Seljak u Srbiji uzima kredit za setvu i jedva preživljava - tako ne idemo nikuda
Pre četiri-pet godina manja banka u Srbiji je učinila neuobičajen potez i prestala da finansira zanatlije i mala preduzeća.
Foto: 021.rs
Iznenađenje je bilo tim veće što se nepune dve decenije ranije, kada je dolazila na ove prostore, usmerila upravo na ovaj sloj očekujući snažan napredak preduzetništva.
Da apsurd bude veći, sitan poslovan svet je veoma uredno ispunjavao obaveze prema banci, tek u tri i po odsto odobrenih pozajmica banka je nastale teškoće morala da rešava prolongiranjem kreditnog roka.
Izostao razvoj
Objašnjenje banke je u prvi mah začudilo. Preduzeća jesu uredno i odgovorno vraćala novac, ali banka je uočila da nije došlo do razvoja - obim poslovanja, tehnološki nivo, broj zaposlenih, profitabilnost, ostali su na približno istom nivou kao i pre upotrebe pozajmice. Čak i kod firmi koje su i po tri puta uzastopno koristile dugoročni, petogodišnji kredit. Takva rabota se bankarima učinila jalovom i okrenuli su se vitalnijim delatnostima.
Ima osnova da se ovih dana podsećamo zanimljivog slučaja. Srpski poljoprivrednici, zadruge, kombinati i agrarna preduzeća masovno podižu kredite. Prolećna setva je u toku, treba kupiti seme, đubrivo, poneku mašinu, na vreme se snabdeti zaštitnim sredstvima... Naravno sve se mora platiti, pa je potražnja za novcem izrazito velika.
Ogoljen do kože
Međutim, zar nije logično da je seljak proteklih godina zaradio dovoljno da bi narednih imao bar za setvu? Jeste da je lane bila nezapamćena suša, pa su podbacili gotovo svi ratarski usevi, baš kao i proizvodnja mleka. Primetno ispod prosečnog bio je i rod kod mnogih vrsta povrća i voća i seljak je malo prihodovao.
Ali, ranije sezone bile su veoma solidne, cene natprosečne, profiti pristojni. Moralo je preostati za setvu. U Evropi seljaci se kreditima koriste prvenstveno kada se odlučuju na razvoj farme pa im je lova potrebna da bi proširili ratarske površine, uvećali voćnjake, povećali stado, posebno kada se reše da na agrarnu delatnost nadovežu prve faze prerade i podizanje manjih prerađivačkih pogona.
Problem i jeste u tome što je naš seljak decenijama ogoljen do kože. Narodski kazano, nema ni pas za šta da ga ujede. Novac mu je potreban, često neophodan, i za setvu, prvu fazu nove proizvodne godine. Dok uspešniji evropski paor novac za narednu setvu obezbedi iz ovogodišnjeg prihoda, srpski jedva uspe da sa porodicom nekako preživi 12 meseci.
Tako evropski rival kredit podiže prvenstveno da razvije farmu, srpski bi, pak, bez pozajmice i setvu jedva nekako "skrpio". A upravo je setva možda i najvažnija etapa uzgoja kvalitetnog i roda dovoljnog obima. Ne kaže se uludo da se "na semenu ne štedi".
Robska vezanost
Decenijama seljak se već i za samo početnu aktivnost u Srbiji oslanja na bankarske kredite, iz godine u godinu. Kako za vreme socijalističkog perioda, tako i tokom dve, tri poslednje tranzicione decenije. Upravo nemogućnost da malo ozbiljnije prihoduje i otkači se od robske vezanosti za kredit ukazuje na potpuno siromaštvo seljaka. Posledica je to niza neuspešnih agrarnih politika u ovoj zemlji, a sve traje toliko dugo da se ni najstariji ne sećaju boljih vremena.
Bankarska odluka od pre nekoliko godina da se oslonac ne traži u večnom kreditiranju za osnovne potrebe govori nam da na duži rok nema koristi od podržavanja "jalovog posla". Bez razvoja seljak propada. Večito odobravanje kredita već i za samu setvu jeste potreba, ali problem je baš u tome što paor decenijama nije uspeo da privredi nešto više. Pozajmicama bi trebalo da se koristi samo za razvoj privređivanja, setvu bi seljak morao da finansira iz prihoda pređašnjih sezona.
Pročitaj još
Podrška usmerena na budućnost
Očito da prihod nije dovoljan. I tu bi trebalo da se pomogne. Mnogo veću korist od "setvenih kredita" seljak bi imao ako bi država kreirala povoljniji ambijent za bavljenje agrarom. Tako bi, recimo, morala da učini ono što rade druge evropske države i odustane od akciza za naftu utrošenu u poljoprivrednim radovima.
Umesto skromnih tri ili četiri odsto ukupnog, agrarni budžet bi morao da bude i dvostruko veći. Kod evropskih država određuje se u odnosu na izvoz poljoprivredne robe, a tu srpski agrar sa otprilike 1,6 milijardi evra godišnjeg deviznog prihoda stoji sasvim pristojno. Potencijali su mu, doduše, dvostruko, pa i više, veći.
Potez banke, na prvi mah upitan, mogao bi biti i poučan. Bavljenje jalovim poslom, čak i kada ima nekih trenutnih rezultata, ne vodi nikuda. Agrar, pogotovo u zemlji u kojoj je decenijama oslonac, podrazumeva finiju i izdašniju podršku države, usmerenu na stalnu i dugoročnu dobit od bavljenja poljoprivredom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Komentari 14
savche
Selo
Ako mozes proizvodit
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar