Postoji li dilema EU ili BRIKS? Evo šta kažu brojke
Kako se u Srbiji, posebno u vreme održavanja samita u Kazanju, uopšte nametnula dilema: EU ili BRIKS kada su to dva potpuno različita, neuporediva stepena organizovanja?
EU ima svoju organizaciju, utvrđene vrednosti i procedure usvajanja i primene propisa, dok je BRIKS daleko neformalniji, nudi zemljama status članstva (ne baš široko postavljenim kriterijumima), partnerstvo i saradnju, ali još uvek nije uspostavio osnovne mehanizme funkcionisanja, navodi Demostat.
Ono što se da porediti jesu ekonomski pokazatelji.
U devet zemalja osnivača BRIKS-a živi oko 3,6 milijardi stanovnika ili 40 odsto svetske populacije. Prema podacima Svetske banke, u 2023. godini, ukupan BDP koji ostvaruju iznosi 27,37 hiljada milijardi (triliona) dolara, prosečan BDP po glavi stanovnika (per capita) je 7.472 dolara.
Ali, između tih devet zemalja postoje značajne razlike. Najmnogoljudnija je Indija, 1,42 milijarde a njen BDP je 3,55 triliona dolara, ali po glavi stanovnika je najniži među prvih pet osnivača, tek 8.379 dolara (preračunatih po kupovnoj moći). Kina je izgubila prvo mesto po broju stanovnika, sada je druga sa 1,41 milijardom ali njen BDP je ubedljivo najviši, 17,8 triliona dolara ili više od 65% ukupnog u toj grupi, dok po glavi stanovnika ima 21.476 dolara. Rusija ima najveće prostranstvo, daleko manje stanovništva, 145 miliona, BDP se kreće malo iznad dva triliona, ali je po glavi stanovnika najviši u grupi, 36.485 dolara.
Ekonomski pokazatelji članica EU takođe su raznovrsni, ali brojke su niže - u 27 zemalja živi 448 miliona stanovnika, ukupno ostvaruju BDP od 18,35 triliona ali prosek po glavi stanovnika je u prošloj godini bio 40.958 dolara. I tu postoje značajne razlike među zemljama, pa je najbogatiji Luksemburg sa BDP po glavi stanovnika 143.623. Ali, to je malo tržište, u odnosu na Nemačku koja sa 84 miliona stanovnika ostvaruje BDP od 4,45 trliona dolara, ili Francusku u kojoj 67 miliona ljudi proizvodi 3,03 triliona dolara. Dobra tržišta su i Italija, Španija ili Holandija.
Poređenja radi, BDP Srbije u prošloj godini, prema podacima Svetske banke, iznosio je 75,19 milijardi dolara ili 11.361 dolar po glavi stanovnika, što je ispod svetskog proseka.
U prilog ekonomskoj saradnji sa EU ide činjenica da je reč o dostupnijim tržištima, fizički bližim pa su, poslednjih godina sve značajniji, transportni troškovi u toj razmeni niži. Takođe, potražnja tih zemalja bliža je strukturi srpske privrede, dok su za velika evroazijska tržišta upitni kapaciteti domaće privrede i cena koju mogu da ponude.
Sagovornici Demostata slažu se u oceni da dilema EU ili BRIKS nije ekonomska već politička priča.
"Smatram kao i dobar deo građana da Srbija treba da uđe u EU, poprilično smo i odmakli na tom putu. Ali, imamo i velika opterećenja, ono što se dešava sa južnom pokrajinom, pa sa Srbima u Bosni, naši odnosi sa susedima, Hrvatskom, Crnom Gorom, Albanijom… Tu je i pitanje odnosa sa Rusijom zbog Ukrajine, pa do podozrenja zbog samita BRIKS-a što je zapretilo da evropski put Srbije bude ugrožen. Mi smo prirodno u Evropi, logično je da budemo člnanice EU, ali meni izgleda da oni sa nama igraju žmurke. Primili su i druge zemlje bez tako oštrih kriterijuma, a nas će tek onog trenutka kada se bude poklopio njihov interes ne zato što smo im potrebni, nego da ne odemo na drugu stranu. A to je najgora moguća pozicija", kaže za Demostat profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Objašnjava da BRIKS još uvek nema strukturu poput EU, ali je i ona bila drugačija u vreme kad je počela da se formira 1959. kao Zajednica za ugalj i čelik i tokom raznih promena organizacione strukture menjala je kriterijume za prijem. Moguće je da i BRIKS krene tim putem, ali za sada nema uslovljavanja jer nema ni jasno definisane ciljeve, jedino što u magli može da se vidi je da države okuplja suprotstavljanje globalnom Zapadu, koji čine evropske zemlje, SAD, Kanada ali i nezapadne poput Japana i Australije.
"Kada je Tramp 2018. uveo Kini takse na čelik i aluminijum od 25%, a na iznenađenje, istu rampu je postavio i Evropskoj uniji, bilo je to potpuno suprotno tadašnjim kretanjima u svetu. Globalnu ekonomiju karakterisala je deregulacija, slobodna trgovina, funkcionisanje tržišnih zakonitosti u punom obimu, približavanje zemalja. U tom periodu svet je živeo lagodno, bez velikih trzavica sve do pandemije. Ali, tada je vrag odneo šalu. To je bio početak jednog protekcionističkog ponašanja država, gde svako gleda samo svoj interes. Raniji globalizam zamenio je suverenizam, kategorija u kojoj se gleda samo svoja nacija", ističe profesor Savić i dodaje da je to što se desilo Ukrajini polarizovalo svet kao i rat na Bliskom istoku.
Tvrdi da svet ide u potpuno pogrešnom pravcu. Zapad je verovatno još uvek jači, vojno i ekonomski, ali je nateralo grupu zemalja koje su mu ozbiljan pandan, da zbije redove.
"Takođe, ima mnogo afričkih zemalja koje ne mogu više da trpe neokolonijalni status, ne samo u ekonomiji. Prvo su razbili Libiju, pa Sudan, Tunis i Alžir je bio na pragu, pa su uništili Irak, kao veliko nalazište nafte, pa u Turskoj su izazvali državni udar koji je Erdogan preživeo zahvaljujući ruskom obaveštajnim podacima… Svet je ušao u jedan neverovatan ćorsokak. Promenio se, sada liči na stanje pred Drugi svetski rat. Zato je potpuno logično da se okupljaju velike, mnogoljudne zemlje sa srednjim prihodom a svaka od njih je u nekom problemu sa Zapadom. Logično je i to što se sada svi okupljaju, osećaju opasnost i žele pod neki kišobran", naglašava Savić i ukazuje da Rusija jeste vojna sila, ima i dosta sirovina, sankcije će je naterati da razvije i prerađivačku industriju, ali sledeća meta biće Kina, radionica sveta koja je u svakom smislu pandan Zapadu.
"Problem BRIKS-a su antagonizmi među zemljama članicama. Bivši SSSR i Kina su ratovali, dugo nisu bili u dobrim odnosnima, kao ni Iran i Indija koja bi zakočila i prijem Turske jer ona podržava Pakistan koga Indija smatra rivalom. Indija i Kina, uprkos nekim čarkama, sigurno neće ratovati jer znaju da bi ih to unazadilo. Dakle, BRIKS je heterogena grupacija ali verujem da će za nekoliko decenija a možda i kraće, biti mnogo čvršća i monolitnija, naročito ako se pritisci Zapada nastave", kaže Savić.
Za Srbiju, kaže, logično je da ide ka EU iako je utisak da nas ona neće, ali je prirodno i da ide ka BRIKS-u jer nam je Kina najveći investitor i za koju godinu saradnja će premašiti udeo u srpskoj ekonomiji koji sada ima EU. Podseća da ta velika azijska ekonomija najveću uzlaznu saradnju ima sa EU i SAD, pa su u jednom trenutku prijatelji u drugom ne. Zaključuje da je Vučić odigrao prilično dobru igru, poslao je delegaciju u Kazanj a ovde primio najviše evropske zvaničnike jer su tako amortizovane zamerke koje bi došle sa obe strane.
Pročitaj još
Ali, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović tvrdi da je sporazum o carinskom oslobađanju koji je potpisan sa Kinom, poguban za srpsku privredu.
"Potpuno nesmotreno smo ušli u taj sporazum. Kada smo sa EU sklapali sličan, oni su odmah svoje carine skinuli na nulu dok su nama dali rok od deset godina da se polako prilagodimo. A kod ovog ne znamo ni koja vrsta robe iz Kine će biti oslobođena carina. Ja jesam zagovornik slobodne trgovine, ali to se ovako ne radi. Uvek se slabijem daje neka šansa kako bi utakmica bila fer", ističe profesorka Popović i dodaje da BRIKS kao organizacija ne postoji i verovatno će tako biti u narednih 50 godina, jer su to zemlje koje imaju potpuno drugačiji interes.
Ona se slaže da je dilema politička i kaže da nama BRIKS "služi kao alibi da nismo prodali kičmu EU".
"To je ono što radi predsednik države, ispunjava zadatke koji mu stižu iz EU, on predaje Kosovo, zemlju tera da prihvati litijum a to radi da bi opstao na vlasti. Ponaša se kao ucenjen, i BRIKS-om pravi neku ravnotežu na koju bi mi morali da se upecamo", navodi Popović i podseća da 90 odsto naše privrede partnerske odnose ima sa Evropskom unijom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
0
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
0
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
1
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
31
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Gorivo ponovo poskupelo: Pogledajte koliko košta
20.03.2026.•
42
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
GRAFIKA: Koliko je poskupelo gorivo za godinu dana
20.03.2026.•
5
Svake nedelje Ministarstvo trgovine objavljuje najviše cene goriva na pumpama u Srbiji.
Produžena dozvola za rad NIS-a: "Građani ne treba da prave zalihe"
20.03.2026.•
8
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine.
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
15
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
105
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
10
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
16
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
1
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
9
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Komentari 13
Guli
vitamin
Nema 'nepotpisanih novinarskih članaka', gde neka individua piše šta Mali Perica misli i kad se tema, na primer, poklopi sa mojom ličnom ekspertizom ja vidim da je u pitanju šarlatan ili samouki stručnjak bez formalnog znanja.
[ta "moja" oblast je medicina, ako se neko pita. Članaka bez potpisa autora ima svuda.]
Pitanje BRICS/EU će se sve više postavljati u budućnosti. Nekad je EU bila bolja (i jedina) opcija, jedno lepo, relativno opušteno mesto gde se pristojno živelo. I nije ratovalo, što je jako bitno.
Pa se to sa ratovanjem promenilo, i baš na nama. Pa onda EU ima silne neprijatelje u svetu, sprema se (moguće) za trgovinski rat sa Kinom, možda i vojni jer se upliće u Tajvan - što zaista ne mogu da shvatim zašto je EU interes.
I razne druge ružne stvari. A nas, kako je prof Savić lepo primetio, nešto i neće.
Ja lično bih se kandidovao za BRICS, alil mislim da o tome treba odlučivati na referendumu.
Kako
EU je pad ne samo po ekonomskom pitanju nego doživljava težak sunovrat na duhovnom i moralnom planu koji je ispred ekonomije.
Ne znam, voleo bih da čujem nekog pametnog na tu temu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar