Monetarna iluzija novca: Šta je za prosečnu platu moglo da se kupi 2020, a šta 2023. godine?
Od 1. januara povećane su plate u javnom sektoru i penzije, kao i minimalac koji iznosi 47.000 dinara.
Foto: Pixabay
Ministar finansija Siniša Mali najavio je da bi ove godine moglo da dođe do još jednog povećanja zarada. Ipak statistika pokazuje da je, uprkos povećanju plata i penzija, kupovna moć opala, piše Euronews Srbija.
Poređenje cena u 2023. sa cenama u 2020. pokazuje šta je moglo da se kupi za prosečnu platu pre tri godine, a šta prošle godine.
Prema podacima Ministarstva za spoljnu i unutrašnju trgovinu, 2023. moglo je da se kupi oko 40 litara više ulja nego 2020. godine, šećera skoro 100 kilograma manje, a svinjskog mesa oko 20 kilograma manje.
Najveća razlika je u vrednosti krompira, tako da je 2020. moglo da se kupi 1.138 kilograma krompira, a skoro 400 kilograma manje za prosečnu platu u 2023.
Kada je reč o gorivu, 2020. moglo je da se kupi 447 litara bezolovnog benzina, što je 50 litara manje nego u prošloj godini, dok je razlika nešto manja u odnosu na dizel - 428 litara 2020. naspram 444 litara u 2023.
Kada resorno ministarstvo upoređuje kupovnu moć stanovništva posmatra koliko prosečnih plata je potrebno za kupovinu određenog proizvoda i navodi pet primera za kupovinu frižidera, šporeta, mašine za pranje veša, LCD televizora i automobila marke škoda fabia.
Tako je za kupovinu jednog frižidera 2020. i 2023 moralo da se izdvoji 0,4 prosečne plate, za kupovinu šporeta 2020. godine 0,4, a 2023. 0,3 prosečne plate, za mašinu za pranje veša 2020. godine trebalo je izdvojiti 0,5, a 2023. 0,4 prosečne plate, za LCD televizor i 2020. i 2023. 0,3 prosečne plate.
Najveća razlika je za kupovinu automobila škoda fabia - u 2020. je za to vozilo trebalo 24,9 prosečnih plata, a u 2023. godini 25,6 prosečnih plata.
Jedino što je u četiri godine bilo nepromenjivo bio je kurs evra prema dinaru tako da je srednji kurs 2020. bio isti kao i sada i iznosi 117 dinara.
"Monetarna iluzija novca"
Inflacija je 2020. iznosila 1,3 odsto, prosečna plata je bila 60.000, a medijalna 46.000 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.
Prošla godina je završena sa inflacijom od oko 8 odsto, prosečnom zaradom od skoro 87.000, a medijalnom od 67.000 dinara.
Prosečna potrošačka korpa 2020. iznosila je 73.000 dinara a 2023. nešto više od 100.000 dinara.
Postavlja se pitanje da li rast plata i penzija znači i povećanje kupovne moći građana. Ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka kaže za Euronews Srbija da to ne mora da znači.
"Kada pričamo o nominalnim iznosima, to je koliko zapravo cifara ima na nekoj novčanici i koliko cifara leže na račun u banci, ali šta može da se kupi tim novcem je nešto sasvim drugo. Kada imamo visoku stopu inflacije, onda i visoka zarada mora da bude prilično značajna da bi zapravo mogla da anulira taj opšti porast cena", objašnjava Gajić.
On kaže i da različita domaćinstva imaju različite potrebe jer nije isto kada mladi bračni par bez dece koji ima svoju imovinu, odnosno nekretninu u kojoj živi i koju je nasledio od roditelja, ili kada bračni par sa dvoje dece žive kao podstanari.
"Zapravo ta opšta stopa inflacije različite slojeve stanovništva pogađa potpuno drugačije", dodaje on.
Prosečna plata je pre 10 godina bila 43.500 dinara, sada je dvostruko veća, ali to ne znači da oni sa prosečnom platom danas mogu da kupe dva puta više namirnica nego pre deset godina.
"To je ta monetarna iluzija novca. Plate jesu u nominalnim iznosima rasle, ali istovremeno su rasle i cene", naveo je Gajić.
On kaže da bi taj period od deset godina podelio na dva dela, od kojih je prvi period do 2015. i 2016. kada su plate stagnirale u svojoj kupovnoj moći, da bi onda počele da rastu sa ubrzanjem privrednih aktivnosti i povećanjem zaposlenosti.
"Drugi period je kada smo imali visoku inflaciju. U prvom periodu su plate rasle ne samo nominalno nego i u realnim iznosima, više smo mogli da kupimo za njih, zato što su cene bile relativno stabilne, dok smo nakon korone 2021. godine imali mnogo brže ubrzanje inflacije nego što je to bio rast zarada, tako da veliki broj zarada je zapravo počeo da gubi kupovnu moć u odnosu na rast cena", objašnjava Gajić.
Da li prosečna plata može da dostigne potrošačku korpu?
Teoretski, smatra Gajić, prosečna plata nikako ne može da dostigne prosečnu potrošačku korpu, niti može minimalna zarada da dostigne minimalnu potrošačku korpu.
"Kako poraste zarada, tako će porasti potrošačka korpa. To je kao da pokušavate da dostignete nekoga u trci koju je počeo da trči par sekundi pre vas. Dakle, možete da mu se nekako malo približite, ali nikako nećete moći da ga dostignete", rekao je Gajić.
Pročitaj još
Na pitanje da li može da se očekuje i povećanje kupovne moći građana ako se ostvare najave ministra finansija da će u naredne tri godine prosečna plata biti oko 1.400 evra, a prosečna penzija 650 evra, Gajić navodi da postoje dva načina za porast plata.
Prvi je, kaže, kada se novcem iz budžeta finansira rast plata što, dodaje on, nije održivo na dugi rok ako nema dovoljno novca u budžetu i ako za to treba da se zaduži, a drugi način je prirodan, organski kada raste produktivnost.
"Kada raste produktivnost, onda će da se povećava obim poslovanja, proizvodnja, tražiće se da privreda zaposli nove radnike i onda će morati da im ponudi i bolje uslove rada, uključujući i veće plate, koje će moći da isplate. To je prirodan način kako zapravo rastu plate u nekoj privredi. Trebalo bi više da razmišljamo o tom drugom načinu povećanja zarada nego o ovom prvom", rekao je Gajić.
On kaže da u periodu od tri godine može da se desi dosta nepredviđenih okolnosti, navodeći da niko nije mogao 2019. godine da predvidi pandemiju 2020. godine, kao što nije mogla 2008. godine da se predvidi recesija koja se desila upravo te godine.
"Sa privrednim rastom od oko 2,5 odsto, koliko je ostvareno u prethodnoj godini, mi ne možemo da se nadamo većem životnom standardu. Od 2017. pa nadalje privreda je imala visoke stope rasta od oko 4 ili 4,5 odsto godišnje, imali smo stabilan rast zarada i povećanje zaposlenosti. Kada imamo privredu koja već drugu godinu zaredom ima niske stope rasta od 2 do 2,5 odsto, novog velikog povećanja zaposlenosti nema, plate više ne prate rast cena, tako da polako deo njih gubi na kupovnoj moći. Dakle, mi treba da napravimo takav ambijent u kome će privreda moći da raste i da se razvija, što će onda prirodno dovesti do povećanja zaposlenosti i rasta zarada", naveo je Gajić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
0
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
3
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
5
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
42
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
23
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
8
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Komentari 9
Pićuka
Dr mr
Silver
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar