Ima li Srbija dovoljno IT stručnjaka: Tehnološki napredak donosi nove izazove
Posle pandemije u IT industriji naizmenično su usledili periodi krize ali i zatišja, mnogi su preko noći ostali bez posla, a poslodavci postali veoma oprezni prilikom novog zapošljavanja.
Foto: Pixabay
Kako piše NIN, nakon istorijskog rasta, koji je IT sektor doživeo tokom pandemije korona virusa, brze promene i ekonomske turbulencije izazvale su u ovoj industriji ozbiljnu krizu, čije posledice postaju sve izraženije.
Na svetskoj sceni najpre je usledio talas otpuštanja, kada je na hiljade ljudi gotovo preko noći ostalo bez posla, a zatim je usledio period zatišja prilikom ponovnog i velikog opreza zapošljavanja i započinjanja novih projekata.
Iako je Srbija u dobroj meri uspela da izbegne ovaj globalni trend i u trenutku drastičnih tehnoloških poteza ostane u zlatnoj sredini, naša zemlja se sada suočava sa novim izazovom – nedostatkom kvalifikovanih IT stručnjaka.
Prema popisu stanovništva iz 2022, u prethodnoj deceniji je između 25.000 i 27.000 ljudi godišnje trajno napuštalo Srbiju, pa kada se tome doda negativan priraštaj, neka računica je da u Srbiji godišnje nestane grad od 50.000 ljudi.
Razlog zbog kojeg ljudi generalno odlaze iz zemlje su uglavnom veće plate i bolji životni standard. Međutim, imajući u vidu da IT-jevci imaju fleksibilan način rada, pa za nemačku platu ne moraju i fizički da odu u Nemačku, razlozi programera za preseljenje su potpuno drugačije prirode.
Javni podaci portala "Helovorld" pokazuju da se plata za tek diplomiranog programera bez iskustva u proseku kreće od 940 do 1.000 evra. Taj iznos, međutim, nije fiksiran, već u zavisnosti od kompanije i njenih potreba može da bude i do 3.000 evra.
Prosečna zarada za medior stručnjake je oko 1.500 evra, dok maksimalna ide i do 6.300 evra. Seniori, odnosno profesionalci sa više godina radnog iskustva, definitivno su u vrhu po zaradama jer mesečno mogu da zarade od 2.300 do 9.500 evra.
Ni porast programera, kojih je prema zvaničnoj statistici svake godine sve više, ni dolazak velikog broja stranih tehnoloških stručnjaka , po svemu sudeći, ne uspeva da zadovolji domaće potrebe, pa se otvara pitanje da li je više onih koji u isto vreme napuštaju zemlju i zašto smo u ovom sektoru sa radnom snagom u deficitu?
Vuk Popović, iz kompanije "Kvantoks", kaže za NIN da je ranijih godina bila praksa da IT-jevci odlaze za boljim uslovima u inostranstvo, ali imajući u vidu sve veći broj stranih kompanija kod nas, koje nude iste uslove kao i u matičnoj zemlji, taj trend se potpuno promenio i odlazak tehnoloških eksperata se znatno smanjio. To što sada imamo sporadične slučajeve, da poneki IT diplomac ode u inostranstvo, Popović nikako ne uzima kao razlog zašto danas nemamo dovoljno IT stručnjaka.
"U deficitu smo jer nema više IT stručnjaka kakve smo mi poznavali i na kakve smo navikli, vredni i stručni. Kvalitet struke se promenio, a klijenti su u međuvremenu postali mnogo zahtevniji. Više ne traže od nas samo da obezbedimo dovoljan broj programera i developera, već očekuju da im se isporuči kompletno rešenje. Tehnologija postaje sofisticiranija i jednostavno dolazimo u situaciju da ne može svako da bude programer. Mi smo nekada bili pioniri u ulaganju u obuku i znanje zaposlenih, mnogo novca smo ulagali u ljude, međutim finansijski više nismo u mogućnosti, a verujem da je takva situacija sa 95 odsto firmi", ističe Popović.
Pročitaj još
Popović, međutim, napominje da manja ulaganja u obuku mladih diplomiranih programera nije jedini razlog zbog čega deficit ove struke dolazi do izražaja. Popović ističe da je jedan od razloga i to što umiremo kao nacija i da ćemo u budućnosti neminovno morati da uvozimo radnu snagu kao što to već decenijama radi Nemačka i mnoge druge velike zemlje.
Opširnije čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
2
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
4
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 26
IT
Max
Novosadjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar