Krediti kao rešenje poljoprivrednika: Na koje olakšice mogu da računaju?
Trend pada stočarstva u Srbiji je nastavljen što se vidi iz prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede.
Foto: Pixabay
Država je poslednjih godina povećavala posebno subvencije u stočarstvu i po grlu stoke. U agrarnom budžetu svake godine se opredeljuju sredstva za subvencionisanje kamata za finansiranje proizvodnje, piše Euronews Srbija.
Stručnjaci, međutim, naglašavaju da se stočarstvo najsporije obnavlja i da obnavljanje stočnog fonda nije moguće bez većeg početnog kapitala.
U cilju pre svega obnavljanja stočnog fonda i pomoći malim i srednjim farmerima kroz kredite za izgradnju objekata i kupovinu traktora, mehanizacije i ostale savremene opreme, nedavno je najavljeno potpisivanje memoranduma o saradnji između Ministarstva poljoprivrede i Banke Poštanska štedionica.
Resorni ministar Aleksandar Martinović tada je rekao da je Banka Poštanska štedionica godinama unazad respektabilan partner Ministarstva poljoprivrede, te da poljoprivrednici kroz posebne olakšice, preko Uprave za agrarna plaćanja, uspešno konkurišu za sredstva koja su im neophodna za unapređivanje poljoprivredne proizvodnje.
Međutim, postavlja se pitanje koliko su kreditno sposobna poljoprivredna gazdinstva.
Da krediti u ovom trenutku jesu rešenje smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin, ali izražava i rezervu prema tome kakav je kreditni rejting poljoprivrednih proizvođača i da li uopšte mogu da apliciraju za kredit zbog niza okolnosti u kojima se trenutno nalaze.
Poljoprivrednik iz Zmajeva Žarko Kobilarov kaže da bi bilo dobro da najava nove kreditne linije obuhvati kompletnu proizvodnju, navodeći da je s obzirom na suše i prošlogodišnje superćelijske oluje, biljna proizvodnja sada u većim problemima nego stočarska.
Niske kamatne stope i finansijski potencijal poljoprivrednika
Galetin za Euronews Srbija kaže da Banka Poštanska štedionica sa državnim kapitalom u vlasništvu najlakše i najbrže može da donese odluku da država učestvuje u kreditnim aranžmanima tako da se obezbede niske kamatne stope i namena kredita za one ciljne grupe koje su najugroženije u ovom trenutku, a to su u svakom slučaju stočari.
"Ako je država napravila dogovor sa njima, to neće biti komercijalni uslovi, to je sigurno. Biće to u svakom slučaju povoljniji uslovi", rekao je Galetin.
On je naveo da u tome vidi dobru nameru države, ali da ta dobra namera sama po sebi ne mora da znači da će taj projekat uspeti iz prostog razloga što je reč o bankarskim aranžmanima.
Galetin kaže da je pitanje koliko su poljoprivredna gazdinstva kreditno sposobna i koliko jednostavno imaju finansijsku kondiciju da u ovom momentu uzimaju bilo kakav kredit jer je, navodi, situacija u agraru trenutno izuzetno loša.
Kako je naveo Kobilarov, svaki kredit za koji je subvencionisana kamata je dobar, ali je trenutno stanje u biljnoj proizvodnji takvo da bi ljudima bio problem i glavnicu da vraćaju.
"Može kamata da bude nula odsto, a da ne mogu da vraćam glavnicu. Svaki kredit koji je subvencionisan je dobar, ali na osnovu trenutnog stanja, zbog ovih suša u poslednje tri godine, nevremena, dolaze ljudi u problem da ne mogu glavnicu da vraćaju. Pa onda džaba im nula odsto
kamata", rekao je on.
Da su sada ratari hronično nezadovoljni i imaju ozbiljan problem, pogotovo sada u kontekstu suše, loših prinosa i loše tržišne situacije smatra Galetin.
On dodaje da je pitanje i kakva je njihova trenutna kreditna zaduženost, ali da uslovi pod kojima će se ti krediti dati jesu dobri.
"Ko ima mogućnost verujem da će te kredite iskoristiti i da će u svakom slučaju jedan takav potez države pomoći paorima, barem stočarima, onima koji to mogu sa aspekta te svoje neke finansijske kredibilnosti i finansijskog potencijala da koriste", rekao je Galetin.
Mnogi se već zadužili
Kobilarov je ispričao da je poslednjih nekoliko godina bilo jako teško da poljoprivrednik sam finansira proizvodnju, pa se pribegavalo i subvencionisanim kreditima i komercijalnim kreditima.
On kaže da je najava neke nove kreditne linije dobra, ali da je s obzirom na celu situaciju u poljoprivredi pitanje koliko će poljoprivrednici biti u mogućnosti da se kreditno zadužuju jer moraju da otplaćuju kredite koje su uzeli pod komercijalnim uslovima.
Kako je naveo, sama poljoprivreda, to bar bankari kažu, nikad nije bila problematična u smislu da ne mogu da naplate kredite.
Kobilarov kaže da je prema podacima od pre dve godine, oko dva odsto poljoprivrednika kasnilo sa otplatama, a da je svega 0,5 odsto imalo problem sa vraćanjem kredita, pa čak nije uspevalo da vrati.
"Kad stavite pod hipoteku dedovinu, onda se teško toga odriče", rekao je Kobilarov.
On kaže da mnogi poljoprivrednici koji su se već zadužili nisu koristili subvencionisane kredite od Ministarstva nego komercijalne kredite kod banaka.
"To su krediti uzeti pre par godina kada je kamata bila niska. Euribor je u tom momentu bio skoro negativan, da bi došao pre godinu dana na plus 4,1 odsto, pa je to povećanje kamate za 4,6 odsto. Trenutno jeste Euribor pao na nekih 3,5 odsto, ali je i to sada mnogo više nego ono pre par godina kada se gro ljudi zadužilo. Tako da i ovo najavljeno smanjenje kamata ako ostane Euribor na ovom nivou to je skup kredit za poljoprivredu", rekao je Kobilarov povodom najave guvernerke Narodne banke Srbije o "plafoniranju kamata", odnosno ograničenju visine kamate na kredite.
Banka Poštanska štedionica od 2019. u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede nudi poseban kreditni proizvod namenjen mladim poljoprivrednicima za kupovinu poljoprivrednog zemljišta sa rokom otplate od 20 godina i uz kamatnu stopu od dva odsto godišnje.
Pročitaj još
Kobilarov je naveo da je problem u Vojvodini što nema u ponudi zemljišta za kupovinu, a i kad se pojavi onda ga kupuju ljudi koji nisu iz poljoprivrede.
"Kupuju ljudi iz IT sektora, iz sektora građevine, gde je mnogo veća zarada nego u poljoprivredi, i onda oni plaćaju neku cenu po hektaru koju poljoprivrednik ne može da isprati. Konkretno u Vojvodini se prodaje privatno zemljište, ima i parcela koje su ovih godina vraćene u postupku restitucije onima koji se ne bave poljoprivredom i onda sad oni to polako prodaju", rekao je on.
Kobilarov kaže da pretpostavlja da ljudi iz IT sektora i građevine zemljište kupuju kao investiciju i planiraju da ga daju pod rentu za koju navodi da nije mala i kreće se od 400 do 600 evra po hektaru.
"A i cena zemljišta ide gore, bar u celom svetu, pa se očekuje da će i kod nas u narednom periodu ići nagore", dodaje on.
Kobilarov smatra da mora da se menja zakon o prometu nekretnina i da pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta ima poljoprivrednik, koji je ostao da se bavi tom delatnošću, navodeći da je tako u celoj Evropi.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo: Pratimo kretanje cena u trgovinskim lancima, kao i primedbe građana
01.09.2025.•
6
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine će danas i sutra nadgledati cene u trgovinskim lancima i usklađivanje sa Uredbom o ograničenju marži i ispratiti sve primedbe i opažanja građana.
Ograničene marže - populistički, ali neophodan potez
01.09.2025.•
40
Republička vlast je 24. avgusta najavila uredbu kojom od 1. septembra ograničava trgovačke marže na 20 odsto.
Srbija korak bliže uvođenju 5G mreže: Raspisan prvi oglas za prodaju frekvencija
01.09.2025.•
8
Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) objavilo je javni oglas za aukciju frekvencija za 5G mrežu.
Ministarstvo: Trećina objekata nije ispunila uslove u vezi sa prozvodima koji sadrže biljna ulja
31.08.2025.•
4
Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je da skoro trećina objekata koji posluju hranom nije u potpunosti poštovala propisane uslove u vezi sa prozvodima koji sadrže palmino ulje ili druga biljna ulja.
Zašto pošiljke iz Srbije ne idu za SAD: Naša zemlja među više od 25 onih koje su stopirale isporuke
31.08.2025.•
7
Slanje paketa iz Srbije u SAD privremeno je obustavljeno, a razlog je nova američka carinska politika.
Prodaja Teslinih vozila u Evropi pala za 40 odsto, a kineski BYD porasla 225 odsto
31.08.2025.•
1
Američki proizvođač električnih automobila Tesla je u julu zabeležio sedmi uzastopni mesec pada prodaje svojih vozila u Evropi.
Nije loše znati: Kako se dokazuje poreklo novca?
31.08.2025.•
11
Zamislite situaciju: godinama ste štedeli, prodali ste nekretninu u inostranstvu ili ste možda primili nasledstvo. Sada želite da tim novcem kupite stan.
Ford opozvao vozila: Problemi sa kočionim sistemom, zadnjim svetlima i vazdušnim jastukom
31.08.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford opozvao je skoro 500.000 vozila u SAD zbog problema sa kočionim sistemom, saopštila je tamošnja Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja (NHTSA).
Ministarka trgovine: Snižene cene i do 12.000 proizvoda, od ponedeljka
30.08.2025.•
14
Od ponedeljka 1. septembra na snagu stupa vladina Uredba o ograničavanju cena trgovinskih marži na 20 odsto.
Bogatiji nego ikad: Kako Tramp zarađuje iz Bele kuće
30.08.2025.•
2
Američki predsednik Donald Tramp od početka svog drugog mandata uložio je ogroman novac u različite sektore. Kritičari mu zameraju da koristi svoj položaj – i to prilično otvoreno – kako bi uvećao lično bogatstvo.
Guverner FED-a kaže da očekuje smanjenje kamata
30.08.2025.•
0
Guverner američkih Federalnih rezervi Kristofer Voler izjavio je da želi da počne sa smanjenjem kamatnih stopa u SAD sledećeg meseca.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za sedam meseci viša za 9,5 odsto
29.08.2025.•
2
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jul ove godine iznosila je 43,7 milijardi evra, što je rast od 9,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
29.08.2025.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Vlada menja uredbu o maržama i pre nego što je zaživela, kažu da trgovci pritiskaju proizvođače
29.08.2025.•
12
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević najavila je da će Vlada Srbije danas korigovati uredbu o ograničavanju marži.
Vučić: Penzije od decembra veće 12 odsto
28.08.2025.•
55
Penzije će od decembra biti uvećane 12 odsto, najavio je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
EPS: Preduzetnici i mala preduzeća plaćaće struju po istim cenama kao građani
28.08.2025.•
1
Preduzetnici, mala i mikro preduzeća moći će od 1. oktobra da zaključe ugovor o garantovanom snabdevanju električnom energijom, saopštila je Elektroprivreda Srbije.
Data saglasnost: Skuplja struja od 1. oktobra za 6,6 odsto
28.08.2025.•
15
Na zahtev Elektroprivrede Srbije, Savet Agencije za energetiku je na današnjoj sednici dao saglasnost na odluku o ceni električne energije za garantovano snabdevanje koje će se primenjivati od 1. oktobra.
NBS upozorava građane na beogradsku "modernu banku": Nema dozvolu za rad
28.08.2025.•
6
Narodna banka Srbije upozorila je građane da se ne zadužuju kod privrednih društava koja se neovlašćeno bave poslovima odobravanja kredita i da ne ostavljaju podatke o svojim platnim karticama.
Tramp udvostručio carine na uvoz iz Indije
27.08.2025.•
1
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp udvostručio je danas carine na uvoz iz Indije, čime one sada iznose 50 odsto i time naneo ozbiljan udarac odnosima Vašingtona i Nju Delhija.
Marković: Za one koji uđu u crvenu zonu struja će u proseku poskupeti od 14 do 33 odsto
27.08.2025.•
15
Električna energija će od 1. oktobra poskupeti sedam odsto za građane čija je potrošnja do 1.200 kWh.
Privredna komora: Trgovci sa ministrima postigli dogovor o ograničavanju marži
27.08.2025.•
5
U Privrednoj komori Srbije danas je, povodom donošenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, održan drugi sastanak predstavnika 26 trgovinskih lanaca sa ministrima finansija i trgovine.
Komentari 5
Novosadjanka
Selo
Novosadjanka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar