Neplaćeni rad: Kućni poslovi se računaju, a da li se isplate?
Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog rada stupio je na snagu prošlog meseca, ali za sada, osim prepoznatljivosti značaja kućnih poslova, ne donosi konkretnu korist.
Ovaj podzakonski akt je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bilo u obavezi da donese nakon usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine. Budući da, prema zvaničnim statistikama, žene utroše dvostruko više vremena na neplaćene poslove u domaćinstvu od muškaraca, ovaj pravilnik bi, pre svega, trebalo da omogući da taj rad bude vidljiv, ali i da na osnovu njega žene koje nisu formalno zaposlene ostvare pravo na zdravstveno osiguranje, a kasnije možda čak i na penziono.
Iako sada ti ciljevi zvuče dostižnije nego ranije, oni su još uvek daleko jer je neophodno usklađivanje sa drugim zakonima, ali i politička volja kako bi se ostvarili pozitivni pomaci.
Programska direktorka Udruženja građanki FemPlatz Kosana Beker za 021.rs kaže da je pozitivno što je Pravilnik donet.
"Mogu da vam dam jedan primer. U vremenu kad sam se ja bavila advokaturom, kada su se ljudi razvodili i kada su bile u pitanju žene koje nisu bile zaposlene, već su brinule o kući, deci, starijima i domaćinstvu, veštaci su računali minimalnu cenu rada kada su obračunavali vrednost tog rada. I sad vi zamislite kako to izgleda, minimalna cena rada se računa za nekog ko nema nikakve kvalifikacije. Da li biste vi dali da vam vaspitava dete neko bez kvalifikacija? Tako da je taj rad tada obezvređivan. Samim tim, novi pravilnik bi trebalo da možda tu nepravdu nekako ispravi", navodi Beker.
Pomak sa mrtve tačke, ali još uvek ništa konkretno
Ona dodaje da u ovom momentu, ipak, Pravilnik ne donosi ništa konkretno, pa čak ni zdravstveno osiguranje. Za tako nešto morao bi da bude izmenjen Zakon o osiguranju, jer trenutno ne postoji osnov za to.
"Druga stvar koja tu ostaje, kada se bude omogućilo da žene imaju pravo na zdravstveno osiguranje, je penziono osiguranje. Mislim da su to neki naredni koraci koji u budućnosti treba da se preduzmu", ističe Beker.
Programska direktorka udruženja Femplatz se nada da je država spremna i na taj korak, imajući u vidu da se ovim pravilnikom i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, pokrenulo sa mrtve tačke.
"Jasno je da se to neće desiti preko noći, ali računam na to korak po korak i to su jako važne stvari. Konačno smo došli do toga da se to prepoznaje", naglašava naša sagovornica.
Kako dodaje Beker, ne radi se samo o spremnosti države, nego celog društva da prepozna kolika je važnost takvog rada i kakav je položaj tih žena, pa da se na nivou društva dogovorimo da to nekako treba da se kompenzuje.
Milica Marinković iz Inicijative za socijalna i ekonomska prava A 11 optimistična je što se tiče donošenja Pravilnika, u smislu prepoznatljivosti vrednosti neplaćenog rada. Ona podseća da je slična situacija bila pre nekoliko godina sa poljoprivrednicama.
"One nisu imale nikakva prava i kada su prepoznate kao kategorija, onda su ušle u propise. To, u prvom momentu nije bilo primenjivo, pa je onda primenjeno, ali na način da su one diskriminisane u odnosu na druge žene, pa tek sad, nakon nekoliko godina, dolazimo do ispravljanja te nejednakosti", dodaje Marinković.
Ona smatra da će ovo biti tema narednih nekoliko godina dok ne dođe do potpune prepoznatljivosti i jasnog razumevanja šta je potrebno toj grupi da bi bila izjednačena i priznata pred zakonom. Sagovornica 021.rs ističe i da se to pitanje mora adresirati i u drugim resornim ministarstvima u okviru njihovih nadležnosti.
"Mislim da samo donošenje pravilnika jeste negde uvod, ali i da mi iz civilnog sektora, kao i aktivisti i akademska zajednica, treba da izvršimo pritisak da to sada ne ostane samo na neprimenjivim odredbama i na tome da smo negde pred međunarodnim telima štiklirali obavezu i prepoznali neformalni rad, ali da suštinski te osobe nemaju sva druga prava", objašnjava Marinković.
Može li neplaćeni rad biti osnov za penziju?
Nakon omogućavanja zdravstvenog osiguranja, red bi došao i na penziono. Međutim, za razliku od prvog koje ne predstavlja veliki javni trošak, penziono osiguranje za osobe koje rade neplaćene poslove, moglo bi da bude veliki udar na budžet, pa je moguće da država neće biti spremna na takav korak.
Marinković je stava da bi najbolje rešenje bilo uvođenje kategorije socijalnih penzija, zato što je to potreba i mnogih drugih građana i građanki Srbije, koji nemaju nikakva primanja, a starije su osobe bez mogućnosti da privređuju.
"Ta priča o socijalnim penzijama se pominje već 20 godina, ali nikada nije postojala stvarna politička volja. Mi ne izmišljamo ni socijalne penzije, ni neplaćeni rad. Postoje uporedne prakse, postoje druge zemlje koje su to uvele. Takva rešenja se mogu lako prepisati i prilagoditi našem sistemu. A i kada analiziramo te priče da smo u porastu i da ekonomski dosta bolje stojimo nego ranije, onda je to možda više pitanje prioriteta. I tu nekako možemo da vidimo da su ove kategorije koje su najsiromašnije uvek u zapećku", kaže sagovornica portala 021.rs iz Inicijative A 11.
Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović takođe smatra da je penziono osiguranje nešto što se može prepoznati kao logičan sledeći korak, ali da je rano pričati o tome, naročito jer je sistem ovog osiguranja u Srbiji još pre više decenija bio "zreo za temeljno renoviranje". Saglasan je sa Marinković da bi kategorija socijalnih penzija bila dobro rešenje.
Što se tiče primene pravilnika, Reljanović ističe da mora da se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju kako bi osobe koje obavljaju neplaćeni kućni rad dobile status osiguranika.
"Kada se to desi, slede izmene podzakonskih dokumenata, pravilnika kojim je regulisan način dobijanja zdravstvene kartice i kojim je regulisan način ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja. Drugim rečima, nakon zakonskih izmena mora se regulisati po kojoj proceduri ova lica mogu da budu identifikovana kao osiguranici zdravstvenog osiguranja i kako će konkretno izgledati postupak njihovog korišćenja tih prava", kaže Reljanović za 021.rs.
Politička volja postoji, ali...
Na pitanje da li postoji poltička volja za tako nešto, Reljanović kaže da ona ne bi trebalo da bude upitna, jer je izražena još kroz usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
"U protivnom rizikujemo da ovaj zakon postane još jedan od onih koji su doneti samo kao forma bez namere da se ikada primeni, što će svakako posledično stvoriti izuzetno negativnu sliku o poliitkama aktuelne vlasti kada je reč o poštovanju osnovnih ljudskih prava", ističe stručnjak za radno pravo.
Ocenjuje da u korist uvođenja ovakvih izmena govori i to što bi uticaj na budžet verovatno bio minimalan.
"Broj ovih lica koja nisu osigurana po drugom osnovu je relativno mali u odnosu na ukupan broj osiguranika koji prelazi 6 miliona. Takođe, izdavanja za zdravstvo se ovim putem ne uvećavaju za onoliko osiguranika za koliko bi se povećao njihov ukupan broj, jer neće svi oni tražiti zdravstvene usluge istovremeno. Sa druge strane, mislim da je najpre sa stanovišta kvaliteta života ovim osobama veoma važno da budu zdravstveno osigurane. Pored toga, čini mi se da bi mnogima od njih bila velika moralna satisfakcija da ih država konačno prepozna kao nekoga ko ulaže rad koji je važan za sve nas, za društvo u celini, i koji je u tom smislu i formalno priznat kao rad koji ima određenu apsolutnu vrednost i zavređuje da se kroz njegovo obavljanje steknu neka osnovna prava vezana za socijalnu sigurnost", zaključuje Reljanović.
Najugroženije žene na selu, Romkinje i žene sa invaliditetom
Neplaćeni rad nije samo kućni rad. To je održavanje domaćinstva, spremanje hrane, briga o članovima porodice, o deci, nega starijih i bolesnih u domaćinstvu. Značajan postotak tog rada i dalje jeste na ženama.
"To je prilika i za donosioce odluka i ljude koji rade kampanje da se nekako obrate i muškarcima, i da se taj teret podeli, da se ta poluga ispravi tako da dođemo ka većem stepenu ravnopravnosti", smatra Milica Marinković iz A 11.
Podaci koje imamo neplaćenom radu su prikupljeni i obrađeni za većinsko stanovništvo i nisu prilagođeni marginalizovanim grupama. Pretpostavlja se da su žene koje su dvostruko marginalizovane, odnosno Romkinje, žene sa invaliditetom i žene na selima, u još nepovoljnijoj situaciji.
"To što nemamo podatke za te grupe je signal da nisu prepoznate od strane sistema. One, kao i što im negde i položaj, nažalost, i nameće jesu višestruko marginalizovane. One nose sve ove terete kao i većinska populacija žena u Srbiji, a dodatno imaju određene poteškoće koje ih stavljaju u još ranjiviji položaj. Svaka od tih pojedinačnih grupa nosi određene specifičnosti, kao što su visoka ekonomska zavisnost, nemogućnost ulaska na tržište rada, i slično", navodi Marinković.
Položaj žena na selu analizirao je za svoj poslednji "Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji" Femplatz. Programska direktorka ovog udruženja Kosana Beker za 021.rs pojašnjava da nije novost da žene na selu imaju prilično nezavidan položaj i u odnosu na muškarce koji žive u ruralnim predelima, ali i na druge žene u urbanim sredinama.
"Problem je u tome što one voma često ne rade na otvorenom tržištu rada. One rade danonoćno, a vode se kao nezaposlene. One održavaju domaćinstva, rade bašte, zemlju, brinu o životinjama, i tako dalje. Naravno, onda i kuvaju, peru, peglaju i brinu o deci. Za sve to im niko ne daje platu", naglašava Beker.
Pročitaj još
Šta tačno uređuje Pravilnik?
Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada stupio je na snagu 16. marta.
Tim pravilnikom, Ministarstvo je preciziralo da se, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, neplaćeni kućni rad odnosi na poslove za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a koji se odnose na vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslove na poljoprivrednom imanju i druge slične neplaćene poslove.
Polaznu osnovu za obračun neplaćenog kućnog rada predstavljaće Istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku, po metodologiji Evrostata.
Nadalje je precizirano u Pravilniku da u obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada, ulazi minimalna cena rada u Srbiji, u neto iznosu, na godišnjem nivou, pri čemu podatke o korišćenju vremena prikuplja Republički zavod za statistiku, dok minimalnu cenu rada određuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Utvrđene su i metodološke osnove za utvrđivanje učešća vrednosti neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
16
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
26
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
25
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
8
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
13
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
62
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
3
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Komentari 16
Marko
predrag
Pa poslovi obezbedjenja ?!
Moglo bi tu svasta da se dopise ..
Zene ga preterase. Zato drustvo propade.
Ali svakako ne treba ostaviti starije ljude bez prihoda za min,zivot, radili po fabrikama ili ne.
Dovla
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar