Srbija sve bliže tome da dobije digitalni dinar: Čemu će služiti i kako će se koristiti?
Srbija će moći da dobije digitalnu nacionalnu valutu, digitalni dinar, pošto je izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, nacionalnoj banci omogućeno njegovo izdavanje.
Foto: 021.rs (Ilustracija)
Naime, dopuna člana 53 tog zakona precizira da Narodna banka Srbije "ima isključivo pravo izdavanja dinara u digitalnom obliku (digitalni dinar) u skladu s propisom koji može doneti Izvršni odbor". Ako poslanici Skupštine Srbije usvoje izmene i predloge tog zakona, više neće postojati bilo kakve prepreke da Srbija svoju nacionalnu valutu dobije i u digitalnoj formi.
U praksi, digitalna valuta bi predstavljala dopunu gotovinskom i bezgotovinskom obliku plaćanja, odnosno građani i privreda bi mogli da obavljaju određene finansijske transakcije, a da ne moraju da koriste novac u fizičkom obliku ili da plaćaju provizije bankama za tu uslugu, piš NIN.
Iako nalikuju virtuelnim ili kriptovalutama, digitalne valute centralnih banaka znatno se razlikuju od njih. Za razliku od decentralizovanih kriptovaluta, kontrolu nad emisijom digitalnih valuta, kakav bi bio digitalni dinar, imaju centralne banke.
Šta su digitalne valute centralnih banaka
Digitalna valuta predstavlja digitalnu verziju novca, koji bi u ovom slučaju bio pod kontrolom centralne banke. On bi tako imao isti status kada je u pitanju njegova stabilnost i sigurnost kao i papirni novac i mogao bi da se menja za keš. Kada je, recimo, u pitanju digitalni evro, koji se dugo planira, on bi, prema navodima Evropske centralne banke (ECB), bio novac u digitalnoj formi kojim bi mogla da se obavljaju sva elektronska plaćanja u prodavnicama, onlajn ili između pojedinaca.
"Kao što je sada keš, digitalni evro bi mogao da bude korišćen bilo gde u evro zoni i bio bi bezbedan i privatan", navode iz ECB.
Kako dodaju, digitalna valuta bi bila idealna za plaćanje na celom području evro zone, budući da se 13 od 20 zemalja oslanja na međunarodne platne kartice, a digitalna valuta mogla bi da se koristi u svim zemljama.
Iz ECB objašnjavaju i kako digitalne valute funkcionišu:
"One bi bile deponovane u elektronskom novčaniku kod neke od komercijalnih banaka ili javnih posrednika. On bi omogućavao plaćanje u radnjama, onlajn, davanje novca prijateljima... To bi moglo da se izvodi uz pomoć telefona ili kartice, i onlajn i oflajn", objašnjavaju iz ECB.
Još jedna od prednosti je i to što bi digitalnim novcem moglo da se plaća bez pristupa internetu, pa čak i da građani nemaju račun u banci i ne plaćaju provizije za transakcije.
Ekonomista Ljubodrag Savić za NIN kaže da bi uvođenje digitalnog dinara značilo veliki napredak i da bi bilo korisno kako za državu sa jedne, tako i za građane i privredu sa druge strane.
"Uvođenje digitalne valute bi predstavljalo i jeftiniju opciju jer bi sva plaćanja i kupovine mogle da se obavljaju od kuće i iz kancelarije bez provizija i faktura. Takođe, pojednostavio bi se i ubrzao platni promet zemlje a država bi na efikasniji način mogla da kontroliše naplatu poreza i kontrolu rada bankarskog sistema", naglašava sagovornik NIN-a.
On ističe da je reč o procesu koji neće ići brzo ali da bi bilo značajno da u jednom trenutku bude implementiran ali tek nakon pažljivog praćenja kako se on odvija u zemljama koje su počele da ga sprovode pre nas.
"Tehnologija je znatno napredovala i to je dobra stvar. Sa druge strane, to omogućava i razne vrste prevara, ali sam uveren da Narodna banka Srbije ima mehanizme koje bi to sprečile u slučaju uvođenja digitalne nacionalne valute. Definitivno u jednom delu javnosti postoji bojazan da uvođenje digitalnog novca predstavlja određeni rizik, ali on postoji i kada imate fizički novac koji, primera radi, možete da izgubite na ulici ili nekom drugom mestu", kaže Savić.
Pročitaj još
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić objašnjava za NIN da je ozbiljnija inicijativa o digitalnoj valuti centralnih banaka potekla iz Sjedinjenih Američkih Država nakon čega je to dobilo globalne razmere.
"Ideja je osmišljena u mandatu administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena nakon čega su počele da je razmatraju i zemlje Evropske unije. U ovom trenutku transakcije tog tipa nisu zaživele nigde na Starom kontinentu i stoga se sa pravom može konstatovati da je reč o procesu koji je tek u povojima. Da bi se ova inicijativa uspešno implementirala u prvom redu je potrebna geopolitička stabilnost što trenutno na globalnom nivou nikako nije slučaj. Teško je poverovati da će trgovina posredstvom digitalnog novca odnosno nacionalnih valuta zaživeti dok se prethodno ne reše neki drugi prioritetni problemi. Jedan od njih koji je aktuelan je pitanje da li će administracija novog američkog predsednika Donalda Trampa uvesti carine na robu koja dolazi iz Evrope. Shodno tome, s pravom se može reći da je uvođenje nacionalnih valuta u elektronskoj formi projekat na dugačkom štapu", navodi ovaj sagovornik.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
7
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Komentari 17
Decembar
Ova vlast ima takav ugled u narodu da apsolutno niko ne brine da bi tu nešto moglo poći po zlu.
Teško nama
Pare su kada osetiš da šuška među prstima.
Marko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar