Seljak u Srbiji uzima kredit za setvu i jedva preživljava - tako ne idemo nikuda

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

24.04.2023.

11:45

Pre četiri-pet godina manja banka u Srbiji je učinila neuobičajen potez i prestala da finansira zanatlije i mala preduzeća.

Seljak u Srbiji uzima kredit za setvu i jedva preživljava - tako ne idemo nikuda

Foto: 021.rs

Iznenađenje je bilo tim veće što se nepune dve decenije ranije, kada je dolazila na ove prostore, usmerila upravo na ovaj sloj očekujući snažan napredak preduzetništva.

Da apsurd bude veći, sitan poslovan svet je veoma uredno ispunjavao obaveze prema banci, tek u tri i po odsto odobrenih pozajmica banka je nastale teškoće morala da rešava prolongiranjem kreditnog roka.

Izostao razvoj

Objašnjenje banke je u prvi mah začudilo. Preduzeća jesu uredno i odgovorno vraćala novac, ali banka je uočila da nije došlo do razvoja - obim poslovanja, tehnološki nivo, broj zaposlenih, profitabilnost, ostali su na približno istom nivou kao i pre upotrebe pozajmice. Čak i kod firmi koje su i po tri puta uzastopno koristile dugoročni, petogodišnji kredit. Takva rabota se bankarima učinila jalovom i okrenuli su se vitalnijim delatnostima.

Ima osnova da se ovih dana podsećamo zanimljivog slučaja. Srpski poljoprivrednici, zadruge, kombinati i agrarna preduzeća masovno podižu kredite. Prolećna setva je u toku, treba kupiti seme, đubrivo, poneku mašinu, na vreme se snabdeti zaštitnim sredstvima... Naravno sve se mora platiti, pa je potražnja za novcem izrazito velika.

Ogoljen do kože

Međutim, zar nije logično da je seljak proteklih godina zaradio dovoljno da bi narednih imao bar za setvu? Jeste da je lane bila nezapamćena suša, pa su podbacili gotovo svi ratarski usevi, baš kao i proizvodnja mleka. Primetno ispod prosečnog bio je i rod kod mnogih vrsta povrća i voća i seljak je malo prihodovao.

Ali, ranije sezone bile su veoma solidne, cene natprosečne, profiti pristojni. Moralo je preostati za setvu. U Evropi seljaci se kreditima koriste prvenstveno kada se odlučuju na razvoj farme pa im je lova potrebna da bi proširili ratarske površine, uvećali voćnjake, povećali stado, posebno kada se reše da na agrarnu delatnost nadovežu prve faze prerade i podizanje manjih prerađivačkih pogona.

Problem i jeste u tome što je naš seljak decenijama ogoljen do kože. Narodski kazano, nema ni pas za šta da ga ujede. Novac mu je potreban, često neophodan, i za setvu, prvu fazu nove proizvodne godine. Dok uspešniji evropski paor novac za narednu setvu obezbedi iz ovogodišnjeg prihoda, srpski jedva uspe da sa porodicom nekako preživi 12 meseci.

Tako evropski rival kredit podiže prvenstveno da razvije farmu, srpski bi, pak, bez pozajmice i setvu jedva nekako "skrpio". A upravo je setva možda i najvažnija etapa uzgoja kvalitetnog i roda dovoljnog obima. Ne kaže se uludo da se "na semenu ne štedi".

Robska vezanost

Decenijama seljak se već i za samo početnu aktivnost u Srbiji oslanja na bankarske kredite, iz godine u godinu. Kako za vreme socijalističkog perioda, tako i tokom dve, tri poslednje tranzicione decenije. Upravo nemogućnost da malo ozbiljnije prihoduje i otkači se od robske vezanosti za kredit ukazuje na potpuno siromaštvo seljaka. Posledica je to niza neuspešnih agrarnih politika u ovoj zemlji, a sve traje toliko dugo da se ni najstariji ne sećaju boljih vremena.

Bankarska odluka od pre nekoliko godina da se oslonac ne traži u večnom kreditiranju za osnovne potrebe govori nam da na duži rok nema koristi od podržavanja "jalovog posla". Bez razvoja seljak propada. Večito odobravanje kredita već i za samu setvu jeste potreba, ali problem je baš u tome što paor decenijama nije uspeo da privredi nešto više. Pozajmicama bi trebalo da se koristi samo za razvoj privređivanja, setvu bi seljak morao da finansira iz prihoda pređašnjih sezona.

Podrška usmerena na budućnost

Očito da prihod nije dovoljan. I tu bi trebalo da se pomogne. Mnogo veću korist od "setvenih kredita" seljak bi imao ako bi država kreirala povoljniji ambijent za bavljenje agrarom. Tako bi, recimo, morala da učini ono što rade druge evropske države i odustane od akciza za naftu utrošenu u poljoprivrednim radovima.

Umesto skromnih tri ili četiri odsto ukupnog, agrarni budžet bi morao da bude i dvostruko veći. Kod evropskih država određuje se u odnosu na izvoz poljoprivredne robe, a tu srpski agrar sa otprilike 1,6 milijardi evra godišnjeg deviznog prihoda stoji sasvim pristojno. Potencijali su mu, doduše, dvostruko, pa i više, veći.

Potez banke, na prvi mah upitan, mogao bi biti i poučan. Bavljenje jalovim poslom, čak i kada ima nekih trenutnih rezultata, ne vodi nikuda. Agrar, pogotovo u zemlji u kojoj je decenijama oslonac, podrazumeva finiju i izdašniju podršku države, usmerenu na stalnu i dugoročnu dobit od bavljenja poljoprivredom.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

POLJOPRIVREDA

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

savche

30.04.2023 • 07:44

Nije mi ih žao

Dok god im se lica ozare kada vide žvalavog i veruju u laži sns-a, nije mi ih žao. Neka propadnu, neka mi ostali jedemo sve otpatke iz EU, neka crkavamo. Možda se samo tako mogu izazvati promene.

3 5 -2
Selo

25.04.2023 • 17:33

Te globe( bankarskog kredita) se otarasih prošlog meseca. Za vjek i vjekov, više nikad. A subvencije po ektaru, jel dobi neko od 24- og. Meni u banci kažu nije još počela isplata.

3 2 +1
Ako mozes proizvodit

25.04.2023 • 02:19

bez subvencija, proizvodi...

Tako je prije 15 tak godina na HRT u u jeku prosvjeda mljekara (kao danas u Srbiji), u HR jedan njihov predstavnik dosao u emisiju Otvoreno raspravljatis cime bi oni to bili zadovoljni ( subvencije po grlu ) kad ono tip je iz okolice Bjelovara i ima 150 muznih krava, vozi novog mercedesa S klase i nema tri zuba u vilici. Covjek kad ga vidi rekao bi da je neka sirotinja u pitanju, a tip multimilijunas. Tad su subvencije iznosile 170 eura po grlu. Goran Milice novinar je radio neku TV reportazu u Belgiji i farmer ga je gledao i nista mu nije bilo jasno kad je cuo da kod nas drzava subvencionira proizvodjace mlijeka. Dakle toga u Belgiji 00 tih godina nije bilo. Ili farmer u USA, na srednjem Zapadu ima 600 muznih grla i kaze da godinama nije bio na moru i da se od toga posla ne mozes obogatiti. Da ga je cuo ovaj tip iz Bjelovara, slatko bi mu se nasmijao. Da rezimiramo, ukinuti poticaje pa tko vidi interes i racunicu, bavit ce se proizvodnjom mlijeka, da li ce prodavati u otkup ili ce dostavljati svjeze mlijeko na dostavu, kupnja kod njega ili na mljekomate, to neka svatko od njih odluci, ali dosta je poklanjanja novca poreznih obveznika burzujima sa sela. Neka pita radnike Univerexporta, Idee ili Delhaiza kako im je radit subote i nedjelje za 400 eura i od njihovog rada uzimati da bi se drugi bogatili.

11 10 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.