Građanin Srbije prosečno mesečno uštedi 6.081 dinar: Šta se više isplati - dinari ili evri?
Građanin Srbije prosečno mesečno uštedi 6.081 dinar, što je za 565 dinara više nego prošle godine - navodi se u tradicionalnoj analizi Erste banke povodom Svetskog dana štednje.
Foto: Pixabay
Najčešće se štedi za porodicu, teška vremena i godišnji odmor. Prema podacima Narodne banke - građani štede 15,1 milijardu evra, od čega nešto više od milijardu evra u dinarskoj protivrednosti, pa je dinarska štednja najbrže rastuća i isplativija od devizne.
Prvo kovid, pa konflikti u svetu, a onda i inflacija - to su bili najveći neprijatelji štednje u proteklih nekoliko godina, prenosi RTS.
Ipak i štediše i banke su se prilagodile okolnostima, pa su veći ulozi i duži rok oročenja sada najprivlačnija ponuda banaka štedišama. Te kamate porasle su i do šest odsto za dinare, odnosno više od tri odsto za devizne uloge.
"Imali smo period kovida, pa je posle toga usledio rat u Ukrajini i određeni broj građana je povukao sredstva iz banaka. I ove godine imamo trend da se ta sredstva vraćaju ili kroz neoročenu ili kroz oročenu štednju. I, s druge strane, stimulativnije kamatne stope koje se dešavaju na našem tržištu i kada pričamo o dinarskoj štednji i evro štednji su svakako doprinele tom rastu depozita ove godine", navodi regionalni direktor Erste banke Nino Stameski.
Iako ušteđevina raste, samo je 22 odsto građana zadovoljno sumom koju može da odvoji sa strane. Novina je da gotovo trećina građana novac koji želi da uštedi ostavlja na platnom tekućem računu.
Kada je reč o alternativama štednji - 43 odsto anketiranih teško razume šta donose trgovina akcijama na berzi i investicioni fondovi.
"Građani su svesni da im nedostaje znanje o svetu novca, ali zanimljivo je da ne planiraju da porade više na finansijskom opismenjavanju. Očekuju da ih o tim temama najviše informišu mediji, porodica i banke. Bez obzira na to, i dalje 70 odsto građana smatra da je štednja važna", napominje direktor agencije IMSA Ansgar Loner.
Iako manje isplativo od štednje, čuvanje novca kod kuće i dalje je za mnoge najsigurnije. To je teško objasniti, jer su od 2008. depoziti do 50.000 evra osigurani.
Agencija za osiguranje depozita u roku od najviše sedam radnih dana započela bi isplatu osiguranih depozita do maksimalno 50.000 evra deponentima banke koja bi se našla u postupku stečaja. Zaštićen je novac osiguranih deponenata na svim računima, nezavisno od vrste i valute bez provizije za osiguranje za banke.
"Prosečan Evropljanin kod kuće drži 500 evra, sve ostalo u banci. Prosečan Srbin malo više. Dobro, promenila se ta filozofija da to držim kod sebe, jer taj novac on nam jeste dostupan svakog trenutka, ali s druge strane nemate nikakvu sigurnost ni kamatu", ističe ekonomski analitičar Vladimir Vasić.
U Narodnoj banci podsećaju na to da je u protekloj deceniji štednja u dinarima rasla, što je doprinelo da je 2023. godine 42 odsto depozita bilo u dinarima, dok je krajem 2012. taj procenat bio 19,3 odsto.
Pročitaj još
Šta je isplativije - štednja u evrima ili u dinarima?
Štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda, navodi NBS.
Tako, štediša, koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
Štednja u dinarima, oročena na tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u 90 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.
Praktično, u prošlih 11 godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku, što potvrđuju rezultati urađenih analiza, kažu u NBS.
Poslednjih decenija je trend da se građani po pravilu mnogo više opredeljuju za deviznu štednju, iako su na duge staze bolje prošli oni koji su štedeli u dinarima.
Na veću isplativost dinarske štednje Narodna banka Srbije ukazuje dva puta redovno godišnje i pred svaki Svetski dan štednje, odnosno period oko Svetskog dana štednje, rekao je za RTS viceguverner NBS Nikola Dragašević.
Ko je u prethodnoj godini stavio u banku 100.000 dinara, bio je za oko 18 evra, odnosno nešto iznad 2.000 dinara u boljem položaju od štediša u devizama, odnosno u evrima, objašnjava Dragašević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
7
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
27
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
5
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 12
Вита
Dg
Ташоли
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar