Ziđin traži dozvolu za rudarenje: Blizu Bora leži 16 megatona bakra i 333 tona zlata

Kineska rudarska kompanija Ziđin traži "zelenu dozvolu za novu eksploataciju bakra i zlata u Rudniku Čukaru Peki blizu Bora koja je procenjena na 3,8 milijardi američkih dolara.
Ziđin traži dozvolu za rudarenje: Blizu Bora leži 16 megatona bakra i 333 tona zlata
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako se navodi u zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu tog projekta, i kako je prenela eKapija, u donjoj zoni rudnika Čukaru Peki blizu Bora leži 16 megatona bakra i 333 tone zlata.
U dokumentu koji su izradili beogradski Dvoper doo i Rudarski institut i koji je podnet na odlučivanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine, podseća se da je projekat gornje rudne zone završen i pušten u rad krajem juna 2021. godine.
Planirani razvoj rudarskih aktivnosti i izgradnja pratećih objekata rudnika Čukaru Peki-Donje ležište usloviće preseljenje celog naselja Oštrelj i delove naselja Slatina.
 
Navodi se da donju rudnu zonu rudnika čine porfirske naslage sa rudnim telom ogromnih razmera i sirovinama u kojima sadržaj bakra u rudi prelazi 0,30 odsto u iznosu od 2.049,55 Mt, s količinom metala bakra od 15,70 Mt, prosečnim sadržajem bakra u rudi od 0,77 odsto i pratećim metalom zlatom u iznosu od 332,64 t, prosečne sadržine zlata od 0,16 grama po toni.
 
Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo je rešenje sredinom 2021. godine, kojim se kompaniji "Ziđin majning" odobrava izgradnja rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova za rudnik bakra i zlata "Čukaru Peki".
 
"Projekat donje rudne zone obuhvata izgradnju podzemnog rudnika, postrojenja za preradu rude i odlaganje jalovine na površini, pomoćnih objekata", stoji u projektu.
 
Dodaje se da će eksploatacija donjeg ležišta biti podzemna. Početak proizvodnje očekuje se 2024. godine. Ukupni proizvodni vek rudnika biće 41 godinu, a istovremeno eksploatacija gornjeg ležišta će se završiti u narednih deset godina.
 
Za ovu investiciju potpisan je početkom septembra u Kini Memorandum o razumevanju između Ziđina i srpskog ministarstva rudarstva.
 
S obzirom da su razmere rudnog tela u donjoj zoni izuzetno velike, da bi se smanjila početna ulaganja i problemi u iskopavanju, planirano je da se eksploatacija podeli na tri faze, navodi se u zahtevu.
 
Postrojenje za preradu rude u prvoj fazi razvoja rudnika biće u neposrednoj blizini izvoznog okna rudnika. Izgradnja flotacijskog postrojenja za Ddrugu fazu u razvoju rudnika predviđa se na lokaciji udaljenoj oko jedan kilomatar od ležišta prema selu Slatina, a na pet do sedam kilometara severoistočno predviđa se izgradnja novog flotacijskog jalovišta u zoni naselja Oštrelj.
Finalni proizvod rudnika će biti koncentrat bakra. Ističe se da je kvalitet koncentrata bakra dobar (21 odsto) sa sadržajem zlata od 2,42 g/t (grama po toni) do 4,41 g/t.
 
U flotaciji se koristi postupak preferencijalne flotacije bakra - ponovljenog mlevenja i koncentrovanja grubog koncentrata bakra.
 
Rudnik će tokom proizvodnog veka ukupno proizvesti 1.083,53 Mt flotacijske jalovine, uključujući i fazu tri, a odlagalište je planirano u dolini Kriveljske reke oko pet kilometara severoistočno od jame nizvodno od flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj.
  • Goran

    29.10.2023 00:48
    Rudarenje
    Dodju neki ljudi u Bor 2001 i kazu nema nista u Boru,bravo za njih,moras da imas kapital obrtni da bi rudario i opremu,ima rudarski faks ima geoloski u Beogradu pa sto ne uradise nesto,nema para,e kinezi imaju visak dolara a Vlada Srbije nema to vam je to.moze da se snimi 10 filmova o Boru i direktorima............
    .........
  • Mile

    26.10.2023 21:38
    Poklon
    Šta će nama naše zlato, daće njega neki političar zarad sitne lične koristi.
  • Da

    26.10.2023 14:07
    Pljačka države u po bela dana.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

NBS smanjila referentnu kamatnu stopu

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da nastavi da ublažava monetarne uslove smanjujući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.

Šta je Srbija sve obećala MMF-u?

U poslednjoj reviziji stend baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) saznali smo više o planovima države za naredni period, nego od samih vlasti.

Inflacija u Srbiji 4,5 odsto

Međugodišnja inflacija u maju bila je 4,5 odsto u Srbiji, a 2,7 odsto u EU, navedeno je u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).