Leks specijalis za Ekspo: Bojazan da će stotine miliona evra biti potrošeno dogovorom, bez tendera
Prema predlogu budžeta za 2024. godinu, koji je početkom oktobra usvojila Vlada Srbije, za specijalizovani Ekspo 2027 u narednoj godini predviđeno je 22,6 milijardi dinara.
Foto: Pixabay
Kako piše Danas, do roka za realizaciju projekta u planu je da bude izdvojeno još dva puta toliko.
Za pripremu ove izložbe biće pripremljen leks specijalis, koji isključuje obavezu države da raspisuje tendere za javne nabavke u okviru ovog projekta. I dok nadležni tvrde da se poseban zakon usvaja kako bi ubrzao realizaciju Ekspoa, stručna javnost upozorava da njegova primena otvara prostor za netransparentnost i različite ekonomske malverzacije, koje mogu voditi poremećaju konkurencije i povećanju javnog duga.
Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora "Transparentnosti Srbija", najveći problem u primeni ovog zakona leži u isključenju primene Zakona o javnim nabavkama, što bi, kako upozorava, rezultiralo situacijom u kojoj uslovi za izbor izvođača radova nisu detaljni i pravedni.
"Realnu opasnost primena leks specijalisa predstavlja moguće propisivanje diskriminatornih uslova za izvođače radova, koje neće biti moguće osporiti ni pred jednim državnim organom. Usled toga, realno je očekivati da će konkurencija za dobijanje poslova biti manja, nego što bi bila da se Zakon primenjuje. Svi ti faktori mogu dovesti do toga da Srbija plati EXPO više nego što bi morala. Koliko radovi realno vrede, jedino se može znati u uslovima pune konkurencije", objašnjava sagovornik beogradskog lista.
Nenadić napominje da, čak i kada se primenjuje Zakon o javnim nabavkama, u Srbiji konkurencija nije velika, jer kako kaže, mnoge firme ne žele da podnesu ponudu ili žalbu, kako se ne bi zamerile nadležnima.
"Neretko odluče da se ne uključe u javnu nabavku, kako ne bi ugrozili svoje mogućnosti za dobijanje nekih budućih poslova. To znači da primena Zakona nije nužno i garancija da ćemo imati maksimalnu konkurenciju, a ako se on ne primenjuje - situacija samo može biti lošija", poručuje programski direktor Transparentnosti.
On podseća da postoji više primera koji dokazuju da je leks specijalis podloga za manipulisanje tržišnim uslovima, u kojima dolazi do favorizovanja određenih kandidata i diskriminisanja ostalih.
Sa druge strane, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Danas da se leks specijalis u ovom slučaju uvodi da bi se ispunili rokovi koje Srbija ima kao domaćin specijalizovanog EKSPO-a.
"Imajući u vidu kompleksnost građevinskih i infrastrukturnih radova, period do 2027. godine je relativno kratak za realizaciju. Srbija ima obavezu da sagradi EKSPO u skladu sa propisanim standardima, te leks specijalis treba da ubrza procese izgradnje čitavog kompleksa. To znači da, ako neko ima zemljište na datoj lokaciji, ne može usporavati proces realizacije projekta, već će biti obeštećen ubrzanom procedurom", pojašnjava Stanić.
Nasuprot tome, savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija sugeriše da primena leks specijalisa ne mora nužno biti loš potez, ali u državama koje imaju jasno definisane norme, što u Srbiji, kako ističe, nije slučaj.
"Leks specijalis se kod nas odomaćio, pa kada treba nekome pomoći da zaradi pare, uvode se posebni zakoni. Ovaj zakon ima nekog smisla u građevinarstvu u situacijama kada je nešto potrebno brzo uraditi. U takvom kontekstu, leks specijalis može odstupiti od važećih normi, za ustupanje radova na primer. Sve to se može izvesti na način da se građani ne oštete, i da javni interes ostane zaštićen. Takva praksa je izvodljiva u uređenoj zemlji, koja ima jasno definisane standarde i norme u građevinarstvu. Ipak, mi više nemamo ni Zavod za standardizaciju, ni preduzeće koje se staralo o praćenju normi. Pošto nema ta dva izvora podataka, ne može se poslovati kako treba, ali može drugačije", upozorava savetnik za razvoj i investicije.
Bušatlija ističe da se bez obaveze prema Zakonu o javnim nabavkama, poslovi sklapaju putem direktnih ugovora, bez dokaza da ponuđač predlaže ispravnu cenu.
"Ako se ne zna šta je standard i koje su norme, cenovnik se ne može proveriti. To je prostor u kom se zarađuju pare na grbači građana, s obzirom da se projekat finansira iz budžeta. Osvrt na ranija iskustva sa primenom leks specijalisa podseća nas da nije isključeno da ćemo projekat platiti više nego što bi zapravo trebalo. Od pre dve decenije krenulo je pravljenje zakona takvih da na njima još samo fali slika onoga za koga se prave, ali su potpisani u njemu pa ih možemo prepoznati i bez nje", kaže Bušatlija.
Danasov sagovornik naglašava da ulaganje u projekte koji ne ostvaruju profit Srbiju vuče u sve veći javni dug, te da, stoga, poslovi bez profita ustvari predstavljaju subvencije.
Pročitaj još
"To znači da je država nekome dala pare, ne očekujući da će se one vratiti. Država investira naš novac, te je obaveza da najmanje moguće potroši na investicije, ali ne na uštrb kvaliteta radova ili rokova. Kada postoji pogodba u kojoj je nedokučiv način na koji je napravljena cena pojedinačnih postavki projekta, onda se dešava da se investira daleko više nego što investicija objektivno može doneti profita. Ako je investicija skuplja od povraćaja, javlja se javni dug, koji kod nas raste bez kontrole, i to zbog činjenice da se uzimaju krediti da bi se vratili prethodni. Isto će se nastaviti i u slučaju EKSPO-a, iako će 'opravdanje' za leks specijalis ležati u tome da je zakon neophodno doneti, kako bi se izbegla odlaganja realizacije zbog potencijalnih žalbi koje bi zaustavile radove", zaključuje Bušatlija.
Kada je reč o potencijalnim zloupotrebama ovog zakona, član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević kaže za Danas da detaljnije proučavanje leks specijalisa za EKSPO tek sledi, te da će najverovatnije u narednim danima Savet izneti svoj stav o njemu.
"Sa uvođenjem leks specijalisa upropašćen je pravosudni i zakonodavni sistem u našoj državi. Ova tema zahteva ozbiljnu pažnju, jer se iz aviona vidi da je koruptivna stvar. Čim se ukidaju javne nabavke, jasno je da je dogovoreno unapred", poručuje Slijepčević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
Komentari 15
Fića
"Za našu decu" kuće i stanovi po belom Svetu, a ostali da otplaćuju kredite.
Ah, "kad dođu Žuti ljudi da piju vodu sa Morave...", možda shvate i na'prdni glasači u šta su nas sve uvalili...?!
Otišao iz Srbije
Limanac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar