Krediti kao rešenje poljoprivrednika: Na koje olakšice mogu da računaju?
Trend pada stočarstva u Srbiji je nastavljen što se vidi iz prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede.
Država je poslednjih godina povećavala posebno subvencije u stočarstvu i po grlu stoke. U agrarnom budžetu svake godine se opredeljuju sredstva za subvencionisanje kamata za finansiranje proizvodnje, piše Euronews Srbija.
Stručnjaci, međutim, naglašavaju da se stočarstvo najsporije obnavlja i da obnavljanje stočnog fonda nije moguće bez većeg početnog kapitala.
U cilju pre svega obnavljanja stočnog fonda i pomoći malim i srednjim farmerima kroz kredite za izgradnju objekata i kupovinu traktora, mehanizacije i ostale savremene opreme, nedavno je najavljeno potpisivanje memoranduma o saradnji između Ministarstva poljoprivrede i Banke Poštanska štedionica.
Resorni ministar Aleksandar Martinović tada je rekao da je Banka Poštanska štedionica godinama unazad respektabilan partner Ministarstva poljoprivrede, te da poljoprivrednici kroz posebne olakšice, preko Uprave za agrarna plaćanja, uspešno konkurišu za sredstva koja su im neophodna za unapređivanje poljoprivredne proizvodnje.
Međutim, postavlja se pitanje koliko su kreditno sposobna poljoprivredna gazdinstva.
Da krediti u ovom trenutku jesu rešenje smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin, ali izražava i rezervu prema tome kakav je kreditni rejting poljoprivrednih proizvođača i da li uopšte mogu da apliciraju za kredit zbog niza okolnosti u kojima se trenutno nalaze.
Poljoprivrednik iz Zmajeva Žarko Kobilarov kaže da bi bilo dobro da najava nove kreditne linije obuhvati kompletnu proizvodnju, navodeći da je s obzirom na suše i prošlogodišnje superćelijske oluje, biljna proizvodnja sada u većim problemima nego stočarska.
Niske kamatne stope i finansijski potencijal poljoprivrednika
Galetin za Euronews Srbija kaže da Banka Poštanska štedionica sa državnim kapitalom u vlasništvu najlakše i najbrže može da donese odluku da država učestvuje u kreditnim aranžmanima tako da se obezbede niske kamatne stope i namena kredita za one ciljne grupe koje su najugroženije u ovom trenutku, a to su u svakom slučaju stočari.
"Ako je država napravila dogovor sa njima, to neće biti komercijalni uslovi, to je sigurno. Biće to u svakom slučaju povoljniji uslovi", rekao je Galetin.
On je naveo da u tome vidi dobru nameru države, ali da ta dobra namera sama po sebi ne mora da znači da će taj projekat uspeti iz prostog razloga što je reč o bankarskim aranžmanima.
Galetin kaže da je pitanje koliko su poljoprivredna gazdinstva kreditno sposobna i koliko jednostavno imaju finansijsku kondiciju da u ovom momentu uzimaju bilo kakav kredit jer je, navodi, situacija u agraru trenutno izuzetno loša.
Kako je naveo Kobilarov, svaki kredit za koji je subvencionisana kamata je dobar, ali je trenutno stanje u biljnoj proizvodnji takvo da bi ljudima bio problem i glavnicu da vraćaju.
"Može kamata da bude nula odsto, a da ne mogu da vraćam glavnicu. Svaki kredit koji je subvencionisan je dobar, ali na osnovu trenutnog stanja, zbog ovih suša u poslednje tri godine, nevremena, dolaze ljudi u problem da ne mogu glavnicu da vraćaju. Pa onda džaba im nula odsto
kamata", rekao je on.
Da su sada ratari hronično nezadovoljni i imaju ozbiljan problem, pogotovo sada u kontekstu suše, loših prinosa i loše tržišne situacije smatra Galetin.
On dodaje da je pitanje i kakva je njihova trenutna kreditna zaduženost, ali da uslovi pod kojima će se ti krediti dati jesu dobri.
"Ko ima mogućnost verujem da će te kredite iskoristiti i da će u svakom slučaju jedan takav potez države pomoći paorima, barem stočarima, onima koji to mogu sa aspekta te svoje neke finansijske kredibilnosti i finansijskog potencijala da koriste", rekao je Galetin.
Mnogi se već zadužili
Kobilarov je ispričao da je poslednjih nekoliko godina bilo jako teško da poljoprivrednik sam finansira proizvodnju, pa se pribegavalo i subvencionisanim kreditima i komercijalnim kreditima.
On kaže da je najava neke nove kreditne linije dobra, ali da je s obzirom na celu situaciju u poljoprivredi pitanje koliko će poljoprivrednici biti u mogućnosti da se kreditno zadužuju jer moraju da otplaćuju kredite koje su uzeli pod komercijalnim uslovima.
Kako je naveo, sama poljoprivreda, to bar bankari kažu, nikad nije bila problematična u smislu da ne mogu da naplate kredite.
Kobilarov kaže da je prema podacima od pre dve godine, oko dva odsto poljoprivrednika kasnilo sa otplatama, a da je svega 0,5 odsto imalo problem sa vraćanjem kredita, pa čak nije uspevalo da vrati.
"Kad stavite pod hipoteku dedovinu, onda se teško toga odriče", rekao je Kobilarov.
On kaže da mnogi poljoprivrednici koji su se već zadužili nisu koristili subvencionisane kredite od Ministarstva nego komercijalne kredite kod banaka.
"To su krediti uzeti pre par godina kada je kamata bila niska. Euribor je u tom momentu bio skoro negativan, da bi došao pre godinu dana na plus 4,1 odsto, pa je to povećanje kamate za 4,6 odsto. Trenutno jeste Euribor pao na nekih 3,5 odsto, ali je i to sada mnogo više nego ono pre par godina kada se gro ljudi zadužilo. Tako da i ovo najavljeno smanjenje kamata ako ostane Euribor na ovom nivou to je skup kredit za poljoprivredu", rekao je Kobilarov povodom najave guvernerke Narodne banke Srbije o "plafoniranju kamata", odnosno ograničenju visine kamate na kredite.
Banka Poštanska štedionica od 2019. u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede nudi poseban kreditni proizvod namenjen mladim poljoprivrednicima za kupovinu poljoprivrednog zemljišta sa rokom otplate od 20 godina i uz kamatnu stopu od dva odsto godišnje.
Pročitaj još
Kobilarov je naveo da je problem u Vojvodini što nema u ponudi zemljišta za kupovinu, a i kad se pojavi onda ga kupuju ljudi koji nisu iz poljoprivrede.
"Kupuju ljudi iz IT sektora, iz sektora građevine, gde je mnogo veća zarada nego u poljoprivredi, i onda oni plaćaju neku cenu po hektaru koju poljoprivrednik ne može da isprati. Konkretno u Vojvodini se prodaje privatno zemljište, ima i parcela koje su ovih godina vraćene u postupku restitucije onima koji se ne bave poljoprivredom i onda sad oni to polako prodaju", rekao je on.
Kobilarov kaže da pretpostavlja da ljudi iz IT sektora i građevine zemljište kupuju kao investiciju i planiraju da ga daju pod rentu za koju navodi da nije mala i kreće se od 400 do 600 evra po hektaru.
"A i cena zemljišta ide gore, bar u celom svetu, pa se očekuje da će i kod nas u narednom periodu ići nagore", dodaje on.
Kobilarov smatra da mora da se menja zakon o prometu nekretnina i da pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta ima poljoprivrednik, koji je ostao da se bavi tom delatnošću, navodeći da je tako u celoj Evropi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Udovički o Alta banci: Ovo se ne bi desilo da je neko pošteno radio, tu se ističu dva pitanja
01.11.2026.•
7
Nekadašnja guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Kori Udovički ocenila je, povodom oduzimanja dozvole za rad Alta banci, da je promena vlasti na izborima izazvala strah kod onih koji su bili uključeni u nepoštene poslove
Studenti o Alta banci: Sprečene teže posledice po građane Srbije, ovo su naredni koraci
01.11.2026.•
11
Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra 2026. godine dozvolu za rad Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti banke.
Studenti apelovali na sve banke: Pojačajte nadzor prekograničnih finansijskih transakcija
01.11.2026.•
0
Studenti u blokadi pozvali su sve domaće i međunarodne banke koje posluju u Srbiji, kao i njihove matične institucije, da pojačaju nadzor i kontrolu prekograničnih finansijskih transakcija.
Međugodišnji rast industrijske proizvodnje u septembru bio 3,2 odsto
31.10.2026.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine veća je za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 6,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
U septembru 14 odsto više turista nego pre godinu dana
31.10.2026.•
0
U Srbiji je u septembru registrovano 445.000 dolazaka turista, što je 14,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Janaf: Produžena licenca za poslovanje s NIS-om do 11. decembra
31.10.2026.•
3
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) saopštila je danas da je dobila novo produženje američke licence koja omogućava nastavak poslovanje s Naftnom industrijom Srbije (NIS) do 11. decembra.
Kako do novca koji imate u Alta banci: Šta kažu propisi o stečaju banaka i redosledu isplate sredstava
31.10.2026.•
8
Narodna banka Srbije danas je saopštila da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd.
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
3
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
4
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
7
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
9
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
3
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
12
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Komentari 5
Novosadjanka
Selo
Novosadjanka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar