Cena pšenice u svetu raste: Hoće li biti zarade za proizvođače u Srbiji ove godine?
Žetva pšenice u Srbiji samo što nije počela. Iako, dok kombajni ne uđu u njive, ne mogu da budu sigurni u prinose, mnogi proizvođači kažu da će biti manji nego ranijih godina.
Foto: Pixabay
Ratari s pažnjom prate dešavanja na svetskim berzama, jer poslednjih dana cena hlebnog zrna raste, piše RTS.
Nadaju se da će ove sezone bolje proći nego lane, kada su zbog izuzetno niske cene pšenice bili na gubitku u proseku oko 500 evra po hektaru.
Žetva na imanju Đorđa Miletina, poljoprivrednika iz Torka, trebalo bi da krene već naredne nedelje.
Pšenica, kaže, na prvi pogled ne izgleda loše, ali će se njeno stvarno stanje znati tek kada krene otkos. Ne tako brzo, dodaje, znaće se i cena hlebnog zrna za ovogodišnji rod, budući da je poslednjih dana na tržištu žitarica zabeležen značajan rast.
"Očekujem da će cena biti bolja tek krajem septembra. Prema mojoj računici, da bismo bili na pozitivnoj nuli trebalo bi da pšenica bude najmanje 30 dinara po kilogramu, pod uslovom da prinos bude bar 5,5 tona po hektaru. Lično očekujem oko šest tona po hektaru, a to je 30 ili 40 posto manje nego pre tri, četiri i pet godina. Deo ću odmah prodati da isplatim dug za repromaterijal, a deo ću čuvati u kućnom silosu", navodi Miletin.
Prošle nedelje cena pšenice se na domaćoj produktnoj berzi kretala oko 23 dinara bez PDV-a.
Proizvođači kažu da će, ukoliko ostane na tom nivou, i ove godine imati ozbiljan gubitak.
Da se usaglase svetske cene sa našom produktnom berzom
Poljoprivrednik iz Botoša Borislav Čizmaš kaže da su ulaganja u prethodnoj sezoni bila 167.000 dinara u hektar pšenice, a prinos je bio oko pet tona.
"To znači da smo imali gubitak od 500 evra po hektaru. Ove godine troškovi proizvodnje su za nijansu niži, ali će prinosi biti manji, tako da ćemo sa ovim cenama sigurno opet biti u minusu. Koliko bi najmanje trebalo da košta pšenica, ne možemo da kažemo tačno dok ne vidimo prinose. Nije isto kada imate pet tona ili tri i po tone po hektaru", kaže sagovornik RTS-a.
Kao i sve ratare, raduju ga pozitivne vesti sa svetskog tržišta na kojem se beleži rast cena žitarica. Podseća da su se proizvođači sa državom dogovorili da se uredi robna berza.
"Dogovor je da se usaglase cene u Budimpešti, Parizu, Čikagu sa našom produktnom berzom. Da ne dolazi do raskoraka. Mi smo imali prošle godine da je u Mađarskoj cena pšenice bila 31 i 32 dinara za kilogram, a kod nas je u to vreme bila 21 i 22 dinara. To je veliki disbalans koji ne možemo da podnesemo. Nadali smo se i subvencijama za deklarisano seme, ali sada svi o tome mudro ćute", dodaje ovaj ratar.
Poljoprivrednici kažu da bi cene njihovih proizvoda trebalo da budu određene jasnom računicom tj. odnosom ulaganja i prinosa. Ali praksa pokazuje drugačiju kalkulaciju.
Poljoprivrednik iz Ečke Roman Kadarjan podseća da se tačno zna kako se računa cena pšenice.
"Računa se koliko koštaju seme, đubrivo, mašinski radovi, a proizvođači treba i da zarade. Međutim, to se na tržištu ne dešava tako. Jednom je pšenica strateški proizvod, a drugi put je berzanska roba. Cena jako varira od godine do godine", kaže on.
Dodaje da je pšenica ove godine bila ispod 20 dinara.
"Kada se videlo da je nema ni u Evropi, ni u Brazilu, ni u Argentini, ni u Americi, potražnja je porasla, a cena je počela da skače. Mislim da će vrtoglavi rast tek da usledi. U žetvi verujem da će biti 30-ak dinara, a kasnije još više, jer pšenice nema. Sve što budem mogao sačuvaću i čekaću bolju cenu", dodaje Kadarjan.
Računica Zadružnog saveza Vojvodine poklapa se sa računicom individualnih proizvođača. Ukupni troškovi proizvodnje pšenice ove godine su 162.976 dinara po hektaru.
Geopolitički uticaj
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj kaže za RTS da cena pšenije, prema njihovoj kalkulaciji, iznosi 29,63 dinara po kilogramu za prosečni prinos od 5,5 tona po hektaru.
"To znači da će proizvođači koji imaju navedeni prosečni prinos, prodajom pšenice ispod proizvodne cene ostvariti gubitak", kaže ona.
Na evropskim berzama pšenica je dostigla godišnji maksimum. Ukoliko bi se gledao samo očekivani obim svetske proizvodnje hlebnog zrna za ovu godinu, prostora za dalji rast cene svakako ima. Međutim, na nju utiču i drugi faktori.
"Šteta od niskih temperatura u delu Rusije i Ukrajine, kao i dugotrajni sušni periodi u delu Evrope i Afrike, uslovili su niže prinose od planiranih. To će svakako delovati na povećanu tražnju pšenice, a verovatno i na njenu višu cenu od sadašnje. Pored obima proizvodnje, svedoci smo da ukupna društveno-ekonomska i geopolitička situacija u poslednjim godinama ima visok uticaj na kretanja i poremećaje na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Evropi, što se sve reflektuje i na domaće tržište i značajno otežava projekcije u vezi sa očekivanim tokovima prometa i visinom cena robe", objašnjava sagovornica RTS-a.
Pročitaj još
Proizvođači opterećeni starim dugovima
Proizvođači koji su imali prosečne prinose ili prinose ispod proseka su u velikim gubicima drugu godinu zaredom.
Međutim, i proizvođači sa višim prinosima pšenice od proseka bili su u gubitku od prošlogodišnje proizvodnje, imajući u vidu tržišne cene pšenice od prethodne žetve do danas.
"Već u 2023. površine pod pšenicom bile su manje nego 2022, a svakako da konstantni gubici ne stimulišu proizvođače da povećaju setvu pšenice. Ova žitarica će se sejati zbog plodoreda, a ne zbog isplativosti proizvodnje, i to u meri u kojoj bude neophodno”, upozorava predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Nestorov Bizonj.
Mnogi proizvođači opterećeni su dugovanjima iz prethodnog perioda, što će ih primorati da prodaju bar deo ovogodišnjeg roda posle žetve.
Stručnjaci kažu da bi najbolje bilo da država pomogne poljoprivrednicima i zadrugama obezbeđenjem subvencionisanih kamatnih stopa na kredite i to sa kamatama od najviše jedan ili dva posto, kao i da donese i sprovede ranije obećanu uredbu za subvencionisanje troškova repromaterijala.
Na taj način obezbedilo bi se pokriće dela troškova proizvodnje, a indirektno bi se proizvođačima omogućilo da odluče da li da prodaju pšenicu posle žetve ili da čekaju više cene.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
7
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
4
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
12
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
1
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
32
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Gorivo ponovo poskupelo: Pogledajte koliko košta
20.03.2026.•
42
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
GRAFIKA: Koliko je poskupelo gorivo za godinu dana
20.03.2026.•
5
Svake nedelje Ministarstvo trgovine objavljuje najviše cene goriva na pumpama u Srbiji.
Produžena dozvola za rad NIS-a: "Građani ne treba da prave zalihe"
20.03.2026.•
8
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine.
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
15
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
106
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
10
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
16
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
1
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Komentari 7
Trutuka
- Ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju !
Lajos a ti
Kod nas zbog najave otkupa robnih rezervi 150.000 tona se drzi i ne pada tako brzo, ali …
B
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar