Kako su naprednjaci prosečnu godinu proglasili uspešnom
Predsednik Vučić se u učestalim javnim nastupima često hvali postignutim privrednim rezultatima.
Foto: 021.rs
Vladavinu naprednjaka je odavno proglasio najuspešnijom u istoriji Srbije i Jugoslavije, a početkom godine je najavio i da će "tekuća, ali i godine do EXPO 27 biti sve plodonosnije".
Dakle, kako bismo znali šta da očekujemo naredne i potonjih sezona, dobro je da vidimo kako smo okončali prošlogodišnju i vidimo gde nam je start.
Ispod očekivanja
Lane je rast BDP-a bio tek 2,45 odsto, znatno niži od predsednikove polazne ambicije da dostigne najmanje pet odsto. Istina, kako je godina odmicala Vučiću je postajalo jasno da je bio previše optimističan, pa je postupno smanjivao priželjkivani rast BDP. Ipak, 2,5 odsto je niže i od poslednjeg očekivanja, tri odsto.
Ono što dodatno ruži sliku srpske ekonomije je činjenca da je u pitanju druga uzastopna sezona sa, za nerazvijenu državu, uočljivo sporim rastom. Još je nepovoljnije što se i ovaj minimalan rast zasniva na vremenu povoljnijem za poljoprivredu i još neke delatnosti, a ne na tehnološkom razvoju ili povećanoj dostupnosti kapitala.
Tako je agrarna sezona uvećana za 9,1 odsto najviše zahvaljujući znatno uvećanoj količini padavina. Ali, poljoprivreda je, nakon prethodne loše sezone, ovim uvećanjem tek dostigla donji nivo prosečne godine, a rentabilnost ovdašnjih paora je i dalje daleko ispod poslovnosti evropskih.
Kišo tiho padaj
Kiša ne pomaže samo poljoprivrednicima. Lane su joj se najviše radovali uposleni u elektroprivredi. Rad svih hidroelaktrana je beležio rekordne rezultate. Ovi generatori struje godišnje u Srbiji isporuče otprilike 28-29 odsto ukupno proizvedene električne energije. Lane je njihov udeo skočio na čak 43 odsto, a neobično povoljni hidrološki uslovi su trajali celu kalendarsku godinu.
Ovako dobra hidrologija je omogućila da, uprkos nevoljama sa otkopavanjem uglja u Kolubarskom basenu, struju ne da nismo morali da uvozimo, već smo i izvozili. Godišnji profit EPS-a je premašio 850 miliona evra. Ipak, stalno treba imati na umu da je ovaj rezultat urušene energetike Srbije posledica isključivo nezapamćeno povoljnih vremenskih prilika, pre svega nezabeleženog dotoka voda.
Treći nosilac rasta srpske ekonomije je u građevinarstvu čiji je rast lane iznosio 11,2 odsto. Osnovni podstrekač ulaganja u građevinske objekte je država Srbija koja je u te namene izdvojila čak 13,5 odsto više nego 2022. Ova delatnost je osnov naprednjačkog shvatanja ekonomije, međutim nema analiza isplativosti niti jednog novoizgrađenog većeg objekta.
Pad maloprodaje
Kada se sve zbroji ispada da su poljoprivreda, prozvodnja struje i građevinarstvo doneli 1,4 odsto rasta BDP, na sve ostale privredne grane otpada 1,1 odsto. Zapravo, samo su još dve grane doprinele rastu, prevoz putnika i ugostiteljstvo. Više je nego zabrinjavajuće da prerađivačka industrija već godinama ne beleži rast.
Vlast, ponajviše guvernerka Jorgovanka Tabaković, pred kraj godine je najviše isticala pad inflacije. Zaista, poslednjeg meseca prohujale godine inflacija je iznosila 7,7 odsto, naspram 15,1 odsto decembra 2022. Međutim, i pored pada inflacije nastavljen je pad prometa u maloprodaji. Protekle godine je za 2,5 odsto bio manji nego prethodne i to je pouzdan pokazatelj da standard stanovništva pada.
Razlog je što je u Srbiji bio jako izražen rast cena osnovnih prehrambenih uslova, energije, gasa, higijenskih potrepština u čijoj proizvodnji se troši mnogo energije... To su osnovne ljudske potrepštine na koje siromašniji i prosečni odvajaju znatno veći procenat ukupnih primanja.
Ovakva struktura ukazuje na nerentabilnost pojedinih proizvodnji u nas, recimo prehrambene, ali i na činjenicu da je dobar deo inflacije generisan na domaćem terenu i ne potiče iz uvoza, odnosno nije posledica monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) ili situacije oko Ukrajine i uvoza pojedinih fosilnih energenata. Drugim rečima naša ekonomija, usled nedovoljne efikasnosti, sadrži inflacioni crv.
Fiskalna politika nasuprot monetarne
Problem je što su polazni, ujedno i najjači, uzroci rasta cena i dalje prisutni u srpskoj ekonomiji. Narodna banka Srbije je sa primetnim zakašnjenjem sledila ECB u snižavanju kamatnih stopa, dok je, posebno pred izbore, država nastavljala sa neselektivnim dodeljivanjem novca pojedinim grupama stanovništva.
Time je fiskalna politika radila nasuprot inače okasneloj monetarnoj politici. Veliko je pitanje hoće li se monetarna i fiskalna politika narednih godina uskladiti, a morale bi ako je cilj smirivanje rasta cena i svođenje inflacije na manje od dva odsto.
Pročitaj još
Zaboravljeni domaći preduzetnici
Retko čime se Vučić toliko hvali kao visinom stranih investicija u Srbiji. Lane su distigle bezmalo pet milijardi, otprilike trostruko nego što su iznosile pre deceniju. To je impresivan podatak, ali uz prateći minus da investicioni ambijent po domaće preduzetnike nije bio ni približno povoljan kao za strane. Jedva da su uložili devet milijardi evra, mada bi morale da budu otprilike tri i po puta više od inolaganja.
Iako Srbija godinama ignoriše subvencionsanje domaćih fabrikanata i proizvođača, ipak to nije glavni uzrok izbegavanja domaći kapitalista da ulažu u Srbiju. Sve izraženija korupcija i sve vidljivije odsustvo pravne sigurnosti su mnogo jači razlozi nespremnosti domaćih privatnika da investiraju u sopstvenoj zemlji.
Drugim rečima, teško da se razvojna i socijalno odgovorna ekonomska politika može voditi u sistemu gde je mnogo berićetnije biti sitan lokalni pion vladajuće stranke, nego uspešan stručnjak politički opoziciono naklonjen.
Kada se sve sabere, protekla godina je bila sasvim osrednja. Ostaje nejasno zašto je čelni ljudi Srbije doživljavaju kao uspešnu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
0
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
6
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
5
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
42
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
26
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
10
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Komentari 15
Sale
Dejan
Куп је битан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar