Sa tržišta Srbije povučeno više od 80 proizvoda: Zašto se nebezbedna roba nađe na rafovima?
Sanitarnoj inspekciji nedostaje svaki treći inspektor. Koliko ih nedostaje Tržišnoj nije poznato iz javno dostupnih dokumenata, ali je jasno da ni oni nemaju dovoljno ljudi.
Foto: Pixabay
Koliko je ovo veliki problem u situaciji kada u medijima gotovo svake nedelje osvane vest da je neki proizvod povučen s tržišta? Od početka godine, prema evidenciji baze NEPRO, povučeno je više od 80 proizvoda, piše Forbes Srbija.
Tek oko četvrtine su proizvodi za kuću, igračke, odeća i mali kućni aparati dok su ostalo razni modeli automobila, motora i kamiona za koje se i u svetu tek naknadno otkrije da imaju manu koju proizvođač mora da otkloni.
Uprkos tome, izazov jeste veliki, jer su nebezbedni proizvodi uglavnom stizali iz inostranstva što znači da je trebalo da prođu kroz "ruke" inspektora i po mogućstvu budu zaustavljeni već na granici. To ne umanjuje odgovornost proizvođača, uvoznika i prodavaca za bezbednost onoga što plasiraju.
Kako se tzv. proizvodi opšte upotrebe ipak "provuku" do prodavnica i rafova Forbes Srbija je pokušao da sazna od ljudi upućenih u inspekcijski nadzor i laboratorijske analize. Oni su želeli da ostanu anonimni jer je reč o osetljivom pitanju koje se tiče bezbednosti i zdravlja građana.
Kada proizvodi stignu na granicu inspektor može na osnovu dokumentacije da utvrdi da li ispunjava uslove da uđe na tržište. Ali, može i da uzme uzorak i pošalje ga u akreditovanu laboratoriju na analizu.
Već tu se javlja prvi izazov, kažu sagovornici ovog portala. Inspektor može u laboratoriju da pošalje uzorak koji je ispravan, a da u ostatku kontingenta ostanu nebezbedni proizvodi.
Drugi izazov je i obim i učestalost uzorkovanja koje se sprovodi odnosno to što su, prema mišljenju sagovornika Forbes Srbija, nedovoljni.
Ono što je za utehu jeste da predmeti opšte upotrebe koji će doći u dodir s decom, kao što su igračke, obavezno moraju da budu analizirani.
Laboratorija dostavlja rezultate analize i alarmira inspekciju ukoliko je otkriveno prisustvo nedozvoljenih supstanci ili neko drugo kršenje propisa. U takvim situacijama ostatak kontingenta se zaustavlja odnosno vraća odakle je stigao jer ne može na tržište.
S druge strane, ukoliko se ispostavi da je sve u redu, roba nastavlja svoj put, ali inspekcije mogu i da naknadno kontrolišu proizvode, kada su već ušli u promet.
Jedan od izazova u procesu uzorkovanja su resursi inspekcija. Zbog toga je posebno važna upotreba analize rizika koja će inspektore najpre usmeriti ka robi koja je potencijalno i najrizičnija.
Koliko često inspekcije rade nadzore, ovaj portal nije mogao da sazna jer nijedna od inspekcija kojima je uputio to pitanje nije odgovorila. Nije odgovoreno ni na pitanje na koji način obavljaju nadzore ni koji su rezultati.
Sagovornici kažu da ni komunikacija između laboratorija i inspekcija nije na željenom nivou. Kada naprave izveštaj, laboratorije obaveštavaju inspekciju. Ukazuju da je potrebno da se uradi dodatni nadzor, pa i da se uzme još uzoraka.
Laboratorije, navode isti sagovornici, mogu da na osnovu višegodišnjeg iskustva i procene rizika prepoznaju u kojim će konkretnim proizvodima naći nešto problematično. Potrebno je, smatraju, da inspekcije agilnije reaguju na upozorenja.
Treći izazov su samo proizvođači i uvoznici. Kako kažu sagovornici, šteta po reputaciju i dalje poslovanje od obznanjivanja da je neki njihov proizvod nebezbedan veća je od eventualne kazne. Zbog toga nisu svi spremni da budu transparentni i informišu javnost da povlače proizvod.
Iako je jedan od maloprodajnih lanaca od juna povukao čak pet proizvoda i na svom sajtu objavljivao koje proizvode povlači, na pitanja Forbes Srbija nije odgovorio. Među tim proizvodima našle su se i igračke.
Sagovornici dodaju da su upravo igračke bile te koje su u poslednjih pet godina najviše sklanjane s tržišta. Ispostavilo se da nisu bezbedne, prevashodno usled tehničkih nedostataka ili neodgovarajućeg hemijskog sastava.
Pročitaj još
Ko snosi najveću odgovornost?
U jednom od udruženja za zaštitu potrošača smatraju da je najveća odgovornost na proizvođaču i uvozniku.
Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže za Forbes Srbija da se, prema informacijama kojima raspolaže, do sada pokazalo da je jedan od najvećih problema taj što nema dovoljno kontrole prilikom proizvodnje. On smatra da su propusti u proizvodnji jedan od osnovnih razloga povlačenja proizvoda sa tržišta.
Smatra i da zabrinjava to što se često povlače igračke jer su deca najranjivija potrošačka grupa. Kod njih ne može mnogo da se ustanovi na osnovu izgleda i najveći propust u proizvodnji igračaka je hemijska ispravnost (prisustvo ftalata). Iako je takvih igračaka ranije bilo više na tržištu, Dragić procenjuje da se igračke, sada prisutne u radnjama, nalaze u okviru dozvoljenih vrednosti.
Ceo tekst Forbes Srbija pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
2
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
4
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 3
predrag
A uvozimo istu hranu, najjeftiniju na svetu - nismo zahtevni.
Znaci mi smo svaštojedi, ništa se ne baca, sve se prodaje, koliko god bilo pokvareno - samo se smanji cena.
Supotnost od 'onog ranije' kada je zdravlje naroda bilo najvaznije.
Ovde se samo elita (sa naravno lukom u dupetu) hrani kvalitetno, posebno.
Sta reci, nego kako zene kazu: Fuj !
Adam
A
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar