"Srpski ponos" i "regionalno čudo": Fabrika vakcina koja nikada nije počela sa radom uvećala gubitke
Firma Life biotech doo, registrovana decembra 2021. godine u APR-u, vlasnik arapsko-kinesko-srpske fabrike vakcina, uvećala je prošle godine svoj gubitak u poslovanju, pokazuje finansijski izveštaj.
Foto: 021.rs
On je sa 18,6 miliona dinara u 2022. godini porastao na 25,9 miliona tokom 2023. godine, prenosi Forbs.
Iz objavljenih bilansa, čije rubrike su uglavnom prazne, jasno je da ovo preduzeće ništa ne radi, pa su poslovni prihodi kao i 2022. godine bili nula dinara.
Prihoda nema, ali rashodi su prošle godine bili nešto veći od 22 miliona dinara i pretežni deo otišao je na troškove zarada i naknada zaposlenima čiji broj se nije menjao od početka poslovanja i broji njih četvoro.
Forbs podseća na to da je ugovor o izgradnji ove fabrike potpisan jeseni 2021. godine, a krajem te godine osnovano je i zajedničko preduzeće, Life biotech, u čijem vlasništvu je fabrika za koju se najavljivalo da će već 2022. početi sa proizvodnjom vakcina. Doduše, u prvoj fazi bi se u njoj samo punile vakcine, a potom bi se organizovala i celokupna proizvodnja, najavljivao se svojevremeno predsednik Srbije nazivajući je "regionalnim čudom" i "srpskim ponosom".
Farbika, u međuvremenu, jeste izgrađena, ali proizvodnja nije počela.
Dalje planove niko ne objašnjava, a prema javno dostupnim podacima, fabrika Life biotech je aktivna. I dalje je u vlasništvu Srbije koja poseduje 33 odsto udela i kompanije Hayat biotech, registrovane u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja je vlasnik 67 odsto kapitala.
Na sajtu APR-a vidi se i da fabrika vakcina ima četiri zaposlena, a čak tri direktora. Pošto je, prema pisanju medija, Hayat biotech u zajedničkom vlasništvu arapske kompanije Group 42 i kineskog Sinofarma, direktori ovdašnje firme su Naser Ali Khameis Alyammahi, državljanin UAE, Li Li, kineski državljanin i Nikola Rudović, iz Srbije.
Izgradnju plaćali poreski obveznici, zgrada zjapi prazna
U nedavno objavljenoj analizi Politika javnih investicija u Srbiji i Fiskalni savet Srbije ukazuje na netransparentnost i javne troškove kada je u pitanju ova fabrika.
Fiskalni savet ovu investiciju prepoznaje kao ulaganje diskutabilne opravdanosti do koje dolazi jer postoji prilična proizvoljnost u selekciji projekata koji će se graditi.
"Fabrika vakcina je finansirana, između ostalog, i budžetskim novcem Srbije i Grada Beograda. Do danas ova fabrika nije upotrebljena za izvornu namenu proizvodnje kovid vakcina, niti je modifikovana za proizvodnju redovnih vakcina ili drugih medicinskih sredstava, a generiše rashode koji se pokrivaju sredstvima poreskih obveznika", navodi se u analizi ove institucije.
Do sada je u neefikasnu investiciju kakva je fabrika vakcina, prema analizi Fiskalnog saveta, utrošeno blizu 50 miliona evra budžetskog novca.
Drugim rečima, Fiskalni savet ukazuje na to da je izgradnja tih objekata zahtevala ozbiljna sredstva iz budžeta, a da se oni, pak, nakon što su izgrađeni ne koriste nikako ili barem ne u dovoljnoj meri.
Čudna nadležnost Ministarstva odbrane
Fabrika vakcina nalazi se u Zemunu, ali je firma u čijem je ona vlasništvu, zvanično registrovana na adresi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u ulici Jovana Marinovića, na broju 2.
Od samog početka vodi se kao vojni objekat. Njenom izgradnjom rukovodilo je Ministarstvo odbrane, pa su egzaktni podaci o ulaganjima Srbije u fabriku u kojoj ima trećinu vlasništva, uglavnom prolazili ispod radara, označavani kao poverljivi što je recept kada je u pitanju sistem bezbednosti.
Na nedovoljnu transparentnost ovih utrošaka, uostalom, upozorio je i Fiskalni savet, pa je zato i njihova procena da je reč o najmanje oko 50 miliona evra.
Ono što se, međutim, može zaključiti iz izveštaja Državne revizorske institucije koja je radila analizu budžeta nadležnog Ministarstva u ovom slučaju, jeste da je inicijalno planirani iznos, tokom dve godine izgradnje fabrike, uvećavan preusmeravanjem para sa drugih projekata, preko budžetske rezerve.
Nesumnjivo je da je iz budžeta države u 2022. za izgradnju fabrike odvojeno 1,93 milijardi dinara (oko 16,5 miliona evra), dok je godinu dana ranije to bilo 2,31 milijardu dinara (gotovo 20 miliona evra).
Pored ovog, poznato je i da je iz budžeta grada, koji je bio nadležan za izgradnju infrastrukture na lokaciji na kojoj je fabrika, izdvajan ne mali novac za ovaj projekat.
Čak i krajem prošle godine, grad je izvojio više od 400.000 evra za "tehničku dokumentaciju", a novac je izdvajan i tokom 2021. i 2022.
I predsednik Srbije, ali i drugi nadležni organi najavljivali su da će fabrika nakon što počne sa radom u aprilu 2022. proizvoditi 30 miliona vakcina godišnje.
Iako se znalo od samog starta da je fabrika zajednički projekat Srbije, UAE i Kine, nije poznato koliko su većinski vlasnici firme Life biotech uložili u njenu izgradnju.
Izvođač radova na ovom objektu bila je kompanija Termomont biznismena Dejana Burčula, poznata, između ostalog, i po tome što je gradila kovid bolnice u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, ali i druge državne infrastrukturne projekte.
Njima je, pored izgradnje, poverena i izrada projektne dokumentacije, a ceo posao izgradnje procenjen je na 25 miliona evra.
Ništa bolje ni sa kovid bolnicom
Pročitaj još
.jpg "Vesić: Stvoreni uslovi da fabrika vakcina u Beogradu počne da radi")
U nedavnoj analizi, Fiskalni savet kao loš primer državnog investiranja u zdravstvo navodi i kovid bolnicu u Batajnici. Prema njihovoj proceni, ovaj najveći novoizgrađeni zdravstveni objekat u toku pandemije, koštao je državu, takođe 50 miliona evra, a bio je u funkciji samo tokom trajanja kovid krize.
"Pitanje je da li je izgradnja ovih kapaciteta bila plod strateškog promišljanja ili ad hok odluka. Ključni problem predstavlja činjenica da u srpskom zdravstvu i dalje izostaje sistemska orijentacija ka infrastrukturnim poboljšanjima, a tek u vanrednim okolnostima nadležni organi uoče potrebu da se investicije povećaju. Izgrađene bolnice u Batajnici i Kruševcu, tokom 2020, odnosno u Novom Sadu tokom 2021. jesu doprinele zbrinjavanju zaraženih, ali više od 100 miliona evra potrošenih na njihovu izgradnju i opremanje govore koliko naš sistem nije bio spreman na situaciju kakva je pandemija", konstatuje se u analizi Fiskalnog saveta.
Podsetimo, i kovid bolnice bile su vojni objekti, u nadležnosti i pod kontrolom Ministarstva odbrane, a gradila ih je kompanija Dejana Burčula, Termomont, u javnosti poznata kao bliska vladajućoj političkoj opciji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
0
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
7
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
14
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
16
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
2
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
32
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Gorivo ponovo poskupelo: Pogledajte koliko košta
20.03.2026.•
42
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
GRAFIKA: Koliko je poskupelo gorivo za godinu dana
20.03.2026.•
5
Svake nedelje Ministarstvo trgovine objavljuje najviše cene goriva na pumpama u Srbiji.
Produžena dozvola za rad NIS-a: "Građani ne treba da prave zalihe"
20.03.2026.•
8
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine.
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
15
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
109
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
10
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Komentari 13
Agamemnon
Meni je bitno da je SVAKOM , penzioneru od 2012 duplirana penzija , to nije pretpostavka to je činjenica !Ko ima poznanika koji je u ovom perodu bio penzioner , proverite !
Samo velike
Ali nikako ne mogu da shvatim ove minusare:oglasite se i objasnite zašto podržavate ulaganje u mrtve projekte, možda znate nešto što ja ne znam, možda ću promeniti stav i biti veći AV obožavalac od vas
Vlajko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar