Izbori na vidiku - krediti pojeftinili
Kada dođu izbori, nema toga što stranke na vlasti nisu spremne da učine samo da zadrže uzde kojima upravljaju.
Foto: 021.rs
Naravno, u nas ne da nije drugačije, već je upravo Srbija država u kojoj svemoć stranke na vlasti uočljiva, pa se čini sve da se što duže ostane na čelnoj poziciji.
Primer je nedavna odluka Izvršnog odbora Narodne banke Srbije da se "kamata na stambene kredite uzete pre avgusta prošle godine u narednih 15 meseci ograniči na 4,08 odsto."
Otimanje alavim bankama
Odluci je prethodila dosta duga kampanja države da su u Srbiji kamate primetno više nego u drugim zemljama, a to, naravno, u krajnjoj liniji plaćaju korisnici, građani Srbije. Država potez pokušava da prikaže kao pomoć ljudima koji nisu imali rešeno stambeno pitanje, i to na račun uvek alavih banaka.
U realnosti, odluka znači da će u narednih godinu i četvrt dana oko 160.000 korisnika stambenih kredita imati ratu nižu za 15 do 25 odsto, zavisno kada su podigli zaduženje, nego što bi plaćali po slovu kreditnog ugovora. Kako bi ceo potez javnosti predstavila kao neku vrstu "brige za građane koji rešavaju stambeno pitanje", država je ovih dana lansirala podatak da su banke za prvih šest meseci tekuće godine pre oporezivanja zaradile čistu dobit od 609, dok su lane, za celu godinu, zaradile tek 319 miliona evra.
Drugim rečima, ima od koga da se uzme novac, pri čemu se ističe kako je prosečna kamata na stambeni kredit sedam odsto, dok banka novac nabavlja mnogostruko jeftinije, povremeno se moglo čuti po kamati manjoj od dva odsto.
Naredba države
Mada formulacija odluke NBS liči kao da je reč o nekom pitanju iz monetarne politike, zapravo je reč o naredbi države bankama da korisnicima stambenih kredita oproste deo duga. Jer, kamata je određena ugovorom o kreditu i sastoji se iz dva dela, fiksnog i promenljivog iskazanog kao funkcija euribora.
Na svaki ugovorni odnos može se uticati samo po osnovu obligacionog zakona, naravno, i Ustava Srbije. Nikakva odluka IO NBS ne može da izmeni ugovor, odnosno ograniči kamatu. U pitanju je naredba države da jednoj značajnoj populaciji učini ustupak.
Razlog nije teško pogoditi, izbori najavljeni najkasnije za mart mesec, da bi potom za verovatni dan odlaska na glasačka mesta bio promovisan 17. decembra. A 160.000 korisnika stambenih kredita, kada su uzmu i članovi porodica, znači oko 600.000 ljudi, odnosno glasova.
Svakako da neće biti ljuti na one koje im čine ne baš zanemarljivi popust. Aktuelna vlast uporno potez predstavlja kao pomoć ljudima koji su, pre podizanja kredita, bili bez rešenog stambenog pitanja. Međutim, u više od trećine kupoprodajnih stambenih aranžmana, novi vlasnici već imaju stan u sopstvenom vlasništvu. Nova nekretnina im više dođe kao način štednje, a ne kao stambena potreba.
Pročitaj još
Povećanje kamate?
Takođe, proteklih pet godina cena kvadratnog metra je ubrzano rasla, pa su i kupci praktično dobili više, mereno novcem, nego što su u startu kalkulisali. Stoga bi pre imalo osnova, kada bi moglo, povećati, a ne smanjivati im kreditnu ratu.
Država javnosti odluku prikazuje kao deo borbe za "stabilnost finansijskog sistema". Međutim, odluka znači da će korisnicima kredita ostati više novca na raspolaganju i svakako će ga utrošiti na kupovinu. Time, naravno, podiže i BDP, ali i inflaciju.
Kako je ovih dana i NBS izbegla da novim povećanjem referentne kamatne stope umanji inflacioni val, Srbija kao da se pred izbore vraća oprobanoj strategiji nevelikog povećanja rasta cena. Razlog je u činjenici da se budžet tokom inflacije puni više nego što se planiralo, pa se višak u državnoj kasi može lako usmeriti tamo gde će sigurno dati po vlast najpovoljniji izborni efekat.
Očigledno, pred nama je vreme izbora i sve što vlast radi je u funkciji produžetka vladavine. I odluka da se jednoj povećoj skupini oprosti deo duga je iz te matrice političke zloupotrebe vlasti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
2
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
6
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
3
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
1
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
49
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
3
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
34
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Komentari 5
Anonimus
versus
Igor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar