Ekonomista Ilić: Kolika je stvarna inflacija u Srbiji - teško izračunati
"Kolika je danas inflacija u Srbiji, to ne može niko da izračuna", ocenio je ekonomista Milorad Ilić gostujući na televiziji K1.
Foto: Pixabay
Prema njegovim rečima, ona zavisi od strukture potrošnje i individualna je.
"Svaka država, i razvijenije i sređenije, verovatno 20 odsto svog BDP-a rade na bazi nekog preračunavanja, 'naoštre' oko i olovku. U Srbiji je to 30 ili 40 procenata. To se tačno izračuna srazmerno metodologiji koja se koristi, ali da li je to tačan podatak?
Na primer, na stan u kome živite a koji je vaš, država kalkuliše neku zamišljenu rentu i ona puta 12 meseci ulazi u BDP, bez obzira na to što vi nikome ništa ne plaćate. Zamislite broj stanova ili nekretnina koji postoji u Srbiji i sve to ulazi u BDP iako ne daju nijedan dinar.
Tako se računa kako bismo mogli da se poredimo s drugim zemljama gde se mnogo više nekretnina rentira i manje je vlasnika. Dolazite u poziciju da se novac nije obrtao, a 10 odsto BDP-a vam vuče neka zamišljena renta koja ne postoji.
Svi znamo da je prošle godine cena rente skočila zbog dolaska Rusa i Ukrajinaca i sada ko od nas može da izračuna koliko je ta renta realno skočila? Pitanje je kako je u Nišu, u Brusu... To je jedan od razloga zašto nama kao da BDP nije pao", istakao je Ilić.
Prema njegovim rečima, veoma je teško izračunati koliko realno iznosi inflacija.
"Ja neću da kažem da ljudi koji izračunavaju inflaciju imaju lošu nameru ili da nešto falsifikuju. Samo je pitanje kako ćeš ti doći do te računice i šta će ta računica tebi da pokaže. Ne možete da poredite inflaciju u Srbiji i u Evropskoj uniji kao što to neke moje kolege umeju da rade.
Nije to uvezena inflacija zbog cene energenata, kako oni kažu, nego smo joj i mi doprineli prevashodno zbog toga što je Vlada imala pogrešne mere u smislu davanja pomoći tokom kovida. To stvarno nije bila dobra mera, naročito zato što je bila linearna, ali reći da je to uzrokovalo dodatnu inflaciju u Srbiji je potpuna budalaština. Zato što u Evropi prosečan građanin EU troši na hranu 20–30 procenata, a u Srbiji troši 60 procenata. Struktura potrošnje je potpuno drugačija", smatra ovaj ekonomista.
On ističe da je hrana proizvod bez obzira na to koliko se nama čini da je ona skupa.
"Kada se transportuje, proizvodi, distribuira - ta cena energenata i transporta mnogo opterećuje jeftine proizvode. Ukoliko bi vozili dijamante, ne bi vas zanimalo koliko košta transport, ali pošto vozite šleper koji košta 5.000 ili 10.000 evra vas jako zanima koliko košta transport. Struktura potrošnje u EU na hranu je mala, shodno tome i inflacija je manja, a kod nas je obrnut slučaj", objasnio je za K1 ovaj ekonomista.
Ilić je stava da Srbija nije dobro odreagovala kada se desila situacija s energentima. On smatra da je još ranije trebalo da uvedemo akcize koje su obrnuto srazmerne u odnosu na kretanje cena energenata na svetskim berzama.
"U ceni goriva i energenata više od 50 odsto učestvuje država kroz akcize, porez na dodatu vrednost i druge takse, a manje od 50 odsto uzimaju distributeri i proizvođači. Vi biste uveli akcize koje će da se kreću tako da kada skoči cena nafte na berzama, vi spuštate akcizu odmah, a ne Vlada da donosi odluku.
To se radi po automatizmu. Kada se desi da cena energenata padne, vi podignete akcizu i tako imate stabilne cene energenata. Na srednji rok, kao što se sada desilo, doći ćete do toga da se praktično ti plusevi i minusi iznivelišu.
Sada su se manje-više cene energenata vratile na predratni nivo. Eventualni minus koji može da se pojavi može da se reši tako što će Ministarstvo finansija da emituje recimo akcizne obveznice koje će, ako nema ko da ih otkupi, da ih otkupi Narodna banka Srbije. Naplaćivaće ih u onom momentu kada akcize krenu u suprotnom pravcu", rekao je Ilić.
Pročitaj još
On kaže da ovaj potez nikako ne bi uticao na inflaciju u Srbiji.
"Imali bismo stabilne cene energeneta i shodno tome ne bismo pustili duha iz boce koji se zove 'inflatorna očekivanja'. Shodno tome niko ne bi žurio da podigne cene jer mu je sve manje-više stabilno. Mi bismo imali neku inflaciju zbog drugih proizvoda koji se uvoze. Mi smo duboko uvozno zavisna zemlja, čak i poljoprivreda mora da uveze 30 do 40 odsto da bi se nešto proizvelo, isto kao i u IT sektoru. Nezavisno od toga inflacija bi bila daleko niža", zaključuje ovaj ekonomista.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
1
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
5
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
2
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
14
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
9
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
18
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
2
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Komentari 7
Petar
Lalo
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar