Cena pšenice u svetu raste: Hoće li biti zarade za proizvođače u Srbiji ove godine?
Žetva pšenice u Srbiji samo što nije počela. Iako, dok kombajni ne uđu u njive, ne mogu da budu sigurni u prinose, mnogi proizvođači kažu da će biti manji nego ranijih godina.
Foto: Pixabay
Ratari s pažnjom prate dešavanja na svetskim berzama, jer poslednjih dana cena hlebnog zrna raste, piše RTS.
Nadaju se da će ove sezone bolje proći nego lane, kada su zbog izuzetno niske cene pšenice bili na gubitku u proseku oko 500 evra po hektaru.
Žetva na imanju Đorđa Miletina, poljoprivrednika iz Torka, trebalo bi da krene već naredne nedelje.
Pšenica, kaže, na prvi pogled ne izgleda loše, ali će se njeno stvarno stanje znati tek kada krene otkos. Ne tako brzo, dodaje, znaće se i cena hlebnog zrna za ovogodišnji rod, budući da je poslednjih dana na tržištu žitarica zabeležen značajan rast.
"Očekujem da će cena biti bolja tek krajem septembra. Prema mojoj računici, da bismo bili na pozitivnoj nuli trebalo bi da pšenica bude najmanje 30 dinara po kilogramu, pod uslovom da prinos bude bar 5,5 tona po hektaru. Lično očekujem oko šest tona po hektaru, a to je 30 ili 40 posto manje nego pre tri, četiri i pet godina. Deo ću odmah prodati da isplatim dug za repromaterijal, a deo ću čuvati u kućnom silosu", navodi Miletin.
Prošle nedelje cena pšenice se na domaćoj produktnoj berzi kretala oko 23 dinara bez PDV-a.
Proizvođači kažu da će, ukoliko ostane na tom nivou, i ove godine imati ozbiljan gubitak.
Da se usaglase svetske cene sa našom produktnom berzom
Poljoprivrednik iz Botoša Borislav Čizmaš kaže da su ulaganja u prethodnoj sezoni bila 167.000 dinara u hektar pšenice, a prinos je bio oko pet tona.
"To znači da smo imali gubitak od 500 evra po hektaru. Ove godine troškovi proizvodnje su za nijansu niži, ali će prinosi biti manji, tako da ćemo sa ovim cenama sigurno opet biti u minusu. Koliko bi najmanje trebalo da košta pšenica, ne možemo da kažemo tačno dok ne vidimo prinose. Nije isto kada imate pet tona ili tri i po tone po hektaru", kaže sagovornik RTS-a.
Kao i sve ratare, raduju ga pozitivne vesti sa svetskog tržišta na kojem se beleži rast cena žitarica. Podseća da su se proizvođači sa državom dogovorili da se uredi robna berza.
"Dogovor je da se usaglase cene u Budimpešti, Parizu, Čikagu sa našom produktnom berzom. Da ne dolazi do raskoraka. Mi smo imali prošle godine da je u Mađarskoj cena pšenice bila 31 i 32 dinara za kilogram, a kod nas je u to vreme bila 21 i 22 dinara. To je veliki disbalans koji ne možemo da podnesemo. Nadali smo se i subvencijama za deklarisano seme, ali sada svi o tome mudro ćute", dodaje ovaj ratar.
Poljoprivrednici kažu da bi cene njihovih proizvoda trebalo da budu određene jasnom računicom tj. odnosom ulaganja i prinosa. Ali praksa pokazuje drugačiju kalkulaciju.
Poljoprivrednik iz Ečke Roman Kadarjan podseća da se tačno zna kako se računa cena pšenice.
"Računa se koliko koštaju seme, đubrivo, mašinski radovi, a proizvođači treba i da zarade. Međutim, to se na tržištu ne dešava tako. Jednom je pšenica strateški proizvod, a drugi put je berzanska roba. Cena jako varira od godine do godine", kaže on.
Dodaje da je pšenica ove godine bila ispod 20 dinara.
"Kada se videlo da je nema ni u Evropi, ni u Brazilu, ni u Argentini, ni u Americi, potražnja je porasla, a cena je počela da skače. Mislim da će vrtoglavi rast tek da usledi. U žetvi verujem da će biti 30-ak dinara, a kasnije još više, jer pšenice nema. Sve što budem mogao sačuvaću i čekaću bolju cenu", dodaje Kadarjan.
Računica Zadružnog saveza Vojvodine poklapa se sa računicom individualnih proizvođača. Ukupni troškovi proizvodnje pšenice ove godine su 162.976 dinara po hektaru.
Geopolitički uticaj
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj kaže za RTS da cena pšenije, prema njihovoj kalkulaciji, iznosi 29,63 dinara po kilogramu za prosečni prinos od 5,5 tona po hektaru.
"To znači da će proizvođači koji imaju navedeni prosečni prinos, prodajom pšenice ispod proizvodne cene ostvariti gubitak", kaže ona.
Na evropskim berzama pšenica je dostigla godišnji maksimum. Ukoliko bi se gledao samo očekivani obim svetske proizvodnje hlebnog zrna za ovu godinu, prostora za dalji rast cene svakako ima. Međutim, na nju utiču i drugi faktori.
"Šteta od niskih temperatura u delu Rusije i Ukrajine, kao i dugotrajni sušni periodi u delu Evrope i Afrike, uslovili su niže prinose od planiranih. To će svakako delovati na povećanu tražnju pšenice, a verovatno i na njenu višu cenu od sadašnje. Pored obima proizvodnje, svedoci smo da ukupna društveno-ekonomska i geopolitička situacija u poslednjim godinama ima visok uticaj na kretanja i poremećaje na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Evropi, što se sve reflektuje i na domaće tržište i značajno otežava projekcije u vezi sa očekivanim tokovima prometa i visinom cena robe", objašnjava sagovornica RTS-a.
Pročitaj još
Proizvođači opterećeni starim dugovima
Proizvođači koji su imali prosečne prinose ili prinose ispod proseka su u velikim gubicima drugu godinu zaredom.
Međutim, i proizvođači sa višim prinosima pšenice od proseka bili su u gubitku od prošlogodišnje proizvodnje, imajući u vidu tržišne cene pšenice od prethodne žetve do danas.
"Već u 2023. površine pod pšenicom bile su manje nego 2022, a svakako da konstantni gubici ne stimulišu proizvođače da povećaju setvu pšenice. Ova žitarica će se sejati zbog plodoreda, a ne zbog isplativosti proizvodnje, i to u meri u kojoj bude neophodno”, upozorava predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Nestorov Bizonj.
Mnogi proizvođači opterećeni su dugovanjima iz prethodnog perioda, što će ih primorati da prodaju bar deo ovogodišnjeg roda posle žetve.
Stručnjaci kažu da bi najbolje bilo da država pomogne poljoprivrednicima i zadrugama obezbeđenjem subvencionisanih kamatnih stopa na kredite i to sa kamatama od najviše jedan ili dva posto, kao i da donese i sprovede ranije obećanu uredbu za subvencionisanje troškova repromaterijala.
Na taj način obezbedilo bi se pokriće dela troškova proizvodnje, a indirektno bi se proizvođačima omogućilo da odluče da li da prodaju pšenicu posle žetve ili da čekaju više cene.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
0
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
11
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Komentari 7
Trutuka
- Ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju !
Lajos a ti
Kod nas zbog najave otkupa robnih rezervi 150.000 tona se drzi i ne pada tako brzo, ali …
B
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar