Polarna opomena obnovljivoj energiji
Mnogo toga korisnog donelo je uporno zalaganje za obnovljive izvore energije, struja iz vetra i sunca postala je realnost.
Foto: Pixabay
Štaviše, elektroenergetska budućnost sveta će se dobrim delom zasnivati upravo na eolskim i solarnim energanama. Nemerljiva je zasluga ekoloških aktivista što su nakon decenija masovnog otpora i suočavanja sa zagovornicima klasičnih izvora energije uspeli da uvere javnost da je perspektiva u novim tehnologijama.
Rezervna varijanta
Međutim, daleko od toga da svet može da funkcioniše oslanjajući se samo na solarne i vetro panele, za šta se poslednjih godina sve više zalažu "zeleni". Ovi izvori su izuzetno promenljivi i njihova proizvodnja oscilira u neobično velikom rasponu. Stoga svaki energetski sistem mora da ima rezervnu varijantu za slučaj kada nema sunčeve svetlosti ili vetra, odnosno kada vetar duva ekstremnom jačinom. Upravo je ovih dana iz Kanade stigla opomena onima koji se zalažu za zelenu energiju da u svom hvale vrednom zalaganju ne budu isključivi.
U petak, 12. januara, kanadsku pokrajinu Albert zadesila je prava polarna nevolja, ispoljena kroz izuzetno zahlađenje. U noći između četvrtka i petka živa se spustila na minus 30 stepeni Celzijusa, a ujutro termometar je pokazavao čak 44 stepena ispod nule. Jeziva hladnoća je još pojačana snažnim polarnim vetrom, te je subjektivan osećaj bio da je još deset stepeni hladnije.
To je za svaku državu, pa i za energijom bogatu zemlju javorovog lista, nepogoda koja maksimalno iskušava ceo energetski sistem. Tako je bilo i u provinciji Albert koja raspolaže kapacitetima za proizvodnju struje od čak 20.770 megavata, otprilike trostruko više nego što su kapaciteti Srbije.
Šest puta skuplje
Tokom petka 12. januara potrošnja neprekidno raste, struje je nedovoljno, pa je u 16.15 časova operater kroz mrežni sistem prosledio apel da svi korisnici momentalno maksimalno prištede energiju inače će doći do kolapsa sistema i prekida snabdevanja.
Discplinovani stanovnici su uvažili apel i kolaps je izbegnut najviše zahvaljujući upetostručenom uvozu struje kom prilikom je pokrajina megavatsat struje plaćala čak 745 dolara, šest puta više nego što je nekoliko dana ranije bila berzanska cena struje.
Šta se dogodilo kada ni tako obiman sistem nije uspeo da zadovolji znatno narasle potrebe?
Dnevna potrošnja je iznosila 12.615 megavatsata (mvh) i na prvi pogled čini se da je kapacitet proizvođača bio dovoljan. Ali, na izuzetno hladnom vremenu eolske elektrane, čiji je kapacitet u Alberti 4.850 mvh, automatski se iskuljučuju kako ne bi došlo do mehaničkog oštećenja lopatice. Tokom zime i sunce brzo zađe, pa ni solarne energane, zbirnog kapaciteta 1.680 mvh, nisu radile. Praktično su obnovljivi izvori kapaciteta 6.720 mvh bili beskorisni upravo kada su bili najpotrebniji.
Žuriti polako
Slučaj iz Alberte je ilustrativan, pokazalo se da su oscilacije u proizvodnji velika slabost solarnih i eolskih elektrana koju i najveći sistemi teško savladavaju. Vlasti kanadske pokrajine su reagovale. Ne samo da su dobrano korigovali brzinu prelaska na modernije izvore elektrike, već će i dodatno izgraditi uobičajena postrojenja.
Pokazalo se da je tempo prelaska na nove tehnologije bio prebrz, veći broj klasičnih termalki je isključen a da nisu obezbeđeni dovoljni bazni kapaciteti za periode ekstremnijih promena u energetskom sistemu. Problem je što je za samo četiri sezone, od 2018. do 2022. godine, ugašeno previše pogona na ugalj, a da nisu obezbeđeni novi bazni izvori dovoljnog kapaciteta.
Tako su 2018. termalke na ugalj proizvele čak 47 odsto ukupno isporučene struje, gasna postrojenja 42 odsto, dok je 10 odsto dolazilo od solarnih i eolskih elektrana. Tokom četiri godine termalke su masovno gašene, dok je udeo energije sunca i vetra porastao sa 17,5, gasnih elektrana na čak 64 odsto. Udeo termalki spao je na samo 17 odsto. Ispostavilo se da je posebno nepovoljno to što je kapacitet termalki u ukupnom kapacitetu svih energana sa nekadašnji 38 spao na samo sedam odsto.
Dragocena rezerva
Šta znači ovako drastična promena u strukturi proizvođača električne energije? Jednostavno da kada prestane rad obnovljivih izvora energije nema dovoljno rezervnih kapaciteta kod takozvanih baznih proizvođača, odnosno onih na čiju produkciju vremenske prilike imaju minimalan uticaj.
Kanađani su preispitali dosadašnju politiku prelaska na nove vidove energije i odlučili su da poprilično koriguju zelenu energetsku politiku. Privremeno je stopirana izgradnja novih solarnih i eolskih pogona, dok će biti povećan broj gasnih elektrana i povećan njihov kapacitet. Skupa sa vladom Kanade izgradiće se i termalka na nuklearni pogon.
Pročitaj još
Pouka za sve
Slučaj "petak 12. januar" u kanadskoj provinciji Albert jasno pokazuje koliko obnovljivi, inače dragoceni, izvori struje imaju ograničenja i slabiju stranu. Nedavni ekstremni slučaj nije bio i jedini. Vlasti ove pokrajine su utvrdile da je samo u 2022. godini čak sedam puta pretila opasnost da regija ostane bez struje, a prilikom analize situacije Kanađani su se koristili i događajem iz 2019. godine kada je američka država Teksas iz sličnih razloga nekoliko dana u kontinuitetu ostala bez struje, a tom prilikom je život izgubilo više od 240 osoba.
Naravno da bi i druge države, pogotovo one, a nije ih malo, koje su u procesu preorijentacije na obnovljive izvore energije, trebalo da sagledaju kanadski i slične slučajeve i na osnovu njih provere obim i brzinu tranzicije na nove enregane. Rad solarnih i eolskih energana je mnogo čistiji i neophodno je, pre svega radi zdravlja ljudi i prirode u celini, što više se osloniti na nove tehnologije.
Ali, kako bi ceo proces bio uspešniji, nužno je sagledati ograničenja i slabosti nove tehnologije kako ne bismo došli u situaciju sličnoj kanadskoj. Baš stoga što se poštuju i vide prednosti obnovljivih izvora energije, nužno je, da bi sve funkcinisalo na najbolji mogući način, preduprediti eventualne neugodne posledice novih tehnologija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
18
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
0
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
26
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
5
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Srbija i MOL potpisali sporazum o budućem upravljanju NIS-om
16.06.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS).
MMF traži reformu blok tarifa: Nova pravila za plaćanje struje već ove godine
16.06.2026.•
68
Poslednji put kada je Vlada Srbije menjala blok tarifu za struju u dogovoru sa Međunarodnim monetarnom fondom (MMF) snižena je granica za prelazak u "crvenu zonu" na 1.200 kilovata mesečno.
U aprilu izdato više od 2.400 građevinskih dozvola
15.06.2026.•
2
U Srbiji je u aprilu ove godine izdato 2.416 građevinskih dozvola, što je rast od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
BBC naredne sedmice ukida stotine radnih mesta
15.06.2026.•
2
Britanski javni servis BBC će naredne sedmice objaviti ukidanje više stotina radnih mesta u informativnom sektoru, što je prvi korak radikalnog smanjenja broja zaposlenih radi smanjenja rashoda, piše Fajnenšel tajms.
MMF: Rizici za fiskalnu stabilnost Srbije - energetski šokovi, Putevi Srbije, Grad Beograd
15.06.2026.•
2
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas je objavio da, iako ekonomija Srbije pokazuje otpornost, postoje rizici koji bi mogli ugroziti fiskalnu stabilnost zemlje.
Donet pravilnik o osnovnim elementima ugovora između proizvođača i otkupljivača mleka
15.06.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka.
Raspisan javni poziv za podsticaje u pčelarstvu
15.06.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije raspisalo je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela za 2026. godinu.
Promet u industriji u aprilu oko 16 odsto veći u odnosu na prošlu godinu
15.06.2026.•
2
Promet u industriji u Srbiji u aprilu ove godine veći je 15,8 odsto u odnosu na april prošle godine.
Odluka o smanjenju akciza na gorivo produžena do 21. juna
15.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, do 21. juna, piše list "Danas".
Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu: Šta to znači za rate kredita u Srbiji?
14.06.2026.•
5
Odluka ECB da podigne kamatnu stopu odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
Nekadašnji direktor JAT-a o situaciji sa Viz erom: Ovo liči na "Mrdićeve zakone", ali u vazduhoplovstvu
14.06.2026.•
11
"Ovo mi liči na 'Mrdićev zakone', ali u vazduhoplovstvu", ocenio je nekadašnji direktor JAT-a Predrag Vujović, povodom regulatornih problema sa kojima bi se mađarska avio-kompanija Viz er mogla suočiti u Srbiji.
Bankarske provizije za plaćanje stranim karticama biće iste kao i za one izdate u Srbiji
14.06.2026.•
1
Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu.
Folksvagen u Nemačkoj otpušta 19.000 ljudi do kraja godine
14.06.2026.•
8
Nemački automobilski gigant Folksvagen će do kraja godine smanjiti radnu snagu u Nemačkoj za 19.000 ljudi, saopštio je izvršni direktor te kompanije Oliver Blume.
Međugodišnja inflacija u maju bila 3,5 odsto
13.06.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju ove godine bila je 3,5 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Komentari 18
/
Nik
Treba ici ka obnovljivim izvorima energije i zelenoj agendi, ali sve ima svoje granice i treba se takodje ponasati u skladu sa time.
ex chapman
trosi manje pa ces imati
a mi pokusavamo da tosimo sve vise, al da nam ne udje. najbolji primer je idiotizam sa reciklazom plasticnog otpada. stvarno se pitam kako su ljudi ziveli bez plasticnih flasa? verovatno im je bilo bas uzasno sto nisu sa svakim gutljajem unosili u organizam mikroplastiku koja ih postepeno ubija. ali umesto da se smesta prekine sa plasticnim flasama, oni izmislise reciklazu, za koju je dokazano da ne funkcionise. zasto? to nije pitanje ni za mene ni za ekologe - vec za psihologe!
zato nista od svih laznih napora da se spase zivotna sredina nece uspeti i kataklizma je neizbezna
mislim kataklizma za ljude. priroda ce se nekako oporaviti kad se nas otarasi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar