Ima li Srbija dovoljno IT stručnjaka: Tehnološki napredak donosi nove izazove
Posle pandemije u IT industriji naizmenično su usledili periodi krize ali i zatišja, mnogi su preko noći ostali bez posla, a poslodavci postali veoma oprezni prilikom novog zapošljavanja.
Kako piše NIN, nakon istorijskog rasta, koji je IT sektor doživeo tokom pandemije korona virusa, brze promene i ekonomske turbulencije izazvale su u ovoj industriji ozbiljnu krizu, čije posledice postaju sve izraženije.
Na svetskoj sceni najpre je usledio talas otpuštanja, kada je na hiljade ljudi gotovo preko noći ostalo bez posla, a zatim je usledio period zatišja prilikom ponovnog i velikog opreza zapošljavanja i započinjanja novih projekata.
Iako je Srbija u dobroj meri uspela da izbegne ovaj globalni trend i u trenutku drastičnih tehnoloških poteza ostane u zlatnoj sredini, naša zemlja se sada suočava sa novim izazovom – nedostatkom kvalifikovanih IT stručnjaka.
Prema popisu stanovništva iz 2022, u prethodnoj deceniji je između 25.000 i 27.000 ljudi godišnje trajno napuštalo Srbiju, pa kada se tome doda negativan priraštaj, neka računica je da u Srbiji godišnje nestane grad od 50.000 ljudi.
Razlog zbog kojeg ljudi generalno odlaze iz zemlje su uglavnom veće plate i bolji životni standard. Međutim, imajući u vidu da IT-jevci imaju fleksibilan način rada, pa za nemačku platu ne moraju i fizički da odu u Nemačku, razlozi programera za preseljenje su potpuno drugačije prirode.
Javni podaci portala "Helovorld" pokazuju da se plata za tek diplomiranog programera bez iskustva u proseku kreće od 940 do 1.000 evra. Taj iznos, međutim, nije fiksiran, već u zavisnosti od kompanije i njenih potreba može da bude i do 3.000 evra.
Prosečna zarada za medior stručnjake je oko 1.500 evra, dok maksimalna ide i do 6.300 evra. Seniori, odnosno profesionalci sa više godina radnog iskustva, definitivno su u vrhu po zaradama jer mesečno mogu da zarade od 2.300 do 9.500 evra.
Ni porast programera, kojih je prema zvaničnoj statistici svake godine sve više, ni dolazak velikog broja stranih tehnoloških stručnjaka , po svemu sudeći, ne uspeva da zadovolji domaće potrebe, pa se otvara pitanje da li je više onih koji u isto vreme napuštaju zemlju i zašto smo u ovom sektoru sa radnom snagom u deficitu?
Vuk Popović, iz kompanije "Kvantoks", kaže za NIN da je ranijih godina bila praksa da IT-jevci odlaze za boljim uslovima u inostranstvo, ali imajući u vidu sve veći broj stranih kompanija kod nas, koje nude iste uslove kao i u matičnoj zemlji, taj trend se potpuno promenio i odlazak tehnoloških eksperata se znatno smanjio. To što sada imamo sporadične slučajeve, da poneki IT diplomac ode u inostranstvo, Popović nikako ne uzima kao razlog zašto danas nemamo dovoljno IT stručnjaka.
"U deficitu smo jer nema više IT stručnjaka kakve smo mi poznavali i na kakve smo navikli, vredni i stručni. Kvalitet struke se promenio, a klijenti su u međuvremenu postali mnogo zahtevniji. Više ne traže od nas samo da obezbedimo dovoljan broj programera i developera, već očekuju da im se isporuči kompletno rešenje. Tehnologija postaje sofisticiranija i jednostavno dolazimo u situaciju da ne može svako da bude programer. Mi smo nekada bili pioniri u ulaganju u obuku i znanje zaposlenih, mnogo novca smo ulagali u ljude, međutim finansijski više nismo u mogućnosti, a verujem da je takva situacija sa 95 odsto firmi", ističe Popović.
Pročitaj još
Popović, međutim, napominje da manja ulaganja u obuku mladih diplomiranih programera nije jedini razlog zbog čega deficit ove struke dolazi do izražaja. Popović ističe da je jedan od razloga i to što umiremo kao nacija i da ćemo u budućnosti neminovno morati da uvozimo radnu snagu kao što to već decenijama radi Nemačka i mnoge druge velike zemlje.
Opširnije čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
6
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
1
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
53
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Komentari 26
IT
Max
Novosadjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar