Zlatna groznica: Centralne banke u potrazi za metalom
Od kako se zapucalo u Ukrajini svet je postao znatno nesigurniji. Poverenja je sve manje, svetske valute gube na vrednosti više nego što je uobičajeno.
Foto: Pixabay
Kako institucija novca i pozajmljivanja počiva upravo na poverenju, razumljivo je što centralne banke, posebno najmoćnijih država, od početka rata samo povećavaju udeo zlata u deviznim rezervama.
Ne čudi da je 2022. samo za potrebe centralnih banaka preprodato 1.136 tona, primetno više nego bilo koje godine unazad četvrt veka. Lane je bankarska potražnja za najdragocenijim metalom ponovo snažno uvećena i dostigla je blizu 2.000 tona, ali još nije objavljeno koliko je iznosila realizacija.
Kocka stranice 22 metra
Glad za zlatom je toliko velika da se visina dosadašnje globalne proizvodnje pokazuje kao ozbiljan limit. Međutim, pitanje je može li se, i za koje vreme, uvećati količina najsjanijeg metala na tržištu? Zapravo, širom globusa zlatonosnih nalazišta nema previše. Možda je i veće iznenađenje da je zlata u istoriji čovečanstva do sada, s obzirom na to da je među prvim metalima koje je čovek otkrio, relativno malo iskopano.
Ceni se izvađeno oko 210.000 tona, od čega 86 odsto unazad 170-180 godina, od kada su u upotrebi bolji alati i efikasnija mehanizacija za pronalaženje i vađenje važnog resursa. Kada bi se sve proizvedeno zlato slilo u kocku, njena stranica bi bila veličine od tek 22 metra. Zlata je, izgleda, baš malo.
Prema dosadašnjim istraživanjima u rudnicima širom globusa je još oko 55.000 tona otkrivene, ali neizvađene rude ovog metala. Vidi se da na raspolaganju ima rezervi za najviše dvadsetak godina. Malo je verovatno da se neće nikakvo novo ležište pronaći, tim pre što širom sveta na hiljade rudarsko geoloških ekspedicija traga za skrivenim nalazištima. Ove godine je samo u Srbiji 31 geološka ekipa u potrazi za zlatom, premda naša država nije posebno interesantno područje kada je ovaj metal u pitanju.
Blago Čukari Peku
Poslednjih godina u Srbiji se proizvodilo do dve tone zlata godišnje, ranije i pet tona. No, nakon pronalaska veoma bogatog nalazišta Čukari Peku, gde je kineska rudarska kompanija započela proizvodnju bakra, zlata i pratećih metala, očekuje se da se domaća produkcija možda i udvostruči.
Pre pronalaska novog nalazišta računalo se da kod nas ima oko 300 tona pridobivog zlata, tek polovina su količine koje opravdavaju dosta skupa ulaganja i za koje postoji osmišljeno rudarsko-tehnološko rešenje. Zapravo, gro zlata u Srbiji je pri rudi bakra, pa se i dobija najviše kao nusproizvod pri dobijanju "crvenog metala". Međutim, nakon pronalaska Čukari Peku proračuni sa da ima najmanje 550-600 tona pridobivog zlata.
Za evropske prilike Srbija je bogata zlatnim resursima, otprilike koliko i susedne Bugarska i Rumunija. Mada je bilansno tek nešto bogatija od Srbije, Bugarska je sa godišnjom produkcijom od 10 tona bila vodeća u Evropi, ali to joj je bilo dovoljno tek za 42. mesto u svetu. Poslednjih godina Finska je uspela da proizvodnju bakra uveća na 13 tona. U globalnim razmerama to su sve skromni proizvođači.
Kad je dolar izgubio zlatnu podlogu
U svesti starijih građana Južna Afrika važi kao glavni majdan najsjajnijeg metala. Bila je vodeća od 1890. godine i otkrića najvećeg zlatonosnog ležišta Vitvatersrand, pa sve do osamdesetih godina prošlog veka.
Godine 1970, u sklopu priprema za odvajanje dolara od zlatonosne podloge, proizvela je čak 1.160 tona, što je ne samo svetski rekord, nego i nezamisliva godišnja proizvodnja za današnje prilike, kada Kina, najveći proizvođač, produkuje tek 330 tona, a preko 300 tona još samo Australija i Rusija. Kanada je sa 220 tona na četvrtom, dok su SAD pete sa 170 tona.
Kako je 70-ih godina 20. veka došlo do odvajanja dolara od zlatonosne podloge, cena zlata je počela strelovito da raste, pa je i postignut svetski godišnji proizvodni rekord od 4.900 tona. Snažan je aktuelni rast potražnje za zlatom, naročito za potrebe centralnih banaka, pa je pretprošle godine proizvodnja porasla osam odsto, na 2.230 tona. Izvesno je da ni prošlogodišnji rast nije bio ispod 15 odsto, dok pojedina predviđanja ukazuju da bi produkcija tekuće sezone mogla dostići i 3.200 tona.
Pročitaj još
Liberali promašili
Od do sada širom globusa izvađenih 210.000 tona zlata, 96.000 tona je utrošeno na zlatne nakite i ukrase, dok oko 47.000 tona služi kao investiciono zlato, 36.000 tona kao monetarno, u sefovima nacionalnih banaka kao garant devizne sposobnosti.
Aktuelna tražnja potiče prvenstveno od potreba nacionalnih banaka i trgovaca investicionim zlatom. Cena je skočila na blizu 2.230 dolara po unci i dalje zadržavajući trend izrazitog rasta. SAD su država sa najviše zlata u deviznim rezervama, čak 8.133 tone, Nemačka je sa 3.355 tona na drugom, Italija i Francuska sa po oko 2.500 tona na trećem i četvrtom mestu, dok je Rusija sa 2.380 tona petom mestu. U sefovima Narodne banke Srbije nalazi se 40 tona zlata.
Među bankarima, naročito među pripadnicima liberalne orijentacije, ima dosta pobornika oslanjanja na druge vidove deviznih garancija. Tako Norveška i Kanada, mada su obe prebogate i mogle bi poprilično lako da kupe i stotinu tona zlata, u svojim sefovima nemaju ni grama najsjajnijeg metala.
No, baš u današnje vreme rasta nesigurnosti i cene zlata, ovakva orijentacija se pokazala kao slabija i zahteva mnogo veća ulaganja u druge vidove garantovanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Proizvođači mleka pitaju šta rade nadležne službe
22.03.2026.•
0
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
0
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
4
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
2
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
10
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
8
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
16
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
2
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
32
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Gorivo ponovo poskupelo: Pogledajte koliko košta
20.03.2026.•
42
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
GRAFIKA: Koliko je poskupelo gorivo za godinu dana
20.03.2026.•
5
Svake nedelje Ministarstvo trgovine objavljuje najviše cene goriva na pumpama u Srbiji.
Produžena dozvola za rad NIS-a: "Građani ne treba da prave zalihe"
20.03.2026.•
8
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine.
Komentari 5
Zemlja čudesa
pobogu
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar