Novi "Fordov" automobil nekad mogao da se kupi za pola kg zlata, evo koliko bi grama danas koštao
Cena zlata na berzi obara rekorde i trenutno je 2.050 dolara po unci, kaže profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović.
Foto: Pixabay
Ističe da ovakvom vrtoglavom skoku doprinosi rat u Pojasu Gaze i inflacija. Ukazuje da zlato menja cenu, ali ne i vrednost. Kao što je pre stotinu godina novi "Fordov" automobil koštao kao pola kilograma ovog plemenitog metala, tako je i danas, rekao je profesor.
Takođe, ističe, borba sa inflacijom još nije donela očekivane rezultate, tako da je zlato uvek odbrana od inflacije.
Prema njegovim rečima, trenutna cena zlata je 2.050 dolara po unci.
"Sami skokovi cene zlata su vezani za neke geopolitičke globalne događaje. Prvi skok je bio kada je bila pandemija, pa rat u Ukrajini, a sada kombinovano - inflacija plus sukob u Palestini", rekao je za RTS prof. Musabegović.
Zlato, kako kaže, uvek ima neku ulogu koju mi ne vidimo, ali čim njegova cena počne da raste, znači da se nešto dešava i da ćemo u relativno kratkom vremenu saznati šta su uzroci.
Poznati američki investicioni fond "Goldman Saks" procenjuje da ovaj porast nije prolazna stvar, da će cena zlata rasti i tokom cele 2024. godine.
"Ja očekujem da će biti viša cena. Međutim, zlato je kao i svaka druga investicija vrlo podložno promenama cene. Kad investirate, vi nemate sigurnost 100 odsto u bilo koju investiciju. I cena zlata je dnevno u fluktuaciji. Te fluktuacije mogu da budu od deset, petnaest do stotinu dolara razlike, pa onda u zavisnosti šta se dešava, znači nije mirna linija", naveo je prof. Musabegović.
Podsetio je na staro pravilo da zlato menja cenu, ali ne i vrednost.
Kao što je pre sto godina novi "Fordov" automobil koštao kao pola kilograma ovog plemenitog metala, tako je i danas, bez obzira na cenu početkom 1900. godine i današnju, gotovo sto puta veću.
"Početkom 1900. godine prva serija 'Fordovih' automobila koštala je pola kilograma zlata, odnosno 370 dolara tada. Danas ta ista kategorija automobila košta oko 37.000 dolara, što je otprilike sto puta više. Za pola kilograma zlata i tada ste mogli da kupite automobil i sada ista je vrednost, pola kilograma zlata za takav automobil", rekao je profesor.
Trgovci zlatom u našoj zemlji svedoče da je tražnja i kod nas sve veća. Ljudi kupuju zlatne dukate za poklone, za venčanje, krštenje ili neke porodične događaje, ukazuje prof. Musabegović.
"Dukati su različiti, treba razlikovati investiciono zlato od dukata koje potpada u neku drugu kategoriju, jer je njegova čistoća manja, odnosno to je legura koja se vodi kao 986, to je u karatima 14, 18, 22, a investiciono zlato je 24 karata", objasnio je profesor.
Dukat je, podseća, u stvari onaj od 3,49 grama.
Što se tiče dukata Franca Josefa, simbola nekadašnjeg prestiža Austrougarske monarhije, njegova težina je četiri puta veća od običnog - 13,96 grama.
"Cena malog dukata ili dukata iznosi oko 225 do 250 evra, u zavisnosti od cene zlata, dok je veći negde oko 950 evra. To je ipak investicija, s tim što je on podložan kopiranju i ljudi treba budu jako oprezni pri kupovini tih dukata", rekao Musabegović.
Prema njegovim rečima, postoje dva načina da se proceni da li je dukat falsifikat.
"Pošto je zlato metal sa najvećom gustinom, to znači da ima težinu. Nekom preciznom vagicom možete tačno da izmerite i vidite da li je dukat. Ispravan dukat je onaj sa težinom od 3,49 grama, jer su materijali kojima se lažira lakši i ne mogu da postignu tu težinu. Ima i skuplja metoda, kada zlatari proveravaju zlato kiselinom", rekao je Musabegović.
Procenjuje se da centralne banke u svetu trenutno drže više od 35.000 tona zlata. Samo u trezorima Narodne banke Srbije početkom decembra bilo je oko 39,5 tona zlata.
"U svetu se godišnje proizvede oko 3.500 tona, delom recikliranjem starog zlata, a delom eksploatacijom. Kada zlato vadite, vi morate da izvadite milion tona stena da biste dobili četiri grama zlata", rekao je prof. Musabegović.
Pročitaj još
Najveći proizvođač zlata je Kina, sa oko 348 tona godišnje, zatim Rusija sa 330, a slede Australija, Amerika i Gana.
"Što se tiče čuvanja, to se odnosi na centralne banke. Najveća je količina zlata u federalnim rezervama, preko 8.000 tona, druga je Nemačka sa 3.000 tona i onda idu Francuska, Italija", rekao je profesor.
Prema njegovim rečima, naše rezerve su za naš obim i za našu veličinu zemlje velike.
"Mislim da su uvećane u poslednjih deset godina skoro duplo, tako da nešto malo manje od 40 tona u sefovima naše Narodne banke daju sigurnost i ekonomskoj stabilnosti i vrednosti valuta, jer je po današnjim cenama ta vrednost preko dve milijarde i dvesta-trista miliona evra", naveo je prof. Musabegović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta Srbija dobija, a šta gubi u saradnji sa Kinom?
22.07.2025.•
10
Srbija je u poslednjoj deceniji postala značajna tačka na globalnoj mapi kineske infrastrukturne ekspanzije, poznate kao Inicijativa "Pojas i put", savremenog odgovora Kine na istorijski "Put svile".
Najava novog obračuna sa cenama: Konkretne mere ili još jedna akcija sa parizerom i "dva jaja za 22 dinara"
22.07.2025.•
18
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novi "obračun" sa trgovcima i korekciju visokih cena, ali nije precizirao da li nas čeka nova jednokratna akcija poput "Najbolje cene" ili neko drugačije rešenje.
Jeftina struja nije lek: Jak dinar tiho razara privredu
22.07.2025.•
25
Pre nekoliko dana oglasila se Privredna komora Srbije i to zahtevom da ubuduće cenu struje za poslovne potrošače određuju zajedno srpska elektroprivreda i sami korisnici.
Stručnjaci: EPS treba da objasni kakav je aranžman sklopio sa Alta bankom
22.07.2025.•
13
Stručnjaci za bankarstvo kažu da bi odgovorni u EPS-u trebalo da objasne kakav su aranžman sklopili sa Alta bankom za prenos računa za utrošenu struju iz Trezora Ministarstva finansija u tu banku.
"Stelantis" objavio gubitak od 2,3 milijarde evra: Uzrok pad prodaje u Evropi i SAD
21.07.2025.•
6
Proizvođač automobila Stelantis objavio je neto gubitak od 2,3 milijarde evra u prvoj polovini 2025. godine.
PIO fond podseća: Budući penzioneri moraju da imaju tekući račun
21.07.2025.•
14
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) podseća buduće korisnike da se od 2019. godine penzije isplaćuju isključivo na tekuće račune u bankama.
Dinar po dinar: Šta nas sve "udara po džepu" do kraja godine?
21.07.2025.•
22
Proteklih dana su u Srbiji bila brojna poskupljenja.
Nova pravila EU za onlajn kupovinu: Više zaštite, manje zloupotreba
20.07.2025.•
3
Evropski komesar za pravosuđe Majkl Mekgrat odlučan je da se obračuna sa prodajom robe koja nije u skladu sa propisima Evropske unije (EU), a koju građani poručuju na internet platformama poput Temua ili Šejna.
Javni poziv za premiju za mleko za drugi kvartal otvoren do 31. jula
19.07.2025.•
0
Do 31. jula otvoren je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za drugi kvartal 2025. godine, a prijave se podnose isključivo elektronskim putem, preko platforme eAgrar.
Cene goriva ograničene na još šest meseci
19.07.2025.•
4
Vlada Srbije donela je novu uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata.
NIS podneo novi zahtev Ministarstvu finansija SAD: Traži se odlaganje sankcija i posle 29. jula
18.07.2025.•
3
Naftna industrija Srbije saopštila je da je danas podnela novi zahtev za izdavanje posebne licence američkog ministarstva finansija kojom bi se ponovo odložile sankcije i posle 29. jula.
Inflacija opet iznad granice: Voće poskupelo za 31,6 odsto u odnosu na prošlu godinu
18.07.2025.•
11
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu dostigla je 4,6 odsto, čime je ponovo izašla iz ciljanog koridora Narodne banke Srbije.
Objavljene nove cene goriva
18.07.2025.•
11
U narednih nedelju dana gorivo će biti skuplje za dinar.
Putin: Žito namenjeno zemljama u razvoju završilo u Evropi
18.07.2025.•
6
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je žito koje je trebalo da se isporučuje zemljama u razvoju u okviru "Crnomorske inicijative" iz 2022. godine, umesto toga, završilo u Evropi.
.jpg "Expo se širi: Uklonjeno 19 bespravnih objekata na Savskom nasipu, vlasnici bez naknade")
Expo se širi: Uklonjeno 19 bespravnih objekata na Savskom nasipu, vlasnici bez naknade
17.07.2025.•
16
Ministarstvo finansija saopštilo je da je, u okviru realizacije projekta izgradnje pristaništa za potrebe izložbe "EXPO Beograd 2027", do sada je uklonjeno 19 nelegalnih objekata na Savskom nasipu.
Japan u trgovinskom deficitu od skoro 13 milijardi evra zbog carina SAD
17.07.2025.•
2
Japan je zabeležio trgovinski deficit od skoro 13 milijardi evra u prvih šest meseci ove godine što je posledica visokih carina na izvoz koje su uvele Sjedinjene Američke Države, saopštila je Vlada.
Prva virtuelna tura banke u Srbiji je tu: Yettel Bank otvara nova vrata
17.07.2025.•
0
Savremena digitalna banka napravila je još jedan iskorak – virtuelna tura koja omogućava korisnicima i kandidatima da upoznaju prostor i atmosferu pre nego što kroče u njega.
Analitičari o saradnji EPS-a i Alta banke: "Zašto ste dali novac jednoj maloj banci?"
17.07.2025.•
41
Odluka EPS-a da umesto državnog Trezora koristi komercijalnu Alta banku za naplatu računa izaziva brojna reagovanja.
Radosavljević: EPS i građani imaće posledice od prebacivanja računa za struju u Alta banku
16.07.2025.•
23
Profesor javnih finansija na fakultetu FEFA, Goran Radosavljević, ocenio je da će Elektroprivreda Srbije I građani "imati posledice od prebacivanja računa za struju u Alta banku".
NBS: U prvoj polovini godine otkriveno 3.119 falsifikovanih novčanica
16.07.2025.•
2
U prvoj polovini ove godine otkriveno je 3.119 falsifikovanih novčanica od čega su 966 dinari, a 2.153 devize, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Kako država EPS-u smanjuje profit i preliva ga u džepove privatnika
16.07.2025.•
18
Zbog visokih temperatura još od polovine juna, dnevna potrošnja struje dostigla je zimsku.
Komentari 2
Realista
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar