Zlatna groznica: Centralne banke u potrazi za metalom
Od kako se zapucalo u Ukrajini svet je postao znatno nesigurniji. Poverenja je sve manje, svetske valute gube na vrednosti više nego što je uobičajeno.
Kako institucija novca i pozajmljivanja počiva upravo na poverenju, razumljivo je što centralne banke, posebno najmoćnijih država, od početka rata samo povećavaju udeo zlata u deviznim rezervama.
Ne čudi da je 2022. samo za potrebe centralnih banaka preprodato 1.136 tona, primetno više nego bilo koje godine unazad četvrt veka. Lane je bankarska potražnja za najdragocenijim metalom ponovo snažno uvećena i dostigla je blizu 2.000 tona, ali još nije objavljeno koliko je iznosila realizacija.
Kocka stranice 22 metra
Glad za zlatom je toliko velika da se visina dosadašnje globalne proizvodnje pokazuje kao ozbiljan limit. Međutim, pitanje je može li se, i za koje vreme, uvećati količina najsjanijeg metala na tržištu? Zapravo, širom globusa zlatonosnih nalazišta nema previše. Možda je i veće iznenađenje da je zlata u istoriji čovečanstva do sada, s obzirom na to da je među prvim metalima koje je čovek otkrio, relativno malo iskopano.
Ceni se izvađeno oko 210.000 tona, od čega 86 odsto unazad 170-180 godina, od kada su u upotrebi bolji alati i efikasnija mehanizacija za pronalaženje i vađenje važnog resursa. Kada bi se sve proizvedeno zlato slilo u kocku, njena stranica bi bila veličine od tek 22 metra. Zlata je, izgleda, baš malo.
Prema dosadašnjim istraživanjima u rudnicima širom globusa je još oko 55.000 tona otkrivene, ali neizvađene rude ovog metala. Vidi se da na raspolaganju ima rezervi za najviše dvadsetak godina. Malo je verovatno da se neće nikakvo novo ležište pronaći, tim pre što širom sveta na hiljade rudarsko geoloških ekspedicija traga za skrivenim nalazištima. Ove godine je samo u Srbiji 31 geološka ekipa u potrazi za zlatom, premda naša država nije posebno interesantno područje kada je ovaj metal u pitanju.
Blago Čukari Peku
Poslednjih godina u Srbiji se proizvodilo do dve tone zlata godišnje, ranije i pet tona. No, nakon pronalaska veoma bogatog nalazišta Čukari Peku, gde je kineska rudarska kompanija započela proizvodnju bakra, zlata i pratećih metala, očekuje se da se domaća produkcija možda i udvostruči.
Pre pronalaska novog nalazišta računalo se da kod nas ima oko 300 tona pridobivog zlata, tek polovina su količine koje opravdavaju dosta skupa ulaganja i za koje postoji osmišljeno rudarsko-tehnološko rešenje. Zapravo, gro zlata u Srbiji je pri rudi bakra, pa se i dobija najviše kao nusproizvod pri dobijanju "crvenog metala". Međutim, nakon pronalaska Čukari Peku proračuni sa da ima najmanje 550-600 tona pridobivog zlata.
Za evropske prilike Srbija je bogata zlatnim resursima, otprilike koliko i susedne Bugarska i Rumunija. Mada je bilansno tek nešto bogatija od Srbije, Bugarska je sa godišnjom produkcijom od 10 tona bila vodeća u Evropi, ali to joj je bilo dovoljno tek za 42. mesto u svetu. Poslednjih godina Finska je uspela da proizvodnju bakra uveća na 13 tona. U globalnim razmerama to su sve skromni proizvođači.
Kad je dolar izgubio zlatnu podlogu
U svesti starijih građana Južna Afrika važi kao glavni majdan najsjajnijeg metala. Bila je vodeća od 1890. godine i otkrića najvećeg zlatonosnog ležišta Vitvatersrand, pa sve do osamdesetih godina prošlog veka.
Godine 1970, u sklopu priprema za odvajanje dolara od zlatonosne podloge, proizvela je čak 1.160 tona, što je ne samo svetski rekord, nego i nezamisliva godišnja proizvodnja za današnje prilike, kada Kina, najveći proizvođač, produkuje tek 330 tona, a preko 300 tona još samo Australija i Rusija. Kanada je sa 220 tona na četvrtom, dok su SAD pete sa 170 tona.
Kako je 70-ih godina 20. veka došlo do odvajanja dolara od zlatonosne podloge, cena zlata je počela strelovito da raste, pa je i postignut svetski godišnji proizvodni rekord od 4.900 tona. Snažan je aktuelni rast potražnje za zlatom, naročito za potrebe centralnih banaka, pa je pretprošle godine proizvodnja porasla osam odsto, na 2.230 tona. Izvesno je da ni prošlogodišnji rast nije bio ispod 15 odsto, dok pojedina predviđanja ukazuju da bi produkcija tekuće sezone mogla dostići i 3.200 tona.
Pročitaj još
Liberali promašili
Od do sada širom globusa izvađenih 210.000 tona zlata, 96.000 tona je utrošeno na zlatne nakite i ukrase, dok oko 47.000 tona služi kao investiciono zlato, 36.000 tona kao monetarno, u sefovima nacionalnih banaka kao garant devizne sposobnosti.
Aktuelna tražnja potiče prvenstveno od potreba nacionalnih banaka i trgovaca investicionim zlatom. Cena je skočila na blizu 2.230 dolara po unci i dalje zadržavajući trend izrazitog rasta. SAD su država sa najviše zlata u deviznim rezervama, čak 8.133 tone, Nemačka je sa 3.355 tona na drugom, Italija i Francuska sa po oko 2.500 tona na trećem i četvrtom mestu, dok je Rusija sa 2.380 tona petom mestu. U sefovima Narodne banke Srbije nalazi se 40 tona zlata.
Među bankarima, naročito među pripadnicima liberalne orijentacije, ima dosta pobornika oslanjanja na druge vidove deviznih garancija. Tako Norveška i Kanada, mada su obe prebogate i mogle bi poprilično lako da kupe i stotinu tona zlata, u svojim sefovima nemaju ni grama najsjajnijeg metala.
No, baš u današnje vreme rasta nesigurnosti i cene zlata, ovakva orijentacija se pokazala kao slabija i zahteva mnogo veća ulaganja u druge vidove garantovanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
5
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
15
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
2
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
5
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
34
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Američke berze u porastu, cena nafte pala
09.11.2026.•
1
Američko tržište akcija danas beleži rast, nadoknađujući deo značajnih gubitaka iz prošle nedelje, dok cena nafte pada.
Šoškić: Kurs dinara ostaje fiksan, šire se neistine kako će dinar da izgubi vrednost
09.11.2026.•
18
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.
Studenti: Nova vlada će po formiranju hitno predstaviti mere za stabilizaciju kompanije Idea
09.11.2026.•
15
Studenti su povodom situacije s komapanijom Idea Marketi Beograd objavili da je najvažnije sprečiti prekid njenog poslovanja i posledice koje bi pogodile radnike, domaće proizvođače, dobavljače i građane.
Šta nova vlast dobija u nasleđe: Privredni rast na veresiju
09.11.2026.•
7
Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske.
NBS: Dinar je stabilan
09.11.2026.•
3
Kurs dinara je stabilan, a Narodna banka Srbije tu stabilnost, kao i do sada, čuva svim instrumentima kojima raspolaže, saopštila je centralna banka.
Pokrenuta istraga o 1,2 miliona Fordovih vozila zbog vazdušnih jastuka
09.11.2026.•
0
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima pokrenula je preliminarnu istragu o više od 1,2 miliona vozila Forda zbog slučajeva nenamernog aktiviranja bočnih vazdušnih jastuka.
JANAF obustavio transport zbog havarije, nafta tri dana ne stiže u Rafineriju Pančevo
09.11.2026.•
0
Posle havarije na deonici Jadranskog naftovoda između Siska i Slavonskog Broda, hrvatski JANAF je obustavio transport nafte.
Nakon hapšenja Davora Macure: Pokrenuta prva izvršenja za naplatu dugovanja Idea marketa
09.11.2026.•
9
Kompanija Idea Marketi, nakon hapšenja vlasnika Davora Macure i stečaja u Alta banci, postigla je dogovor sa dobavljačima o podršci i nastavku poslovanja.
Srbija sve više uvozi u struju: EPS izazov za Studentsku listu
09.11.2026.•
10
Na nedavnim parlamentarnim izborima dogodile su se krupne političke promene, a pobednici, i pre nego što su ustrojili novu vlast, pokazuju da u potpunosti razumeju situaciju u kojoj se nalazi Srbija.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
09.11.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto
"Tesla" obustavlja proizvodnju sajbertraka, proizvodiće sajbertaksije
08.11.2026.•
3
Tesla, kompanija američkog bilionera Ilona Maska, zvanično je objavila da će proizvodnju pikap vozila "sajbertrak" postepeno obustaviti do polovine 2027. godine.
MAT: Rast BDP-a Srbije u trećem tromesečju četiri odsto, ali je porasla inflacija
08.11.2026.•
1
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u trećem tromesečju povećan je za četiri odsto međugodišnje, ali je povećana i inflacija, navedeno je u mesečnom časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Komentari 5
Zemlja čudesa
pobogu
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar