Inflacija u Srbiji gura građane u siromaštvo

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

19.04.2023.

10:41

Nedavno je guvernerka Jorgovanka Tabaković procenila da će već početkom proleća početi smanjivanje inflacije u Srbiji, dok bi krajem godine trebalo da bude upola niža nego prošle sezone.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Inflacija u Srbiji gura građane u siromaštvo

Foto: Pixabay

Međutim, iz Republičkog zavoda za statistiku je stigla vest da je rast cena u martu, u odnosu na isti mesec lane, bio čak 16,2 odsto, najviše u poslednjih godinu i po dana. Podsetimo se, godišnja inflacija je u decembru iznosila 15,1, u januaru 15,8, u februaru 16,1 odsto da bi i u martu nastavila rast.

Skuplje nego u Evropi

Zapravo, povećanje cena je već bezmalo pola godine veoma snažno, a neprekidno se uvećava, istina minimalno, i stopa rasta. Kako plata od preko 600.000 dinara štiti guvernerku od uticaja i neuporedivo većeg rasta troškova života, ženi se, valjda, pričinila prava jeftinoća na pijačnim tezgama i na rafovima po prodavnicama. Verovatno je i pročitala kako je inflacija u Evropskoj uniji sa lanjskih 8,5 spala na 7,6 odsto, pa se ponadala da će sličan trend biti i u Srbiji. Nije odolela potrebi da hrabri narod, te je ličnim promišljanjem poželela da obraduje građane.

No, život ju je demantovao. Posebno je nezgodno što je rast cena u Srbiji mnogo viši nego u bogatim evropskim zemljama. Nama po tom pitanju konkurišu jedino Crna Gora, BiH, Severna Makedonija, Bugarska i Hrvatska. Pravo je pitanje zašto inflacija tako žestoko pogađa ovaj region, inače najsiromašniji u Evropi, pa je rast cena otprilike dvostruko veći nego što je kod Evropljana na zapadu?

Obeležje siromaštva

Odgovor se može potražiti u strukturi aktuelne krize. Reč je o posledicama pandemije koja je zahvatila ceo globus, a nakon okončanja doživeli smo brz i snažan rast drastično smanjene potražnje. Poremećaj u lancima snabdevanja znatno je otežao pravovremenu distribuciju roba, a na pandemiju nadovezani geopolitički problemi rezultirali su sukobom na istoku Evrope. Poznato je da svaki rat povećava potražnju za hranom i pojedinim vidovima energije.

Nevolja je Srbije je što je na nezgodnoj geografskoj lokaciji, prilično razvijenih ekonomskih odnosa sa obe zaraćene države, Rusijom i Ukrajinom. Još je veća nevolja da je Srbija, baš kao i susedi sa Balkana, siromašna, sa karakterističnim obeležjem, visokim udelom hrane od 42 odsto u ukupnim troškovima.

Kod Evropljana na hranu ne odlazi ni 18 odsto, dok na ovaj segment potrošnje u SAD otpada jedva 12,5 odsto mesečnog prihoda. Uz to, tokom aktuelne krize ništa nije toliko poskupelo kao hrana, a najviše osnovna hrana čiji je udeo u porodičnim troškovima tim veći što je porodica siromašnija.

Rekorderi mleko i jaja

Dugo su političari pokušavali da prikriju ili relativizuju visinu porasta cene osnovnih prehrambenih artikala, ali statistika za mart mesec je neumoljiva. Mereno rastom cena od marta prošle do marta tekuće godine najviše su poskupeli mleko, sir i jaja, 42 odsto. Reč je o hrani koju koriste svi slojevi društva. Povrće je skuplje 33,4, riba 26,7, hleb i žitarice 25,2 odsto. Praktično, hrana je ta koja u Srbiji nosi gotovo 70 odsto inflacije.

Kod siromašnih je bitan i udeo sredstava za ličnu higijenu, sapuna, šampona, pasti za zube, praška za veš čiji je porast cena od marta do marta dostigao 27,6 odsto, s tim da su najviše poskupeli niže kategorije ovih roba čija je potrošnja dominantna kod porodica sa skromnijim primanjima. Kirija je poskupela visokih 26,8, odnošenje smeća 19 odsto. Cena struje je viša 18,2, gasa 19,2, ogreva čiji je masovni potrošač upravo ubogiji sloj građana- stanovnika sela i varoških periferija do kojih nije razvijen lokalni sistem grejanja - preko 40 odsto.

Ogromna suša

Gradovi su poskupljenjem "parnog grejanja" od samo 11,2 odsto (bezmalo upola niže nego što je rast cene gasa) zaštitili prvenstveno bogatije žitelje. Srećna okolnost je što je udeo gasa u energetskim troškovima relativno skroman, tek 17, naspram evropskih 34 odsto, dok Srbija potrošnju struje pokriva iz domaće produkcije, pa je manje osetila mnogostruko povećanje cene električne energije na Starom kontinentu.

Osim pandemije i rata u Evropi, prošlu godinu je obeležila i jaka suša, naročito izražena u BiH i Srbiji. Posledica je drastično manji prinos kukuruza, soje, šećerne repe, stočnih hraniva, pojedinih vrsta povrća i mleka. Naravno, manjak robe reflektovao se i kroz rast cena.

Statistika i bikini

Država je uočavala probleme. Pokušavala je da stvar poboljša ograničenjem izvoza, limitiranjem cena manjeg broja artikala, ciljnom pomoći pojedinim kategorijama stanovništva. Pitanje je koliko je bilo uspeha. Zabrana izvoza se pokazala katastrofalnom po ratare, bez sistema socijalnih karti ne postoji precizan uvid kojim grupama građana je neophodna pomoć.

Za statistiku se često kaže da je kao bikini, mnogo toga pokaže, ali prikriva ono najvažnije. Ovoga puta, međutim, martovski izveštaj Republičkog zavoda za statistiku je otkrio upravo ono najbitnije - aktuelna inflacija razara najsiromašnije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

EKONOMSKA KRIZA inflacija

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

Куп је битан

21.04.2023 • 13:19

Сиромаштво и незапосленост увек су последице инфлације која дуго траје. Овоме треба додати и неодржив курс динара. Тек када дође до корекције курса домаће валуте видеће се колико нас је коштао живот "на црту".

6 9 -3
Sabahudin

21.04.2023 • 06:15

Omerović

Kome nije dobro, u Njemačku pa nek vidi šta je tvrdo... Ovde je dolce vita u celini celosti za one koji znaju i umeju...

6 6 0
Nena

20.04.2023 • 16:54

Da li iko zna

Da li vlast zna da radnici rade u tri smene, 6 dana nedeljno za 50.000rsd mesecno?

18 13 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.