Torlak prestao da predaje finansijski izveštaj: Nema više tu obavezu
Bivša ministarka za brigu o porodici i demografiju, Darija Kisić odnedavno je vršilac dužnosti direktora Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na ovu funkciju Vlada Srbije imenovala je brzopotezno, kao i njenu koleginicu Jelenu Tanasković, pošto su prethodno i jedna i druga ostale bez resora i fotelje u Nemanjinoj 11, piše Forbes Srbija.
Istražujući kako posluje ova državna zdravstvena ustanova, odnosno šta joj je prethodnik na mestu direktora Luka Dragačević ostavio u "amanet", Forbes Srbija otkrio je da finansijskih rezultata Torlaka za 2023. godinu nema na sajtu Agencije za privredne registre. Ni u registru privrednih društava, ali ni u onom gde su registrovane zdravstvene ustanove.
Razlog je sledeći, kažu u APR-u za Forbes Srbija:
"Članom 4. stav 5. Zakona o računovodstvu propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, a članom 144. stav 8. i 9. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da je zdravstvena ustanova u javnoj svojini dužna da organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja dostavi završni račun radi sačivanjavanja konsolidovanog izveštaja organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i druge izveštaje u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem", odgovaraju u APR-u navodeći dalje da je Institut Torlak obavestio APR da "počev od 1. januara 2023. godine isključivo primenjuje propise kojima se uređuje budžetski sistem".
U skladu sa tim, ažurirana je Evidencija obveznika i od navedenog datuma Torlak nije obveznik primene Zakona o računovodstvu, a time ni obveznik dostavljanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre.
Drugim rečima, Institut Torlak pozivajući se na gorepomenute propise odlučio je da više ne predaje finansijske izveštaje APR-u, pa su njegovi poslovni rezultati za prošlu godinu, za razliku od prethodnih godina, nedostupni javnosti.
Na sajtu Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje ih nema, a ne mogu se naći ni na sajtu samog Instituta Torlak.
Kako je poslovao Torlak ranije?
Prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2022. godinu, Torlak je zapošljavao 224 radnika. Te godine njegovi poslovni prihodi bili su 1,43 milijarde dinara. Pošto su istovremeno poslovni rashodi iznosili 2,53 milijarde, Torlak je pre dve godine ostvario gubitak iz poslovanja od 1,1 milijarde dinara.
S druge strane, kada se pogledaju ukupni rezultati, tačnije ukupni prihodi i rashodi, rezultat je nešto drugačiji. I uprkos nešto većim ukupnim rashodima (2,59 milijardi dinara) od ukupnih prihoda (2,58 milijardi dinara) Torlak nije ostvario gubitak nego dobit. Razlog za to su odloženi poreski prihodi koji su doprineli da na kraju ova zdravstvena ustanova knjiži dobit od 8,8 miliona dinara.
Kada se pogledaju Napomene uz dostavljeni finansijski izveštaj jasno je da je nedostajuću 1,1 milijardu dinara, kolika je razlika između poslovnih prihoda i rashoda, nadoknadila država, odnosno da je taj novac stigao iz nadležnog Fonda za zdravstveno osiguranje.
Pročitaj još
Poredeći izveštajnu sa godinom pre nje, odnosno sa 2021. godinom, evidentno je lošije poslovanje Instituta Torlak. U ovoj godini Torlak je imao dobit veću 96 odsto od onoga koji je ostvario godinu posle. Torlak je, naime, 2021. (činjenica je da je to bila godina kovida) ostvario neto rezultat od 220,6 miliona dinara, pošto su mu ukupni prihodi bili 3,81, a rashodi 3,54 milijarde dinara. Gotovo ceo ovaj iznos ostvaren je iz poslovanja, pa u stavci "ostali rashodi" stoji samo 84 miliona dinara, za razliku od 1,1 miliijarde koliko je na istoj poziciji knjiženo 2022.
Posmatrajući 2020. godinu u kojoj je počela pandemija, Torlak je ostvario još veću dobit nego godinu dana kasnije, mada je imao i manje prihode i rashode u odnosu na 2021. Tadašnja dobit bila je 274,5 miliona dinara.
Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
8
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
15
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Komentari 5
Fića
X
Zoran Maksimović
Ali narod to voli .
Narod voli tu močvaru . I voli lopove .
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar