Ivica protiv Hrvatske: Drugo poluvreme "Agrokora"
Pre desetak dana dve sudske odluke su zatalasale javno mnjenje i dobrano uznemirile i sam državni vrh Hrvatske.
Reč je o odluci Međunarodnog suda za investicione sporove iz Vašingtona da se proglasi nadležnim u vezi sa tužbom koju je protiv države Hrvatske podneo Ivica Todorić, nekadašnji vlasnik "Agrokora", sa otprilike 57.000 zaposlenih i godišnjim prometom od 6,8 milijardi evra svojevremeno najveće kompanije u jugoistočnoj Evropi.
Vlast Hrvatske je očekivala suprotan stav, oslanjajući se na sličan slučaj iz nedavne prošlosti kada se isti sud proglasio nenadležnim za rešavanje tužbe dve holandske kompanije protiv susedne države.
Besmislena optužba
Nekoliko dana kasnije oglasio se Visoki krivični sud Hrvatske i potvrdio odluku zagrebačkog Županijskog suda da je veštačenje o finansijskom poslovaju "Agrokora" učinjeno na nezakonit način, time i nevažeće. Upravo ovaj akt bio je stožerna tačka tužbe države Hrvatske protiv Todorića i njegovih 14 saradnika za navodno kontinuirano izvlačenje para iz "Agrokora" u periodu od 2006. do 2017. godine, ukupno 159 miliona evra. Nakon presude, tužba je, praktično, ostala bez nosećeg stuba, ispražnjenog sadržaja i postala je besmislena.
Podsetimo se afere. Godine 2007. kompanija Ivice Todorića deluje moćno, najveći je poslovni gigant na južnoevropskim prostorima. Tu su najmoderniji trgovački centri, brojni kombinati, najbolje firme iz prehrambene i srodnih industrija, te niz odličnih firmi iz drugih delatnosti. No, svetska kriza naredne godine se u Hrvatskoj, gde je gro "Agrokora", reflektuje na najgori mogući način po trgovinu. Snažno opada promet u prodavnicama, što je za trgovačke kuće neka vrsta "poslovnog kancera".
Država podstiče strah
Koncern Ivice Todorića nastavlja da se širi i investira. Već ga je godinama pratio glas prezadužene kompanije kada se 2014. odlučio da kupi slovenački trgovački gigant "Merkator" za šta dugo nije nalazio podršku pratećih banaka. Napokon se obratio ruskim bankama i Sber banka, sa još jednom manjom ruskom kućom, upustila se u rizik. Ovakav rasplet se nije svideo vođstvu Hrvatske, još manje Briselu.
Počela je snažna i od države orkestrirana kampanja protiv "Agrokora" i Todorića lično, naglo je podstican strah da će uslediti bankrot "Agrokora" sa teškim posledicama po celu privredu Hrvatske i sa krupnim nevoljama po znatan deo stanovništva komšijske države. Proricane su posledice koje direktno pogađaju ljude, masovan gubitak radnih mesta, pad zarada, dovođenje u pitanje funkcionisanja penzijskog sistema... Sve sa idejom da "država uđe u kompaniju i reši probleme".
Sve za ništa
Izvedba je dodeljena tadašnjoj potpredsednici hrvatske vlade Martini Dalić, prethodno rukovodiocu banke koja je decenijama najviše finansirala vodeći hrvatski poslovni sistem. Latila se obaveze i pokušala da u direktnom razgovoru od Todorića izmami ni manje, ni više, nego da firmu u celosti prepusti državi, bez i kune nadoknade.
To što nije uspela rečima, država je učinila na način koji je u ne malom delu hrvatske pravne javnosti od starta označen kao, najblaže kazano, sporan. Pod hitno je donela Zakon o uvođenju vanredne uprave u trgovačkim društvima od sistemskog značaja za državu Hrvatsku. Primenom odredbi ovog akta država je praktično razvlastila Todorića, preuzela sto odsto vlasništva i postavila vanrednu upravu.
Time je poznatom bisnismenu oduzela investicije. Todorić ističe da je u pitanju neka vrsta nacionalizacije imovine bez bilo kakve nadoknade. Odluka Investicionog suda u Vašingtonu da se proglasi nadležnim u sporu je itekako iznenadila politički Zagreb, a ohrabrila razvlašćenog poslovog čoveka.
Kako 1,9 uvećati na 30,7 milijardi evra
Možda se još većim problemom pokazao rad od države postavljenog privremenog upravnika, potom vanredne uprave. Kako Todorić nije hteo da se odrekne imovine, država je po svaku cenu pokušavala da proizvede bankrot. Dugo je bilo nepoznato kako je vanredna uprava konstruisala osnovu da tvrdi da je "Agrokor" navodno dužan neverovatnih više od 40 milijardi evra, kako su govorili državi bliski mediji.
Tek pre neki dan je Todorić objasnio finansijski mehanizam novouvedene uprave. Koncern "Agrokor" je kao pravno lice bio u dugovanjima, te su 16 najboljih članica izdavale (sopstvene) garancije za dugovanja celine koncerna. Ukupno je izdato garancija u vrednosti 1,9 milijardi evra.
Međutim svako pojedinačno garantovanje nova uprava nije knjižila samo kao obavezu izdavaoca, već i kao obavezu svake firme unutar koncerna. Tako je 1,9 milijardi obaveza knjigovodstvenom manipulacijom uvećano na 30,7 milijardi evra.
Pročitaj još
Uloga fonda rizičnog kapitala
Hrvatski bisnismen je i precizirao poslovanje svog bivšeg carstva. Godine 2016. "Agrokor" je godišnje prihodovao 6,8 milijardi, dok su dugovanja iznosila oko 4,7 milijardi evra i kompanija se spremala za izlazak na Londonsku berzu.
Poređenja radi, "Fortenova grupa", kako se, nakon prodaje najboljih pojedinačnih firmi, preimenovao nekadašnji lider, godišnje prihoduje oko 4,1, dok su dugovanja 4,6 milijardi evra.
No, kada je država ušla u vlasništvo "Agrokora" nije imala kapitala. Sledio je novi sporni potez, umesto preko berze, investicionog ulagača je pronašla nakon potpuno netransparentih direktnih razgovora. Pojavio se investicioni fond rizičnog kapitala "Knighthead capital management", otkupio deonice i potom koncernu pozajmio 1,07 milijardi evra uz kamatu od 7,5 odsto.
Podsetimo, bilo je to vreme istorijski niskih kamata, kada se novac mogao dobiti i za dva odsto kamate. Pošto "Fortenova" jedva uspeva da otplati i samu kamatu, aranžman je, posle isteka petogodišnjeg roka, obnovljen uz slične uslove. Međutim, vlasnici fonda su za produžetak vanredno zahtevali i dobili još oko 160 miliona evra gotovine.
Izvagati odgovornost
Sud iz Vašingtona će tek doneti konačnu presudu na koju niti jedna strana nema pravo žalbe. Presuda ne mora biti sto odsto u skladu sa viđenjem jedne ili druge strane. Naprotiv, u arbitražnim sporovima je čest slučaj da sud delimično uvaži navode, izvaga odgovornost obe strane, te nadoknadu umanji za onoliko koliko proceni da je i tuženi doprineo nastaloj situaciji.
U svakom slučaju, već samo postojanje nadležnosti Međunarodnog investicionog suda je ne samo veliki plus za Ivicu Todrića, već i veliki minus za državu Hrvatsku. Investicije i investitore treba poštovati, a ne šikanirati.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
4
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
10
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
1
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
32
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Gorivo ponovo poskupelo: Pogledajte koliko košta
20.03.2026.•
42
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
GRAFIKA: Koliko je poskupelo gorivo za godinu dana
20.03.2026.•
5
Svake nedelje Ministarstvo trgovine objavljuje najviše cene goriva na pumpama u Srbiji.
Produžena dozvola za rad NIS-a: "Građani ne treba da prave zalihe"
20.03.2026.•
8
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine.
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
15
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
106
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
10
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
16
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
1
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Komentari 3
Nikola
Apsurdistan
Samo što je ova tema u monopolističkoj zemlji braće i kumova reketaša daleeeeko od stvarnosti.
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar