Kako se legalizuje pljačka - srpski vodič
Samo dan nakon krvavog pira u školi "Ribnikar", javnost Srbije je bila ponovo zabezeknuta. Ovog puta šokantna vest stigla je iz Nemanjine 11, dakle iz sedišta Vlade Srbije.
Foto: 021.rs
Kabinet Ane Brnabić saopštio je da je usvojio predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, te ga šalje u Skupštinu Srbije na usvajanje. Tom prilikom nisu obznanjene promene, već su se prvi put mogle pročitati četiri dana kasnije na sajtu parlamenta.
Zaobilazno do zaokreta
Reč je o potpunom zaokretu kada se govori o građevinskom zemljištu, najvećem bogatstvu svake veće urbane zajednice. Ukida se nadoknada za promenu namene državnog zemljišta, odnono dosadašnji korisnici moći će bez nadoknade da steknu i svojinu na korišćenom placu. Naravno, kao vlasnik možete i da menjate namenu svog zemljišta, uz uslov da se držite urbanističkih propisa.
Postupkom koji se sada već našao u skupštinskoj proceduri zaobilazno se pitanje nadoknade za konverziju zemljišta reguliše dijametralno suprotno od važećeg Zakona o konverziji, donetog, inače, 2015. godine. Dakle za mandata ove iste vlasti koja sada pokušava da ga izokola stavi van upotrebe.
Matrica razmišljanja
Priča počinje još sredinom 2001. godine kada je donet Zakon o privatizaciji, moglo bi se reći ishodište problema. Osmišljen u okviru neoliberalne matrice razmišljanja i shvatanja da je "privatizacija lek za sve nevolje", pored ne malih koristi, iznedrio je i niz novih nedoumica.
Brzo se uočilo da mnogi preduzetnici kupuju pojedina preduzeća samo zbog lokacije na kojoj se nalaze. Ova pojava je naročito bila vidljiva u Beogradu, gde su upravo vodeći biznismeni kupovali preduzeća ne da bi razvijali proizvodnju, već da bi na povoljnim lokacijama kasnije gradili zgrade, odnosno radi posla koji će im kasnije donositi mnogostruko veći profit.
Zakonske obaveze po kupovini dotadašnjih društvenih ili državnih preduzeća bile su minimalne, firma je najviše tri do pet godina morala da održava dotadašnju delatnost, a i u tom periodu broj zaposlenih mogao se redukovati uz plaćanje otpremnina, obično na nivou desetomesečne plate.
Današnji naprednjaci, tada još radikali, snažno su kritikovali vlast, pa je vladajuća petooktobarska koalicija odlučila da se pri privatizaciji kupuje preduzeće kao pravno lice, ali ne i državno zemljište koja su dotadašnja društvena preduzeća koristila uz simboličnu nadonadu, često i besplatno. I zaista, u svim sudskim sporovima ili pravnim postupcima u vezi sa privatizovanim preduzećima spominje se ova bitna razlika.
Sićom do zemljišta
Javnost je zdušno podržavala dopunu tumačenja privatizacije, posebno kada se uvidelo da je jedan biznismen gotovo za siću kupio preduzeće ne zbog firme već zbog izuzetno velikog placa blizu dva najveća stadiona u glavnom gradu. Drugi je kupio Luku Beograd ne da je revitalizuje, već zbog velikih površina zemljišta na samo 750 metara od centra prestonice vazdušnim putem. Ispostavilo se da i u drugim gradovima postoje slične anomalije.
Pokazalo se i da privatizacija nije jedini način da se pojavi problem "konverzije zemljišta". Ne mali broj preduzetnika je za siću kupio preduzeća u stečaju ne da bi oživeo posrnuli rad, već da bi nad placem stekao pravo korišćenja nadajući se povoljnoj konverziji u budućnosti. Slično je i sa kupovinom prezaduženih preduzeća, kada novi vlasnik uloži siću računajući da će u dogledno vreme uslovi za konverziju korišćenog zemljišta biti promenjeni.
Pofit bez rada
Kada su proleća 2012. godine došli na vlast, naprednjaci, u osnovi bivši radikali, održali su reč iz opozicionog perioda i 2015. godine doneli Zakon o konverziji, po kome je moguće da vlasnici preduzeća kupe i zemljište na kome imaju samo "pravo korišćenja". Uslov je da plate cenu po tržišnim uslovima ili da u pojedinim slučajevima budu oslobođeni ove obaveza, uz izuzetnu složenu proceduru i zahtevne preduslove.
U međuvremenu, sve cene, posebno građevinskog zemljišta i nekretnina, uočljivo su rasle i tek sada je postalo i "slepcu" vidljivo koliko je promena vlasništva nad zemljištem stvar profita bez rada. Pritisci da se ublaže uslovi ili promeni shvatanje privatizacije naglo su uvećani kada su neke države nastale na području bivše Jugoslavije, ukinule sličnu nadoknadu. Treba odmah reći da je tok privatizacije i uslovi u kojima je izvršena u njih bila bitno povoljnija nego u sankcijama "gušenoj" Srbiji.
Nepravično i protivustavno
Pitanje je 2013. godine razmatrao i Ustavni sud Srbije. Zaključak najviše sudske instance je da je "ukidanje nadoknade za konverziju zemljišta nepravično i suprotno Ustavu Srbije". Potom je 2015. godine doneto rešenje od koga se mnogo očekivalo. Zorana Milanović, tadašnja resorna ministarka, najavila je da je u pitanju zakon koji će se odnositi na oko 10.000 placeva u državnom vlasništvu na kojima će tadašnji korisnici moći da plaćanjem nadoknade promene namenu i zidaju zgrade.
Procenila je da će od ove dažbine u naredne dve-tri godine biti oko 1,260 milijardi evra, od kojih bi polovina, 630 miliona evra, slilo u Fond za restituciju, druga polovina u budžet, što države, što opština.
Nije jasno zašto, ali naplata takse je išla slabo, i svake godine sve slabije i za osam godina prikupljeno je tek 36 miliona evra, otprilike sto puta manje nego što je ministarka predviđala. Sumnje da republički i opštinski organi ignorišu obavezu i da rade prema pritisku iz poslovnog sveta javile su se od prvih dana. No, zahtevi da se analizira rad državnih službi iz ovog segmenta nisu uvažavani.
Pročitaj još
Kada cene podivljaju
Ceo problem je naglo dobio na težini kada su cene stanova i placeva, time i profit investitora, počele da "divljaju". Država je na građevinsku delatnost računala kao na glavnu aktivnost u dizanju bruto nacinalnog dohotka. Tako je u rast BDP udeo građevinarstva pojedinih godina iznosio i 30, usluga 10 odsto, dok je, primera radi, prerađivačka industrija doprinosila tek 1,6 odsto. Time je država potpuno zapostavila proizvodnju sa inostranstvom razmenjivih roba, što je vodilo neprekidnom rastu minusa u spoljnotrovinskoj razmeni.
Minus peglaju doznake srpskih gastarbajtera i rastuće inostrane investicije. Ovakav koncept ekonomske politike doveo je Srbiju u zavisnost od građevinske aktivnosti, dok se strana ulaganja privlače sve većim subvencijima, koja su za domaće ulagače minimalna. Izgleda da je nagloj promeni naprednjaka spram pitanja konverzije zemljišta najviše doprineo pad građeviske aktivnosti tokom pandemije za najmanje 10 odsto, ali i u poslednjim sezonama kada je zaraza već potisnuta.
Takođe, strani ulagači izgleda da se više neće zadovoljavati samo novčanim subvencijama. U prošlogodišnjoj "Beloj knjizi" Savet stranih investitora je predložio da se, ukoliko se u roku od deset godina od izdavanja građevinske dozvole izgradi objekat, korisnik oslobađa nadoknade za konverziju zemljišta. Ukoliko, međutim, ne izgradi, plaćao bi nadoknadu u razumnoj meri, otprilike deset evra po hektaru ako je reč o Beogradu, odnosno tri evra za druge, manje atraktivne, sredine.
Populistička politika
Aktuelni ministar za građevinarstvo Goran Vesić zalagao za ukidanje naknade za konverziju dok je, kao član Demokratske stranke, bio zamenik gradonačelnika Beograda. I sada, kao i tada, govori o 5.000 pripremljenih parcela čiji bi korisnici ulagali, ali kada ne bi bilo nadoknade.
Drugim rečima, kada bi građevinsko zemljište dobili besplatno. Navodno je nadoknada sprečila da ulože 1,57 milijardi evra. Organizacja NALED, poslednjih godina uočljivo bliska vlasti, anketirala je 13 stranih preduzeća spremnih da u izgradnju ulože 67 miliona, ali su odustali zbog nadoknade ukupne vrednosti 3,2 miliona evra.
Javnost je reagovala negativno već i na samo pominjanje mogućnosti da se, praktično, državno zemljište besplatno dodeli investitorima na kojima bi oni grabili bukvalno hiljade i hiljade evra. Naravno da je to jasno i naprednjacima, zato su i doneli još važeći Zakon o konverziji.
Problem je što ih je populistička ekonomska politika dovela u preveliku zavisnost od građevinske aktivnosti. Uporno ističu da je za zidanje i sada spremno više od 5.000 parcela čija bi aktivacija angažovala navodno oko 300.000 radnika u Srbiji. Poređenje sa poslednjih deset sezona, inače istaknutih po gradnji, pokazuje da bi građevinski radovi, skupa sa pratećim delatnostima, u najboljem slučaju mogla da aktiviraju najviše 60.000 zaposlenih.
Rekordna pljačka
Međutim, gubitak od ukidanja nadoknade bi mogao biti gotovo nemerljiv. Tržišna vrednost mnogih od oko 10.000 parcela u Beogradu je premašila 10 miliona evra ponaosob. I što je još važnije, cena zemljištu raste kako se zajednica razvija. Tek da se vidi o kakvom blagu je reč, a u Srbiji ima oko 660.000 hektara građevinskog zemljišta.
Naravno da je cena u unutrašnjosti znatno niža nego u prestonci, ali kako reče Ana Gođevac iz Stranke slobode i pravde, ukoliko se ukine nadoknada za konverziju, bila bi to najveća pljačka u istoriji, "ne Srbije već čitave Evrope".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MAT: Ukoliko se nastavi energetska kriza, cene bi mogle prosečno da porastu do 20 odsto
13.04.2026.•
0
Globalne cene bi u prvoj polovini godine mogle u proseku da porastu za 15 do 20 odsto, ukoliko se nastavi energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku, objavljeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.
Talas inflacije zahvatio svet - da li je stigao u Srbiju
13.04.2026.•
20
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Vrednost domaće konditorske industrije 220 miliona evra, izvozi se trećina
12.04.2026.•
0
Konditorska industrija u Srbiji godišnje proizvodi od 140.000 do 160.000 tona slatkiša, keksa i sličnih proizvoda, vrednosti oko 220 miliona evra.
MMF i Svetska banka snizili očekivanja rasta
12.04.2026.•
0
Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke da bi razmotrili posledice rata na Bliskom istoku, prenosi Rojters.
Čeri planira ekspanziju u Evropi: Kineski automobili će se sklapati u evropskim fabrikama
12.04.2026.•
4
Kineski proizvođač automobila Čeri planira da proširi proizvodnju u Evropi i to namerava da učini kroz partnerstvo sa drugim proizvođačima automobila, koji bi dozvolili da se koriste njihove postojeće fabrike.
Prva dva meseca 2026: Veći BDP, ali veći i deficit u budžetu
12.04.2026.•
4
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,9 odsto, što je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine.
Istorijat ukrupnjavanja trgovine u Srbiji: Šta spajanje Amana i DIS-a znači za tržište?
12.04.2026.•
9
Kompanija Aman iz Beograda preuzela je stopostotni udeo u vlasništvu preduzeća PTP DIS iz Krnjeva, čime je formiran najveći domaći trgovinski lanac na tržištu maloprodaje.
Evropa će morati da prizemlji avione za tri nedelje ako se Ormuski moreuz ne otvori
12.04.2026.•
4
Evropa će se suočiti sa nestašicom goriva za avione za samo tri nedelje ako se Ormuski moreuz ponovo ne otvori, upozorila je evropska podružnica Međunarodnog saveta aerodroma (ACI).
Evropska centralna banka o uvođenju evra u Bugarskoj: Cene skoro nepromenjene, podrška preko 50 odsto
12.04.2026.•
3
Prelazak na evro u Bugarskoj početkom godine je minimalno uticao na cene u zemlji, a podrška bugarske javnosti za evropsku valutu je porasla na više od 50 odsto.
Premijer Severne Makedonije najavio pojeftinjenje goriva u utorak
11.04.2026.•
3
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je danas da očekuje da od utorka dizel pojeftini za 2,5 denara (pet dinara), a benzini za 1,5 denara (tri dinara) po litru.
Profesor Đukić: Rast plata fiktivan, realno inflacija izjela najveći deo dohotka
11.04.2026.•
10
Upozorenja na inflaciju stižu sa svih strana. Saglasni su donosioci odluka i u Srbiji i u inostranstvu da je pred nama nestabilan period. Kriza će potrajati.
Na šta građani najviše troše i koliko zarađuju: Podaci RZS o kućnom budžetu
11.04.2026.•
6
U Srbiji su prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi po domaćinstvu u 2025. godini iznosili 109.136 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava 109.787 dinara.
Na ePorezima omogućena elektronska registracija obveznika koji nisu u APR-u
11.04.2026.•
0
Na ePorezima je omogućena elektronska registracija, izmene podataka i brisanje poreskih obveznika koji se ne registruju u Agenciji za privredne registre (APR), saopštila je Poreska uprava.
Pregovori o NIS-u: Postoje crvene linije
11.04.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su pregovori o preuzimanju ruskog udela u NIS-u kompleksni i da u tim pregovorima MOL i Gasromnjeft brane svoje interese.
Država već dala 80 miliona evra za hotele zbog izložbe EXPO
11.04.2026.•
6
Srbija je do sada odobrila subvencije u ukupnom iznosu od 66,7 miliona evra privatnim firmama za rekonstrukciju ili izgradnju hotela u Beogradu.
Sve više avio-kompanija podiže cene letova zbog rasta troškova goriva
11.04.2026.•
0
Rast cena mlaznog goriva, koji je u poslednjim nedeljama skočio sa oko 85-90 na 150-200 dolara po barelu, primorao je veliki broj avio-kompanija širom sveta da podižu cene karata.
Sve veći broj oglasa za AI stručnjake u Srbiji - ponude rastu u Beogradu i Novom Sadu
11.04.2026.•
13
Dok se diskutuje o tome hoće li veštačka inteligencija ukinuti radna mesta, srpsko tržište rada šalje drugačiju poruku.
Najveće mesečno poskupljenje goriva u SAD dovelo do skoka inflacije
10.04.2026.•
1
Najveći mesečni porast cena goriva u SAD za poslednjih šest decenija doveo je do oštrog skoka inflacije u martu.
Simulator preživljavanja: Probajte da živite sa 12.266 dinara
10.04.2026.•
11
Inicijativa A11 objavila je simulator preživljavanja u kom pred vas stavlja finansijski izazova.
A onda se pojavi glad - uprkos robnim rezervama
10.04.2026.•
6
Šest nedelja razaranja proizvodnih kapaciteta gasa i nafte na Bliskom Istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza su se i te kako reflektovali na svetsku ekonomiju.
Ponovo umanjene akcize za gorivo, ali ništa od Vučićeve najave
10.04.2026.•
22
Državne akcize na bezolovni benzin i dizel dodatno su smanjene od 10. aprila.
Komentari 10
Gandalf sivi
Afera Jugoskandik - Dafina i gazda Jezda
Sportski savez - Ceca (ukrala 20mil, "vratila" 5min, rasprodala album i napunila 2x Marakanu nakon izlaska iz kućnog pritvora...
Građevinsko zemljište - *dodaj žrtveno jagnje*
BmB 95
Član biblioteke
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar