Paori u muci: Rekordna žetva, skromna zarada
Većina poljoprivrednih useva drastično će osetiti ekstremno toplo leto.
Već je vidljivo da će kukuruz i soja značajno podbaciti i prinosom i kvalitetom roda. Kod povrća, svako ko nije navodnjavao, "obrao je bostan". Međutim, kada je reč o pšenici, ova atipična sezona je bila povoljna.
Prinos 9,5 tona
Izuzetno toplo vreme je ubrzalo pojedine faze razvoja useva, pa je žito počelo da se žanje već sredinom juna. Neuobičajeno rani početak je uzrokovao okončanje žetve već do kraja šestog meseca. Teško da ima paora koji se seća ovako ranog završetka najvažnijeg agrarnog posla u panonskim krajevima.
Ranom uzgoju i skidanju roda najviše je doprinelo izuzetno toplo vreme tokom gotovo celog vegetacionog perioda. Na sreću, kiša je bila prisutna baš kada je biljkama bila najpotrebnija. Kako su se paori, prateći već višedecenijsku promenu klime, ovoga puta u većoj meri odlučili za oslanac na rane sorte, postignuti su i visoki prinosi.
Procena je da je na oko 350.000 hektara, koliko je posejano severno od Save i Dunava, prosek nešto iznad šest tona po hektaru, dok je kod boljih seljaka blizu 7,5 tona po hektaru. Kod onih koji primenjuju punu agrotehniku, prinos je dostizao i 9,5 tona. Raduje što je i kvalitet, poslednjih decenija slaba tačka uzgoja pšenice u Srbiji, ovoga puta veoma dobar.
Posledice zabrane
Rod je obradovao seljake, poslednjih godina navikle na muke upravo sa pšenicom. Razlog je cena, koja je pre pola godine bila izrazito niska, povremeno je padala i ispod 16 dinara za kilogram. Sa druge strane, Srbija još od nesrećne odluke Vlade Srbije da pred pandemiju korone zabrani izvoz pšenice, premda je u Srbiji bilo preko 1,5 miliona tona viška žita, ne uspeva da se reši ogromnih količina u skladištima.
Naprotiv, svake godine višak se uvećava i smatra se da je sa ovogodišnjim rodom dostigao gotovo tri miliona tona. Posledica je niska cena koja traje već dugo vremena. Trenutno se kreće oko 20,5 dinara, dok je cena kukuruza, mada istorijski posmatrano prosečna, oko 21,5 dinara. Uobičajeno je da je cena "žutog zlata" 18-20 odsto ispod cene pšenice.
Događaji na svetskom tržištu ne idu u prilog vojvođanskim paorima. Prošle godine rod pšenice je bio izrazit u svim globalno najvećim proizvođačima žita. Ove sezone, u Evropi rod je opet visok, naročito u Rusiji koja je poslednjih decenija izbila na vodeću poziciju po proizvodnji i izvozu žita i uljarica. Smatra se da je na ruskim poljima rodilo 87,5 miliona tona, tri i po miliona više nego što se donedavno cenilo.
Palijativne mere
Mada na svetskom tržištu ima potražnje, nije lako izboriti se sa konkurencijom, tim pre što se izvoznici iz Srbije, usled sukoba u Ukrajini, suočavaju sa ozbiljnim logističkim problemima. Mogućnost izvoza Dunavom i korišćenja luka u Konstanci je minimalizovana, pa se izvoz preusmerava na druge logističke pravce.
Problemi utiču na dobit proizvođača pšenice i često su toliko veliki da je u pojedinim periodima pšenicu gotovo nemoguće prodati. Poljoprivrednici strahuju da cena opet ne sklizne nadole.
Poslednjih dana seljaci su od srpske vlade dosta toga tražili, i da poveća najavljeni otkup pšenice (30.000 tona) za robne rezerve i da poveća cenu (24 dinara) u ovom aranžmanu. Svakako da tim premijera Vučevića ima mogućnosti da poboljša uslove otkupa i tako pomogne seljacima.
Ipak, sve su to samo palijativne mere. Čini se da je upravo rodna godina prava prilika da seljaci izmene odnos prema uzgoju hlebnog žita. Ovogodišnja rekordna žetva pokazuje da u uzgoju žita nema velike zarade. Čak i bolji vojvođanski proizvođači teško da i u rodnoj godini mogu ostvariti dobit od 700 evra po hektaru. U slabijim godinama, profit je baš minimalan, nedovoljan i da se preživi.
Staza uspeha
Razlog je u globalnim uslovima proizvodnje pšenice. Vodeći proizvođači su farmeri iz SAD, Argentine, Kanade, Australije, čije se farme prostiru na desetine i stotine hiljade hektara, što vodi pojeftinjenju uzgoja. U poslednje vreme veliki izvoznik je Rusija, gde država podržava plasman ogromnih viškova.
Možda trenutna svetska cena pšenice od 170 evra po toni nije baš po ukusu ni američkim farmerima, ali profit imaju već pri ceni od 120 evra. Kako su upotrebom dronova dodatno racionalizovali uzgoj, granica profitabilnosti padaće još niže.
Srpski, baš kao i evropski, paor teško da može izdržati u ovako surovoj konkurenciji. Valja tražiti stazu koja vodi uspehu. Čini se da je to ograničiti uzgoj pšenice na samo onoliko hektara koliko je potrebno radi takozvane plodosmene, važnog agroekološkog pravila. Ostatak površina bi bilo korisnije zasejati drugim usevima.
Naravno, ovo pravilo važi samo za seljake koji obrađuju najmanje sto hektara zemlje, dok paori sa manjim obradivim površinama moraju sebe iznaći u drugim agrarnim delatnostima. Za mnoge je možda ponajbolje da agrarnu delatnost upotpune nižim fazama prerade.
Pročitaj još
Opstanak malih paora
Drugim rečima, nije dobro ekonomiju jednog sela bazirati samo na agraru. Sve je vidljivije da i u ruralnim sredinama mogu itekako uspešno da funkcionišu i prerađivački pogoni, banje ili seoski turizam.
Reč je o delatnostima koje se prirodno naslanjaju na agrarne i predstavljaju nastavak poljoprivredne prakse. Kao što se menjaju i modernizuju druge ljudske aktivnosti, promene zahvataju i agrar. Potrebne su da bi opstali, pre svega, paori sa manjim površinama.
Upravo godina u kojoj rod pšenice od 7,5 tona po hektaru jedva obezbeđuje skromnu, za život gotovo nedovoljnu dobit govori da stvari valja menjati. Što se promene više odlažu, prelazak na kvalitetniju agrarnu, bolje kazano agroprerađivačku delatnost biće sve teži i sve manje uspešan.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
20
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
10
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
5
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
32
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Komentari 15
BNana
Novosadjanka
Poljoprivrednici najmanje uticu na cene proizvoda i sasvim izvesno najmanje zaradjuju. Pozdravili Vas trgovinski lanci i preprodavci! Naucite da razlikujete!
Petar Veliki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar