Ruski gas podelio Evropljane
Otkako je pre bezmalo tri i po godine počeo sukob u Ukrajini, Evropska unija je brzo počela da drastično smanjuje uvoz gasa iz Rusije.
Foto: 021.rs
Do 2027. godine planira i prestati nabavljati ovaj energent od donedavno najvećeg svetskog izvoznika.
Sve u cilju da se što više umanje prihodi kojima Moskva finansira rat. U nekim boljim vremenima zemlje Unije su iz Rusije godišnje uvozile i po 160 milijardi kubika plina, što čini više od 40 odsto potrošnje, pa je jasno da je reč o krupnom zaokretu kakav ostavlja duboki trag na oba partnera.
Evropa je odavno potrošila sopstvene rezerve gasa i danas na domaćim poljima proizvodi jedva 20 odsto od oko 490 milijardi kubika godišnjih potreba. Ostatak je uvozila, najviše iz Rusije, potom iz Norveške i Alžira, ali putem LNG brodova i iz dvadesetak proizvođača sa kojima nije povezana gasovodima.
Preskupa preorijentacija
Može se samo zamisliti koliko je bilo teško, komplikovano i, pre svega, skupo promeniti strukturu dobavljača. Izgrađeno je desetak novih terminala za regasifikaciju utečnjenog plina koji pristiže brodovima, udvostručen je uvoz iz Norveške i Alžira, pa, ipak, do sada nije uspeo plan da se Evropa u celosti odrekne ruskog gasa. Lane je iz Rusije, što gasovodom, što LNG brodovima, pristiglo čak 18,5 odsto u Evropi utrošenog gasa, otprilike koliko i iz SAD. Dvostruko više pristiglo je iz Norveške.
No, kako je krajem prošle godine u potpunosti prekinut transport gasa iz Rusije, procenjuje se da će tekuće sezone udeo ruskog gasa pasti na ispod osam odsto evropskog konzuma. Robu koju je po veoma povoljnim cenama Unija decenijama pribavljala iz Rusije, poslednjih sezona nabavlja na tržištu tečnog gasa, a tu su SAD najprisutnije, pa su Amerikanci lane na Stari kontinent brodovima isporučili preko 78 milijardi kubika.
Ove godine isporuka će biti i uvećana. Zadovoljni su i u Vašingtonu i u Briselu, a kako bi se što pre realizovala namera o potpunoj obustavi korišćenja ruskih energenata, u središtu Unije uveliko traže pravne načine kako da evropski uvoznici raskinu dugoročne ugovore sa ruskim dobavljačima, a da ne plate velike penale.
Odlaganje datuma objave
Tako je nedavno glasnogovornica Unije Ana-Kaisa Itkinen potvrdila da se već najmanje pola godine radi na iznalaženju po kompanije relativno povoljne pravne forme raskida ugovora i da je još u februaru trebalo da se javno obelodane načini kako će se to postići.
Ipak, promocija plana je dva puta odlagana, da bi, napokon, 6. maj bio naznačen kao datum kada će Unija precizno predočiti koje će pravne procedure preporučiti evropskim uvoznicima.
Mada su u Briselu veoma zadovoljni što se, kako ocenjuju, približava prestanak energetske saradnje sa Rusijom, u većem broju najvećih korisnika gasa raste nezadovoljstvo razvojem događaja. Naime, gas dopremljen putem LNG brodova je znatno, ponekad i trostruko, skuplji od gasovodom dopremljenog plina iz Rusije, pa je oslonac na nove dobavljače predstavljao veliko finansijsko opterećenje, pogotovo za kompanije iz hemijske i farmaceutske branše, poznatim po izrazito velikom konzumu gasa.
Trend pada zaposlenosti
Naravno da je drastično i naglo poskupljenje gasa itekako opteretilo poslovanje i najboljih preduzeća, a sve je naročito izraženo u Nemačkoj, Austriji i Italiji gde je oslonac na ruski gas bio najizraženiji. I ako je tokom tri i po godine ratnih zbivanja u Ukrajini širom Unije razvijena potpuno fobična predstava o Rusiji, direktori i vodećih kompanija hemijske branše počeli su otvoreno protestovati protiv preorijentacije na gas dobavljen LNG brodovima i sve glasnije zahtevaju povratak na kupovinu ruskog gasa.
Tako su direktori svetski vodeće hemijske firme Dau Chemical otvoreno tražili da se čim se primirje u Ukrajini uspostavi obnovi i saradnja sa Rusijom. Jednostavno, gas kupljen iz SAD je toliko skup da i najprofitabilnija preduzeća postaju gubitaši.
Koliko je ne samo za ekonomiju značajno da se firme što pre vrate ruskom gasu pokazuje i kriza koja je zahvatila hemijsku branšu Nemačke, tradicionalno vodeću na svetu. Već pet uzastopnih kvartala u ovoj delatnosti opada broj zaposlenih, što se ranije nije dešavalo više od pola veka.
Sa naročito velikim problemima suočavaju se proizvođači đubriva kojima je gas ne samo energent, već i nezamenjiva sirovina iz koje se preradom dobija finalni proizvod. Poskupljenje đubriva je toliko, cirka 70 odsto spram cena pre sukoba u Ukrajini, da je upotreba prepolovljena.
Katar izneverio
Didi Olije, izvršni direktor Engie, najvećeg francuskog trgovca gasom poznatom baš po velikoj kupovini kako ruskog, tako i američkog gasa, smatra da će mnogim evropskim proizvođačima biti teško opstati ako se ne revitalizuje energetska saradnja sa Rusijom. Ističe da nije realno očekivati da će u skorijoj budućnosti iz Rusije u Uniju pristizati nekadašnjih 160 milijardi kubika gasa, ali veoma brzo bi se mogla realizovati isporuka 70 do 80 milijardi kubika. Bio bi to spas za čitave industrijske grane.
Da će Evropa, uprkos dosta čudnom samozadovoljstvu briselske birokratije, imati problema sa nabavkom gasa pokazuje i nedavni prekid pregovora sa Katarom, uz Rusiju najvećim izvoznikom gasa. Ispostavilo se da ova zemlja pažljivo čuva tradicionalne kupce – Kinu, Japan i Južnu Koreju, te stoga nije u mogućnosti ozbiljnije uvećati isporuku zemljama Unije, bar ne dok se ne otvori novo gasno polje, a što se planira tek za četiri, pet sezona.
Očekivanja glasača
Praktično, zemlje Unije će sve dok se ne vrate ruskom gasu kupovati preskupi američki LNG gas, a u takvim uslovima poslovanje velikog broja danas renomiranih kompanija postaje upitno. Dodatni problem je nagli razvoj data centara i veštačke inteligencije u SAD, a što iziskuje potrošnju enormnih količina energije.
U takvim uslovima može se dogoditi da SAD povremeno i prekinu izvoz energenata kako bi zadovoljile domaće potrebe za koje se predviđa utrostručenje već za tri decenije. Naravno, da bi u tom slučaju najgore prošli oni koji su zavisni od američkih isporuka.
Glas o neophodnosti obnove evropsko-ruske energetske saradnje je naročito izražen u regijama gde se nalaze važni gasovodni objekti. Tako u pokrajini Meklenburg, gde Severni tok 1, nakon što prođe po dnu Baltika, izranja na površinu, čak 59 odsto stanovništva traži ponovnu kupovinu ruskog gasa.
Uostalom, na februarskim saveznim izborima trećinu glasova dobile su stranke koje zagovaraju uravnoteženiju politiku i hitnu obnovu ekonomske saradnje sa najvećim partnerom na istoku Starog kontinenta.
Očito da u Uniji ima zagovornika i izrazito oštre politike prema Rusiji, ali i onih koji su za odmereniji pristup i obnovu ekonomske saradnje. Čuju se i jedni i drugi, ostaje da se vidi čije će zalaganje biti snažnije politički artikulisano.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
6
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
6
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
7
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
32
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
15
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara
05.10.2026.•
3
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
U toku konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu poljoprivrednog zemljišta
04.10.2026.•
1
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede objavila je Konkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini.
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
7
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
5
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
4
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
2
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
Komentari 8
Plaćač poreza
Particulare matter
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar