Srbija sve bliže tome da dobije digitalni dinar: Čemu će služiti i kako će se koristiti?
Srbija će moći da dobije digitalnu nacionalnu valutu, digitalni dinar, pošto je izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, nacionalnoj banci omogućeno njegovo izdavanje.
Foto: 021.rs (Ilustracija)
Naime, dopuna člana 53 tog zakona precizira da Narodna banka Srbije "ima isključivo pravo izdavanja dinara u digitalnom obliku (digitalni dinar) u skladu s propisom koji može doneti Izvršni odbor". Ako poslanici Skupštine Srbije usvoje izmene i predloge tog zakona, više neće postojati bilo kakve prepreke da Srbija svoju nacionalnu valutu dobije i u digitalnoj formi.
U praksi, digitalna valuta bi predstavljala dopunu gotovinskom i bezgotovinskom obliku plaćanja, odnosno građani i privreda bi mogli da obavljaju određene finansijske transakcije, a da ne moraju da koriste novac u fizičkom obliku ili da plaćaju provizije bankama za tu uslugu, piš NIN.
Iako nalikuju virtuelnim ili kriptovalutama, digitalne valute centralnih banaka znatno se razlikuju od njih. Za razliku od decentralizovanih kriptovaluta, kontrolu nad emisijom digitalnih valuta, kakav bi bio digitalni dinar, imaju centralne banke.
Šta su digitalne valute centralnih banaka
Digitalna valuta predstavlja digitalnu verziju novca, koji bi u ovom slučaju bio pod kontrolom centralne banke. On bi tako imao isti status kada je u pitanju njegova stabilnost i sigurnost kao i papirni novac i mogao bi da se menja za keš. Kada je, recimo, u pitanju digitalni evro, koji se dugo planira, on bi, prema navodima Evropske centralne banke (ECB), bio novac u digitalnoj formi kojim bi mogla da se obavljaju sva elektronska plaćanja u prodavnicama, onlajn ili između pojedinaca.
"Kao što je sada keš, digitalni evro bi mogao da bude korišćen bilo gde u evro zoni i bio bi bezbedan i privatan", navode iz ECB.
Kako dodaju, digitalna valuta bi bila idealna za plaćanje na celom području evro zone, budući da se 13 od 20 zemalja oslanja na međunarodne platne kartice, a digitalna valuta mogla bi da se koristi u svim zemljama.
Iz ECB objašnjavaju i kako digitalne valute funkcionišu:
"One bi bile deponovane u elektronskom novčaniku kod neke od komercijalnih banaka ili javnih posrednika. On bi omogućavao plaćanje u radnjama, onlajn, davanje novca prijateljima... To bi moglo da se izvodi uz pomoć telefona ili kartice, i onlajn i oflajn", objašnjavaju iz ECB.
Još jedna od prednosti je i to što bi digitalnim novcem moglo da se plaća bez pristupa internetu, pa čak i da građani nemaju račun u banci i ne plaćaju provizije za transakcije.
Ekonomista Ljubodrag Savić za NIN kaže da bi uvođenje digitalnog dinara značilo veliki napredak i da bi bilo korisno kako za državu sa jedne, tako i za građane i privredu sa druge strane.
"Uvođenje digitalne valute bi predstavljalo i jeftiniju opciju jer bi sva plaćanja i kupovine mogle da se obavljaju od kuće i iz kancelarije bez provizija i faktura. Takođe, pojednostavio bi se i ubrzao platni promet zemlje a država bi na efikasniji način mogla da kontroliše naplatu poreza i kontrolu rada bankarskog sistema", naglašava sagovornik NIN-a.
On ističe da je reč o procesu koji neće ići brzo ali da bi bilo značajno da u jednom trenutku bude implementiran ali tek nakon pažljivog praćenja kako se on odvija u zemljama koje su počele da ga sprovode pre nas.
"Tehnologija je znatno napredovala i to je dobra stvar. Sa druge strane, to omogućava i razne vrste prevara, ali sam uveren da Narodna banka Srbije ima mehanizme koje bi to sprečile u slučaju uvođenja digitalne nacionalne valute. Definitivno u jednom delu javnosti postoji bojazan da uvođenje digitalnog novca predstavlja određeni rizik, ali on postoji i kada imate fizički novac koji, primera radi, možete da izgubite na ulici ili nekom drugom mestu", kaže Savić.
Pročitaj još
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić objašnjava za NIN da je ozbiljnija inicijativa o digitalnoj valuti centralnih banaka potekla iz Sjedinjenih Američkih Država nakon čega je to dobilo globalne razmere.
"Ideja je osmišljena u mandatu administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena nakon čega su počele da je razmatraju i zemlje Evropske unije. U ovom trenutku transakcije tog tipa nisu zaživele nigde na Starom kontinentu i stoga se sa pravom može konstatovati da je reč o procesu koji je tek u povojima. Da bi se ova inicijativa uspešno implementirala u prvom redu je potrebna geopolitička stabilnost što trenutno na globalnom nivou nikako nije slučaj. Teško je poverovati da će trgovina posredstvom digitalnog novca odnosno nacionalnih valuta zaživeti dok se prethodno ne reše neki drugi prioritetni problemi. Jedan od njih koji je aktuelan je pitanje da li će administracija novog američkog predsednika Donalda Trampa uvesti carine na robu koja dolazi iz Evrope. Shodno tome, s pravom se može reći da je uvođenje nacionalnih valuta u elektronskoj formi projekat na dugačkom štapu", navodi ovaj sagovornik.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
0
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
8
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
1
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
3
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
33
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Američke berze u porastu, cena nafte pala
09.11.2026.•
1
Američko tržište akcija danas beleži rast, nadoknađujući deo značajnih gubitaka iz prošle nedelje, dok cena nafte pada.
Šoškić: Kurs dinara ostaje fiksan, šire se neistine kako će dinar da izgubi vrednost
09.11.2026.•
18
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.
Studenti: Nova vlada će po formiranju hitno predstaviti mere za stabilizaciju kompanije Idea
09.11.2026.•
14
Studenti su povodom situacije s komapanijom Idea Marketi Beograd objavili da je najvažnije sprečiti prekid njenog poslovanja i posledice koje bi pogodile radnike, domaće proizvođače, dobavljače i građane.
Šta nova vlast dobija u nasleđe: Privredni rast na veresiju
09.11.2026.•
7
Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske.
NBS: Dinar je stabilan
09.11.2026.•
3
Kurs dinara je stabilan, a Narodna banka Srbije tu stabilnost, kao i do sada, čuva svim instrumentima kojima raspolaže, saopštila je centralna banka.
Pokrenuta istraga o 1,2 miliona Fordovih vozila zbog vazdušnih jastuka
09.11.2026.•
0
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima pokrenula je preliminarnu istragu o više od 1,2 miliona vozila Forda zbog slučajeva nenamernog aktiviranja bočnih vazdušnih jastuka.
JANAF obustavio transport zbog havarije, nafta tri dana ne stiže u Rafineriju Pančevo
09.11.2026.•
0
Posle havarije na deonici Jadranskog naftovoda između Siska i Slavonskog Broda, hrvatski JANAF je obustavio transport nafte.
Nakon hapšenja Davora Macure: Pokrenuta prva izvršenja za naplatu dugovanja Idea marketa
09.11.2026.•
9
Kompanija Idea Marketi, nakon hapšenja vlasnika Davora Macure i stečaja u Alta banci, postigla je dogovor sa dobavljačima o podršci i nastavku poslovanja.
Srbija sve više uvozi u struju: EPS izazov za Studentsku listu
09.11.2026.•
10
Na nedavnim parlamentarnim izborima dogodile su se krupne političke promene, a pobednici, i pre nego što su ustrojili novu vlast, pokazuju da u potpunosti razumeju situaciju u kojoj se nalazi Srbija.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
09.11.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto
"Tesla" obustavlja proizvodnju sajbertraka, proizvodiće sajbertaksije
08.11.2026.•
3
Tesla, kompanija američkog bilionera Ilona Maska, zvanično je objavila da će proizvodnju pikap vozila "sajbertrak" postepeno obustaviti do polovine 2027. godine.
MAT: Rast BDP-a Srbije u trećem tromesečju četiri odsto, ali je porasla inflacija
08.11.2026.•
1
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u trećem tromesečju povećan je za četiri odsto međugodišnje, ali je povećana i inflacija, navedeno je u mesečnom časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Komentari 17
Decembar
Ova vlast ima takav ugled u narodu da apsolutno niko ne brine da bi tu nešto moglo poći po zlu.
Teško nama
Pare su kada osetiš da šuška među prstima.
Marko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar