Inflacija u Srbiji gura građane u siromaštvo
Nedavno je guvernerka Jorgovanka Tabaković procenila da će već početkom proleća početi smanjivanje inflacije u Srbiji, dok bi krajem godine trebalo da bude upola niža nego prošle sezone.
Foto: Pixabay
Međutim, iz Republičkog zavoda za statistiku je stigla vest da je rast cena u martu, u odnosu na isti mesec lane, bio čak 16,2 odsto, najviše u poslednjih godinu i po dana. Podsetimo se, godišnja inflacija je u decembru iznosila 15,1, u januaru 15,8, u februaru 16,1 odsto da bi i u martu nastavila rast.
Skuplje nego u Evropi
Zapravo, povećanje cena je već bezmalo pola godine veoma snažno, a neprekidno se uvećava, istina minimalno, i stopa rasta. Kako plata od preko 600.000 dinara štiti guvernerku od uticaja i neuporedivo većeg rasta troškova života, ženi se, valjda, pričinila prava jeftinoća na pijačnim tezgama i na rafovima po prodavnicama. Verovatno je i pročitala kako je inflacija u Evropskoj uniji sa lanjskih 8,5 spala na 7,6 odsto, pa se ponadala da će sličan trend biti i u Srbiji. Nije odolela potrebi da hrabri narod, te je ličnim promišljanjem poželela da obraduje građane.
No, život ju je demantovao. Posebno je nezgodno što je rast cena u Srbiji mnogo viši nego u bogatim evropskim zemljama. Nama po tom pitanju konkurišu jedino Crna Gora, BiH, Severna Makedonija, Bugarska i Hrvatska. Pravo je pitanje zašto inflacija tako žestoko pogađa ovaj region, inače najsiromašniji u Evropi, pa je rast cena otprilike dvostruko veći nego što je kod Evropljana na zapadu?
Obeležje siromaštva
Odgovor se može potražiti u strukturi aktuelne krize. Reč je o posledicama pandemije koja je zahvatila ceo globus, a nakon okončanja doživeli smo brz i snažan rast drastično smanjene potražnje. Poremećaj u lancima snabdevanja znatno je otežao pravovremenu distribuciju roba, a na pandemiju nadovezani geopolitički problemi rezultirali su sukobom na istoku Evrope. Poznato je da svaki rat povećava potražnju za hranom i pojedinim vidovima energije.
Nevolja je Srbije je što je na nezgodnoj geografskoj lokaciji, prilično razvijenih ekonomskih odnosa sa obe zaraćene države, Rusijom i Ukrajinom. Još je veća nevolja da je Srbija, baš kao i susedi sa Balkana, siromašna, sa karakterističnim obeležjem, visokim udelom hrane od 42 odsto u ukupnim troškovima.
Kod Evropljana na hranu ne odlazi ni 18 odsto, dok na ovaj segment potrošnje u SAD otpada jedva 12,5 odsto mesečnog prihoda. Uz to, tokom aktuelne krize ništa nije toliko poskupelo kao hrana, a najviše osnovna hrana čiji je udeo u porodičnim troškovima tim veći što je porodica siromašnija.
Rekorderi mleko i jaja
Dugo su političari pokušavali da prikriju ili relativizuju visinu porasta cene osnovnih prehrambenih artikala, ali statistika za mart mesec je neumoljiva. Mereno rastom cena od marta prošle do marta tekuće godine najviše su poskupeli mleko, sir i jaja, 42 odsto. Reč je o hrani koju koriste svi slojevi društva. Povrće je skuplje 33,4, riba 26,7, hleb i žitarice 25,2 odsto. Praktično, hrana je ta koja u Srbiji nosi gotovo 70 odsto inflacije.
Kod siromašnih je bitan i udeo sredstava za ličnu higijenu, sapuna, šampona, pasti za zube, praška za veš čiji je porast cena od marta do marta dostigao 27,6 odsto, s tim da su najviše poskupeli niže kategorije ovih roba čija je potrošnja dominantna kod porodica sa skromnijim primanjima. Kirija je poskupela visokih 26,8, odnošenje smeća 19 odsto. Cena struje je viša 18,2, gasa 19,2, ogreva čiji je masovni potrošač upravo ubogiji sloj građana- stanovnika sela i varoških periferija do kojih nije razvijen lokalni sistem grejanja - preko 40 odsto.
Pročitaj još
Ogromna suša
Gradovi su poskupljenjem "parnog grejanja" od samo 11,2 odsto (bezmalo upola niže nego što je rast cene gasa) zaštitili prvenstveno bogatije žitelje. Srećna okolnost je što je udeo gasa u energetskim troškovima relativno skroman, tek 17, naspram evropskih 34 odsto, dok Srbija potrošnju struje pokriva iz domaće produkcije, pa je manje osetila mnogostruko povećanje cene električne energije na Starom kontinentu.
Osim pandemije i rata u Evropi, prošlu godinu je obeležila i jaka suša, naročito izražena u BiH i Srbiji. Posledica je drastično manji prinos kukuruza, soje, šećerne repe, stočnih hraniva, pojedinih vrsta povrća i mleka. Naravno, manjak robe reflektovao se i kroz rast cena.
Statistika i bikini
Država je uočavala probleme. Pokušavala je da stvar poboljša ograničenjem izvoza, limitiranjem cena manjeg broja artikala, ciljnom pomoći pojedinim kategorijama stanovništva. Pitanje je koliko je bilo uspeha. Zabrana izvoza se pokazala katastrofalnom po ratare, bez sistema socijalnih karti ne postoji precizan uvid kojim grupama građana je neophodna pomoć.
Za statistiku se često kaže da je kao bikini, mnogo toga pokaže, ali prikriva ono najvažnije. Ovoga puta, međutim, martovski izveštaj Republičkog zavoda za statistiku je otkrio upravo ono najbitnije - aktuelna inflacija razara najsiromašnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
1
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
6
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Nenadić: Nepal i Srbiju deli samo jedan poen po percepciji korupcije
10.09.2025.•
5
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da se Nepal i Srbija prema indeksu percepcije korupcije smatraju veoma korumpiranim zemljama.
Većina domaćinstava u Srbiji preživljava od plate do plate: Koliko vrede ekonomske mere?
10.09.2025.•
28
Dok Vlada uvodi ekonomske mere, propisane kako bi pomogle građanima sa nižim primanjima i pospešile kupovnu moć, nameće se pitanje koliko će one zaista postići željeni efekat.
Cene nafte porasle nakon napada Izraela na teritoriju Katara
09.09.2025.•
2
Cene nafte porasle su danas za oko jedan odsto i to Brenta na 67 dolara po barelu, a američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) na iznad 63 dolara po barelu.
Novi zakon o izvršenju ne garantuje svima zaštitu: Ko ipak može ostati bez doma?
09.09.2025.•
4
Građani koji imaju bilo kakva dugovanja, bilo prema bankama, ili prema komunalnim preduzećima, moraju pažljivo pročitati predlog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Digitalni evro je uskoro među nama
09.09.2025.•
8
Subota, 25. oktobar, biće značajan dan za Evropsku uniju, zapravo za sve koji se oslanjaju na evro, monetu najlukrativnije političke zajednice na svetu.
Minimalac u Srbiji u 2026. će biti 551 evro
09.09.2025.•
16
Ministar finanasija Siniša Mali i ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski saopštili su da će zvaničan predlog biti da minimalna zarada od 1. januara iznosi 551 evro ili 64.554 dinara.
Firma koja je "ugostila" SNS kol centar dobila milionski posao od Pošte, pa poništen postupak
09.09.2025.•
1
Javno preduzeće "Pošta Srbije" dodelilo je posao grupi ponuđača u kojoj je kompanija Prointer, poznata po tome što je bila "domaćin" SNS kol centra, iako ovaj konzorcijum nije ispunjavao sve uslove.
Komentari 20
Куп је битан
Sabahudin
Nena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar