Polarna opomena obnovljivoj energiji
Mnogo toga korisnog donelo je uporno zalaganje za obnovljive izvore energije, struja iz vetra i sunca postala je realnost.
Foto: Pixabay
Štaviše, elektroenergetska budućnost sveta će se dobrim delom zasnivati upravo na eolskim i solarnim energanama. Nemerljiva je zasluga ekoloških aktivista što su nakon decenija masovnog otpora i suočavanja sa zagovornicima klasičnih izvora energije uspeli da uvere javnost da je perspektiva u novim tehnologijama.
Rezervna varijanta
Međutim, daleko od toga da svet može da funkcioniše oslanjajući se samo na solarne i vetro panele, za šta se poslednjih godina sve više zalažu "zeleni". Ovi izvori su izuzetno promenljivi i njihova proizvodnja oscilira u neobično velikom rasponu. Stoga svaki energetski sistem mora da ima rezervnu varijantu za slučaj kada nema sunčeve svetlosti ili vetra, odnosno kada vetar duva ekstremnom jačinom. Upravo je ovih dana iz Kanade stigla opomena onima koji se zalažu za zelenu energiju da u svom hvale vrednom zalaganju ne budu isključivi.
U petak, 12. januara, kanadsku pokrajinu Albert zadesila je prava polarna nevolja, ispoljena kroz izuzetno zahlađenje. U noći između četvrtka i petka živa se spustila na minus 30 stepeni Celzijusa, a ujutro termometar je pokazavao čak 44 stepena ispod nule. Jeziva hladnoća je još pojačana snažnim polarnim vetrom, te je subjektivan osećaj bio da je još deset stepeni hladnije.
To je za svaku državu, pa i za energijom bogatu zemlju javorovog lista, nepogoda koja maksimalno iskušava ceo energetski sistem. Tako je bilo i u provinciji Albert koja raspolaže kapacitetima za proizvodnju struje od čak 20.770 megavata, otprilike trostruko više nego što su kapaciteti Srbije.
Šest puta skuplje
Tokom petka 12. januara potrošnja neprekidno raste, struje je nedovoljno, pa je u 16.15 časova operater kroz mrežni sistem prosledio apel da svi korisnici momentalno maksimalno prištede energiju inače će doći do kolapsa sistema i prekida snabdevanja.
Discplinovani stanovnici su uvažili apel i kolaps je izbegnut najviše zahvaljujući upetostručenom uvozu struje kom prilikom je pokrajina megavatsat struje plaćala čak 745 dolara, šest puta više nego što je nekoliko dana ranije bila berzanska cena struje.
Šta se dogodilo kada ni tako obiman sistem nije uspeo da zadovolji znatno narasle potrebe?
Dnevna potrošnja je iznosila 12.615 megavatsata (mvh) i na prvi pogled čini se da je kapacitet proizvođača bio dovoljan. Ali, na izuzetno hladnom vremenu eolske elektrane, čiji je kapacitet u Alberti 4.850 mvh, automatski se iskuljučuju kako ne bi došlo do mehaničkog oštećenja lopatice. Tokom zime i sunce brzo zađe, pa ni solarne energane, zbirnog kapaciteta 1.680 mvh, nisu radile. Praktično su obnovljivi izvori kapaciteta 6.720 mvh bili beskorisni upravo kada su bili najpotrebniji.
Žuriti polako
Slučaj iz Alberte je ilustrativan, pokazalo se da su oscilacije u proizvodnji velika slabost solarnih i eolskih elektrana koju i najveći sistemi teško savladavaju. Vlasti kanadske pokrajine su reagovale. Ne samo da su dobrano korigovali brzinu prelaska na modernije izvore elektrike, već će i dodatno izgraditi uobičajena postrojenja.
Pokazalo se da je tempo prelaska na nove tehnologije bio prebrz, veći broj klasičnih termalki je isključen a da nisu obezbeđeni dovoljni bazni kapaciteti za periode ekstremnijih promena u energetskom sistemu. Problem je što je za samo četiri sezone, od 2018. do 2022. godine, ugašeno previše pogona na ugalj, a da nisu obezbeđeni novi bazni izvori dovoljnog kapaciteta.
Tako su 2018. termalke na ugalj proizvele čak 47 odsto ukupno isporučene struje, gasna postrojenja 42 odsto, dok je 10 odsto dolazilo od solarnih i eolskih elektrana. Tokom četiri godine termalke su masovno gašene, dok je udeo energije sunca i vetra porastao sa 17,5, gasnih elektrana na čak 64 odsto. Udeo termalki spao je na samo 17 odsto. Ispostavilo se da je posebno nepovoljno to što je kapacitet termalki u ukupnom kapacitetu svih energana sa nekadašnji 38 spao na samo sedam odsto.
Dragocena rezerva
Šta znači ovako drastična promena u strukturi proizvođača električne energije? Jednostavno da kada prestane rad obnovljivih izvora energije nema dovoljno rezervnih kapaciteta kod takozvanih baznih proizvođača, odnosno onih na čiju produkciju vremenske prilike imaju minimalan uticaj.
Kanađani su preispitali dosadašnju politiku prelaska na nove vidove energije i odlučili su da poprilično koriguju zelenu energetsku politiku. Privremeno je stopirana izgradnja novih solarnih i eolskih pogona, dok će biti povećan broj gasnih elektrana i povećan njihov kapacitet. Skupa sa vladom Kanade izgradiće se i termalka na nuklearni pogon.
Pročitaj još
Pouka za sve
Slučaj "petak 12. januar" u kanadskoj provinciji Albert jasno pokazuje koliko obnovljivi, inače dragoceni, izvori struje imaju ograničenja i slabiju stranu. Nedavni ekstremni slučaj nije bio i jedini. Vlasti ove pokrajine su utvrdile da je samo u 2022. godini čak sedam puta pretila opasnost da regija ostane bez struje, a prilikom analize situacije Kanađani su se koristili i događajem iz 2019. godine kada je američka država Teksas iz sličnih razloga nekoliko dana u kontinuitetu ostala bez struje, a tom prilikom je život izgubilo više od 240 osoba.
Naravno da bi i druge države, pogotovo one, a nije ih malo, koje su u procesu preorijentacije na obnovljive izvore energije, trebalo da sagledaju kanadski i slične slučajeve i na osnovu njih provere obim i brzinu tranzicije na nove enregane. Rad solarnih i eolskih energana je mnogo čistiji i neophodno je, pre svega radi zdravlja ljudi i prirode u celini, što više se osloniti na nove tehnologije.
Ali, kako bi ceo proces bio uspešniji, nužno je sagledati ograničenja i slabosti nove tehnologije kako ne bismo došli u situaciju sličnoj kanadskoj. Baš stoga što se poštuju i vide prednosti obnovljivih izvora energije, nužno je, da bi sve funkcinisalo na najbolji mogući način, preduprediti eventualne neugodne posledice novih tehnologija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Potoci prosutog mleka ubrzavaju odumiranje srpskog sela
18.02.2026.•
9
Srbija se suočava sa tišim, ali opasnijim egzodusom od onog migratornog - nestankom mlečnog govedarstva koji direktno ugrožava prehrambeni suverenitet zemlje.
NALED: Privredni rast Srbije u 2025. godini usporen
18.02.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. godini bruto domaći proizvod (BDP) porastao za dva odsto, što je ispod ranijih projekcija, te označava usporavanje privrednog rasta.
Tender za naftovod od Novog Sada do Mađarske produžen do 26. februara
18.02.2026.•
4
Tender za izgradnju naftovoda između Mađarske i Srbije produžen je do 26. februara.
"Skok u budućnost" kao konkretan plan ne postoji, ali ga građani Srbije poprilično plaćaju
18.02.2026.•
16
Građani Srbije plaćaju 14 do 18 milijardi evra na nešto što postoji samo kao naziv - "Skok u budućnost".
EU pokreće istragu protiv Šeina zbog prodaje spornih proizvoda i "zavisničkog dizajna" platforme
17.02.2026.•
1
Evropska unija pokrenuće zvaničnu istragu protiv kineskog internet-trgovca Šein zbog sumnje na višestruka kršenja evropskih zakona, uključujući prodaju seksualnih lutaka koje liče na decu i oružja.
Ministar Glamočić se sastaje sa poljoprivrednicima: Dogovor o svemu što je realno
17.02.2026.•
7
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastaće se u 13 časova sa poljoprivrednicima koji protestuju.
Đedović Handanović: Očekujem do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u
17.02.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović očekuje do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u.
ByteDance obećava zaštitu autorskih prava na AI video alatu nakon pretnji Diznija
16.02.2026.•
1
Kineska tehnološka kompanija ByteDance saopštila je da će preduzeti korake kako bi sprečila neovlašćeno korišćenje autorskih prava na svom novom AI alatu za generisanje videa, nakon pretnji pravnim postupkom iz američke
Metla Group kupila Nišku pivaru
16.02.2026.•
3
Domaća kompanija Metla Group iz Leskovca zvanično je preuzela Nišku pivaru, čime je završen proces promene vlasničke strukture, saopštio je novi vlasnik.
EU do 2028. zabranjuje rusku naftu i gas: Koliko će to uticati na energetsku bezbednost Srbije?
16.02.2026.•
16
EU je na putu da do kraja 2027. godine u potpunosti ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a većina zemalja članica ima izlaz na more i problem snabdevanjem gasom mogle bi da reše izgradnjom sopstvenih LNG terminala.
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile prošle godine da isplate minimalnu platu
15.02.2026.•
1
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile su da isplate minimalnu platu tokom 2025. godine.
Voće u Srbiji u 2025. bilo skuplje 68 odsto nego prethodne godine
15.02.2026.•
2
Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2 odsto i žita od 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Čekaju li nas nova poskupljenja: Uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe 1. marta
15.02.2026.•
19
Iako uredba o ograničenim trgovačkim maržama ističe 1. marta, deo nabavnih cena je već odmrznut, a kompanija Delez najavila je tužbu protiv Srbije.
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
15
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Srbija se zadužila za još 200 miliona evra: Svaki građanin "duguje" oko 6.000 evra
15.02.2026.•
29
Srbija se u četvrtak zadužila za još 200 miliona evra, za koliko je prodala petnaestogodišnje državne obveznice po stopi prinosa od pet odsto.
Na kraju prošle godine zabeležen porast broja građevinskih dozvola
14.02.2026.•
1
U Srbiji je u decembru prošle godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što je 10,8 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
4
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
NIS podneo zahtev za novu licencu Ministarstva finansija SAD
13.02.2026.•
1
Naftna industrija Srbije uputila je 12. februara Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara.
Šta se najviše prodaje u Srbiji: Polovnjaci, "škoda", "tojota", "reno"...
13.02.2026.•
8
U Srbiji je u 2025. godini zabeležen rast prodaje novih vozila za 13,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Komentari 18
/
Nik
Treba ici ka obnovljivim izvorima energije i zelenoj agendi, ali sve ima svoje granice i treba se takodje ponasati u skladu sa time.
ex chapman
trosi manje pa ces imati
a mi pokusavamo da tosimo sve vise, al da nam ne udje. najbolji primer je idiotizam sa reciklazom plasticnog otpada. stvarno se pitam kako su ljudi ziveli bez plasticnih flasa? verovatno im je bilo bas uzasno sto nisu sa svakim gutljajem unosili u organizam mikroplastiku koja ih postepeno ubija. ali umesto da se smesta prekine sa plasticnim flasama, oni izmislise reciklazu, za koju je dokazano da ne funkcionise. zasto? to nije pitanje ni za mene ni za ekologe - vec za psihologe!
zato nista od svih laznih napora da se spase zivotna sredina nece uspeti i kataklizma je neizbezna
mislim kataklizma za ljude. priroda ce se nekako oporaviti kad se nas otarasi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar