Ivica protiv Hrvatske: Drugo poluvreme "Agrokora"
Pre desetak dana dve sudske odluke su zatalasale javno mnjenje i dobrano uznemirile i sam državni vrh Hrvatske.
Reč je o odluci Međunarodnog suda za investicione sporove iz Vašingtona da se proglasi nadležnim u vezi sa tužbom koju je protiv države Hrvatske podneo Ivica Todorić, nekadašnji vlasnik "Agrokora", sa otprilike 57.000 zaposlenih i godišnjim prometom od 6,8 milijardi evra svojevremeno najveće kompanije u jugoistočnoj Evropi.
Vlast Hrvatske je očekivala suprotan stav, oslanjajući se na sličan slučaj iz nedavne prošlosti kada se isti sud proglasio nenadležnim za rešavanje tužbe dve holandske kompanije protiv susedne države.
Besmislena optužba
Nekoliko dana kasnije oglasio se Visoki krivični sud Hrvatske i potvrdio odluku zagrebačkog Županijskog suda da je veštačenje o finansijskom poslovaju "Agrokora" učinjeno na nezakonit način, time i nevažeće. Upravo ovaj akt bio je stožerna tačka tužbe države Hrvatske protiv Todorića i njegovih 14 saradnika za navodno kontinuirano izvlačenje para iz "Agrokora" u periodu od 2006. do 2017. godine, ukupno 159 miliona evra. Nakon presude, tužba je, praktično, ostala bez nosećeg stuba, ispražnjenog sadržaja i postala je besmislena.
Podsetimo se afere. Godine 2007. kompanija Ivice Todorića deluje moćno, najveći je poslovni gigant na južnoevropskim prostorima. Tu su najmoderniji trgovački centri, brojni kombinati, najbolje firme iz prehrambene i srodnih industrija, te niz odličnih firmi iz drugih delatnosti. No, svetska kriza naredne godine se u Hrvatskoj, gde je gro "Agrokora", reflektuje na najgori mogući način po trgovinu. Snažno opada promet u prodavnicama, što je za trgovačke kuće neka vrsta "poslovnog kancera".
Država podstiče strah
Koncern Ivice Todorića nastavlja da se širi i investira. Već ga je godinama pratio glas prezadužene kompanije kada se 2014. odlučio da kupi slovenački trgovački gigant "Merkator" za šta dugo nije nalazio podršku pratećih banaka. Napokon se obratio ruskim bankama i Sber banka, sa još jednom manjom ruskom kućom, upustila se u rizik. Ovakav rasplet se nije svideo vođstvu Hrvatske, još manje Briselu.
Počela je snažna i od države orkestrirana kampanja protiv "Agrokora" i Todorića lično, naglo je podstican strah da će uslediti bankrot "Agrokora" sa teškim posledicama po celu privredu Hrvatske i sa krupnim nevoljama po znatan deo stanovništva komšijske države. Proricane su posledice koje direktno pogađaju ljude, masovan gubitak radnih mesta, pad zarada, dovođenje u pitanje funkcionisanja penzijskog sistema... Sve sa idejom da "država uđe u kompaniju i reši probleme".
Sve za ništa
Izvedba je dodeljena tadašnjoj potpredsednici hrvatske vlade Martini Dalić, prethodno rukovodiocu banke koja je decenijama najviše finansirala vodeći hrvatski poslovni sistem. Latila se obaveze i pokušala da u direktnom razgovoru od Todorića izmami ni manje, ni više, nego da firmu u celosti prepusti državi, bez i kune nadoknade.
To što nije uspela rečima, država je učinila na način koji je u ne malom delu hrvatske pravne javnosti od starta označen kao, najblaže kazano, sporan. Pod hitno je donela Zakon o uvođenju vanredne uprave u trgovačkim društvima od sistemskog značaja za državu Hrvatsku. Primenom odredbi ovog akta država je praktično razvlastila Todorića, preuzela sto odsto vlasništva i postavila vanrednu upravu.
Time je poznatom bisnismenu oduzela investicije. Todorić ističe da je u pitanju neka vrsta nacionalizacije imovine bez bilo kakve nadoknade. Odluka Investicionog suda u Vašingtonu da se proglasi nadležnim u sporu je itekako iznenadila politički Zagreb, a ohrabrila razvlašćenog poslovog čoveka.
Kako 1,9 uvećati na 30,7 milijardi evra
Možda se još većim problemom pokazao rad od države postavljenog privremenog upravnika, potom vanredne uprave. Kako Todorić nije hteo da se odrekne imovine, država je po svaku cenu pokušavala da proizvede bankrot. Dugo je bilo nepoznato kako je vanredna uprava konstruisala osnovu da tvrdi da je "Agrokor" navodno dužan neverovatnih više od 40 milijardi evra, kako su govorili državi bliski mediji.
Tek pre neki dan je Todorić objasnio finansijski mehanizam novouvedene uprave. Koncern "Agrokor" je kao pravno lice bio u dugovanjima, te su 16 najboljih članica izdavale (sopstvene) garancije za dugovanja celine koncerna. Ukupno je izdato garancija u vrednosti 1,9 milijardi evra.
Međutim svako pojedinačno garantovanje nova uprava nije knjižila samo kao obavezu izdavaoca, već i kao obavezu svake firme unutar koncerna. Tako je 1,9 milijardi obaveza knjigovodstvenom manipulacijom uvećano na 30,7 milijardi evra.
Pročitaj još
Uloga fonda rizičnog kapitala
Hrvatski bisnismen je i precizirao poslovanje svog bivšeg carstva. Godine 2016. "Agrokor" je godišnje prihodovao 6,8 milijardi, dok su dugovanja iznosila oko 4,7 milijardi evra i kompanija se spremala za izlazak na Londonsku berzu.
Poređenja radi, "Fortenova grupa", kako se, nakon prodaje najboljih pojedinačnih firmi, preimenovao nekadašnji lider, godišnje prihoduje oko 4,1, dok su dugovanja 4,6 milijardi evra.
No, kada je država ušla u vlasništvo "Agrokora" nije imala kapitala. Sledio je novi sporni potez, umesto preko berze, investicionog ulagača je pronašla nakon potpuno netransparentih direktnih razgovora. Pojavio se investicioni fond rizičnog kapitala "Knighthead capital management", otkupio deonice i potom koncernu pozajmio 1,07 milijardi evra uz kamatu od 7,5 odsto.
Podsetimo, bilo je to vreme istorijski niskih kamata, kada se novac mogao dobiti i za dva odsto kamate. Pošto "Fortenova" jedva uspeva da otplati i samu kamatu, aranžman je, posle isteka petogodišnjeg roka, obnovljen uz slične uslove. Međutim, vlasnici fonda su za produžetak vanredno zahtevali i dobili još oko 160 miliona evra gotovine.
Izvagati odgovornost
Sud iz Vašingtona će tek doneti konačnu presudu na koju niti jedna strana nema pravo žalbe. Presuda ne mora biti sto odsto u skladu sa viđenjem jedne ili druge strane. Naprotiv, u arbitražnim sporovima je čest slučaj da sud delimično uvaži navode, izvaga odgovornost obe strane, te nadoknadu umanji za onoliko koliko proceni da je i tuženi doprineo nastaloj situaciji.
U svakom slučaju, već samo postojanje nadležnosti Međunarodnog investicionog suda je ne samo veliki plus za Ivicu Todrića, već i veliki minus za državu Hrvatsku. Investicije i investitore treba poštovati, a ne šikanirati.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
2
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
4
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
1
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
1
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
34
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Komentari 3
Nikola
Apsurdistan
Samo što je ova tema u monopolističkoj zemlji braće i kumova reketaša daleeeeko od stvarnosti.
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar