Privrednici plaćaju više od 2.000 dažbina - kada će biti oslobođeni brojnih nameta?
Prošle su skoro dve godine otkako je napravljen registar neporeskih nameta i evidentirano više od 2.000 dažbina koje plaćaju građani i privreda.
Foto: Pixabay
Cilj je bio da ovaj registar Ministarstvo finansija pretvori u zvanični popis svih taksi i naknada i otvori put ka reformi neporeskih nameta i ukidanju parafiskala. Epilog je takav da i dalje nemamo javni registar, a ni broj taksi, naknada i parafiskala se nije smanjio.
S obzirom na to da je Ministarstvo finansija više puta ukazalo na kompleksnost uspostavljanja i održavanja registra neporeskih nameta, NALED sada predlaže alternativno rešenje koje je u skladu sa ciljevima Vlade, administrativno rasterećuje privredu i građane, a dugoročno omogućava ostvarivanje ciljeva reforme neporeskih nameta, kao što su veća predvidljivost poslovanja i smanjenje troškova.
"Predlažemo da se propiše obaveza organima da omoguće naplatu svih neporeskih nameta elektronskim putem na Portalu eUprava. Time bismo indirektno napravili popis jer bismo imali evidenciju i iznose svih dažbina, kao i formule po kojima je utvrđena njihova visina. S druge strane, građanima i privredi bi bila ostavljena mogućnost da ih plaćaju i u pošti ili banci", kaže programska direktorka NALED-a Jelena Bojović i dodaje da bi za uvođenje ovakve obaveze bilo potrebno izmeniti Zakon o budžetskom sistemu.
Kada je reč o regulisanju naplate neporeskih dažbina koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, predlog NALED-a je da se propiše jedinstveni model Odluke o lokalnim administrativnim taksama za svih 145 gradova i opština koje imaju ovlašćenje da naplaćuju neporeske namete. Time bi se ujednačila praksa uvođenja i određivanja visine taksi, a lokalne samouprave ne bi time izgubile prihode dok bi građani i privreda dobili transparentnost i predvidljivost troškova s kojima se suočavaju.
"I treći predlog je da se podrži Republički sekretarijat za javne politike u daljem razvoju registra administrativnih postupaka i da se kroz taj registar svi postupci, kako za privredu tako i za građane, uvežu sa taksama ili naknadama koje moraju da se plate. Važno je da i ovaj registar bude povezan s Portalom eUprava i uslugom ePlati", dodaje Bojović.
Ekonomista Predrag Mitrović ocenjuje da svaki porez, direktno ili indirektno, utiče na poslovanje preduzeća i kreiranje privredne strukture, ali je ipak bitno izabrati onaj koji će u što manjoj meri narušavati uslove privređivanja, odnosno izabrati porez koji će što manje odudarati od sistema poslovanja u nenarušenom tržišnom ambijentu.
"Ako vlada za tu svrhu obezbeđuje novac putem javnog duga ili podizanjem poreza sa jedne strane stvara nova radna mesta, ali sa druge strane gubi isto toliko ili više radnih mesta. Ako vlada obezbeđuje novac putem zaduženja kod komercijalnih banaka - dobiće inflaciju. Inflacijom se na kratak rok mogu stvoriti nova radna mesta, ali inflacija sa sobom nosi druge i još veće posledice, od kojih je prva i neposredna - smanjenje realnih plata", objašnjava Mitrović.
On u svojoj analizi ističe da bi proširenje obuhvata poreskih obveznika, odnosno naplata iz izvora koji se trenutno ne koriste, suzbijanjem korupcije i sive ekonomije doprinelo smanjenju opterećenja na male zarade i rasterećenje fiskalnih obaveza privrednika i preduzetnika u Srbiji.
"Upravo zato fiskalna politika označava upotrebu fiskalnih prihoda i budžetskih rashoda koji moraju biti usaglašeni sa ciljevima i zadacima makroekonomske politike. Porezi menjaju odnos relativnih cena u ekonomiji i na taj način menjaju ponašanje privrednih subjekata. Utičući na ponašanje privrednih subjekata poreska politika direktno utiče na makroekonomske prilike u državi i stimuliše, odnosno destimuliše, pojedine makroekonomske agregate", ocenjuje Mitrović.
Prema njegovim rečima poreska politika mora zadovoljiti tri osnovna zahteva.
"Prvi je da je opterećenje optimalno i da ga poreski obveznik može platiti, zatim da porez plaćaju svi obveznici i da nema diskriminacije, i da poreska politika ima stimulativan karakter, kako bi poreski obveznici mogli ponovo investirati i stvarati nove prihode za sebe i državu", smatra Mitrović.
Ključna preporuka u svim analizama se odnosila na uspostavljanje javnog, elektronskog registra neporeskih dažbina (pre svega taksi) svih nivoa vlasti, uz poštovanje principa da nijedna dažbina ne može biti naplaćena ukoliko nije uneta u registar.
Pročitaj još
Broj neporeskih dažbina
Nameta u nadležnosti republičkog nivoa vlasti ima više više od 1.200, dok je nepoznat broj dažbina koje naplaćuju lokalne samouprave imajući u vidu da nisu sve odluke o lokalnim administrativnim taksama javno dostupne.
Među neporeskim dažbinama najbrojnije su takse (75 odsto ukupnog broja), iako čine samo 25 odsto ukupno naplaćenih prihoda. Tokom projekta izrađene su preporuke za ukidanje pojedinih taksi, smanjenje ili ujednačavanje njihove visine i izmenu naziva shodno njihovoj stvarnoj fiskalnoj prirodi, odnosno reklasifikovanje u poreze.
U neporeske dažbine na koje se privrednici žale spadaju i taksa na žalbu na rešenja Poreske uprave, kao i sudske takse i ostale takse koje nisu fiksne, nego se procentualno uvećavaju u zavisnosti od vrednosti spora ili vrednosti posla.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
2
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
9
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
8
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
3
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
2
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 9
B
Dejan
A
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar