Besplatni udžbenici za sve đake u Srbiji koštali bi 0,1 odsto BDP-a: Šta je onda problem?
Prosečna porodica sa tri đaka u školi za udžbenike u proseku izdvaja više od 40.000 dinara, a roditelji se uporno suočavaju sa problemima.
Foto: 021.rs
Iako bi im besplatni udžbenici olakšali pritisak na budžet, kao zamenu za to pristaju na polovne. Međutim, i tu nailaze na problem, piše Euronews Srbija.
Roditelji beogradskih đaka ove godine nisu plaćali knjige, već je kupovinu udžbenika za sve osnovce i srednjoškolce finansirao Grad. Odluka Beograda pokrenula je lavinu - treba li udžbenici da budu besplatni za sve đake u Srbiji?
Za roditelje koji imaju decu školskog uzrasta septembar predstavlja ozbiljan udar na kućni budžert. Nisu tu samo udžbenici već i rančevi, pribor, odeća, obuća.
Mogu li udžbenici biti besplatni za sve?
A mogu li udžbenici u Srbiji biti besplatni za sve, pitanje je koje se poslednjih dana najčešće postavlja.
Jelena Žarković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da mogu i da bi to, prema njenoj računici, koštalo 0,1 odsto BDP-a.
"Pitanje je samo da li bi se neka druga davanja za obrazovanje smanjila. Svakako to ne bi trebalo da bude na lokalnim samoupravama, već da pređe na centralni, republički nivo", navela je ona.
Smatra da je kvalitet udžbenika važan za uspeh obrazovnog procesa, a da se sa liberalizacijom tržišta izdavača, koja je krenula pre 20 godina, uspeh učenika nije poboljšao. Čak naprotiv. Mnoga međunarodna testiranja pokazuju da su postignuća učenika iz Srbije ispod međunarodnog proseka.
Kada bi država preuzela na sebe da finansira udžbenike, kako kaže, zadovoljni bi bili izdavači, jer bi imali sigurnog kupca, ali i roditelji jer ne bi morali da finansiraju udžbenike. Za nju je korak pre toga upravo pitanje kakvog su kvaliteta udžbenici i šta dobijaju deca.
Upitana da li je populistički potez što je Grad Beograd nabavio udžbenike za đake u prestonici i da li je opravdano što se roditelji u ostatku Srbije bune, ona smatra da je negodovanje nastalo s razlogom.
"Znamo da već sada postoje velike nejednakosti", navela je prof. Žarković.
Pojašnjava da su na PISA istraživanju analizirana postignuća učenika koji su iz socijalno ugroženih porodica i koja su iz "gornjih slojeva društva", te da se došlo do zaključka da deca iz siromašnih porodica zaostaju i dve školske godine za decom bogatijih roditelja.
Lužanin: Sve što se tiče školovanja treba da bude besplatno
Tema besplatnih udžbenika ne pojavljuje se prvi put u javnosti.
Pre više od deceniju i po Dragoljub Mićunović ju je pokrenuo. Uporište je našao u Ustavu Srbije da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno.
U periodu kada je Žarko Obradović bio ministar prosvete krenulo se u realizaciju te ideje, ali sukcesivno.
Jedne godine su besplatne udžbenike dobili svi prvaci, naredne je uključen i drugi razred i tako redom. Došlo se do besplatnih udžbenika za sve niže razrede osnovne škole, s tim što su ih učenici na kraju godine vraćali, kako bi ih koristila naredna generacija.
Zorana Lužanin sa PMF-a u Novom Sadu smatra da bi sve što se tiče školovanja do fakulteta trebalo da bude besplatno i dostupno.
Dodaje da je PISA istraživanje pokazalo da samo u osnovnom obrazovanju imamo pravednost obrazovanja, a da već u srednjem i visokom nema te pravednosti.
"Mi nemamo prave stipendije, gde bi darovitu decu iz osnovne škole, bez obzira na status porodice, usmeravali ka gimnazijama, da kasnije upisuju fakultete i budu vrsni lekari. Sada imamo situaciju da ako je dete talentovano, ali je iz porodice sa malim primanjima, ono neće stići na fakultet. Fakultet i kada ste na budžetu više nije besplatan", rekla je Lužaninin.
Ističe da se zalaže za besplatne udžbenike, ali da korak pre toga mora biti da se revidiraju udžbenički kompleti i vidi da li su sve te knjige potrebne.
"Vi sada imate gramatiku iz srpskog jezika za peti, šesti, sedmi, osmi razred. Kada ih uporedite one su veoma slične. Imamo četiri gramatike, umesto da postoji jedna. U budžetu se mogu naći pare, ali je pitanje da li to u ovom trenutku treba uraditi, dok se tačno ne reguliše šta je štampani udžbenik", objašnjava ona.
Navodi i da su trenutne cene udžbenika predimenzionirane, da ih izdavači svake godine menjaju i da se loša poruka šalje kada na kraju školske godine vidimo u kontejneru skoro nove udžbenike.
"Kada bih mogla da biram prednost bih uvek dala nastavnim sredstvima koji omogućavaju očeniku, posebno u osnovnoj školi, otkrivanje. Taj pristup da učenik otkriva daleko je bolji pristup. Učenje prirodnih nauka bez dobrih laboratoja ničemu ne služi. Moramo da imamo male školske mikroskope, epruvete", navela je Lužanin.
Na tržištu danas postoji oko 15 izdavača udžbenika. Da bi se neki udžbenik našao u školi prethodno mora biti odobren i da se nađe u Katalogu udžbenika. Koji od odobrenih udžbenika i kog izdavača će učenici da koriste, biraju škole.
Pročitaj još
Lužanin se pita kako nastavnici mogu da izaberu udžbenike kada nemaju mogućnost da pogledaju na jednom mestu udžbenike svih izdavača.
To obično ide tako što veći izdavači dođu u školu i predstave svoje udžbenike, te se nastavnici odlučuju za njih.
"Gde je najveći upliv izdavača - oni uz udžbenike rade i pripremu časa nastavnicima. E, to nije dobro. Kako može izdavač da napravi pripremu časa", pita se Lužanin.
Smatra da je na delu odavno raslojavanje društva, da će moći da studiraju samo deca iz većih gradova - Beograda i Novog Sada.
"Sa besplatnim udžbenicima samo dolivamo ulje na vatru. Beograd možda ima sredstva da kupi i opremu za laboratorije, ali manje, siromašne lokalne samouprave to ne mogu", zaključila je ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
2
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
4
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 27
Drale
Vrzač
Velja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar