemu je reč?
13.12.2025.•
21
Prorežimski tabloid Informer tvrdi da je došao u posed navodnog "plana" studenata, pod radnim nazivom "Testirajmo elektroenergetski sistem Srbije" ili alternativnog imena "Bako, napravi mi palačinke".
Nikezić: Srbija odmah da preuzme NIS, sankcije rezultat šibicarske politike Vučića
13.12.2025.•
15
Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da Srbija više ne sme da čeka i mora odmah da preuzme upravljanje Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Iran podigao cene benzina prvi put od 2019. godine: I dalje među najjeftinijima na svetu
13.12.2025.•
1
Iran je podigao cene subvencionisanog benzina, prvi put od 2019. godine, kada su zbog poskupljenja goriva izbili veliki protesti u kojima je poginulo više od 300 osoba.
Ministarstvo: Razumemo probleme mlekara, ali njih izazivaju spoljni faktori
12.12.2025.•
12
Država je svesna izazova sa kojima se domaći mlekarski sektor trenutno suočava, odnosno rast domaće proizvodnje uz istovremeni pad potrošnje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Komentari 16
Milan
Fantom
ILIJA BOSNIĆ
od domaćih itd.
Zaključak:država vodi monetarnu i spoljnotrgovinsku politku koja odgovara zapadu ili bolje rečeno nema nikakvog plana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar