Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Taj rast, kako je navedeno, biće posledica potrošnje, ali u određenoj meri i ulaganja.
Dodaje se da realizaciju tog scenarija mogu ugroziti negativni rizici, koji se odnose na rezultate poslovanja državnih preduzeća i efekti neizvesnosti trgovinskih politika na eksternu tražnju za izvoznm robom iz Srbije, dok ekstremni vremenski događaji mogu uticati na poljoprivredu i infrastrukturu.
"Na pozitivnoj strani, očekuje se postepeno smanjenje inflacije i njeno svođenje u ciljani raspon Narodne banke Srbije. Stabilan ekonomski rast, zajedno sa ciljanom socijalnom pomoći, biće od presudnog značaja za dalje smanjenje siromaštva", ocenila je SB.
Privreda Srbije je, kako je navedeno, u 2024. godini ostvarila međugodišnji rast od 3,9 odsto, što je više od prethodno projektovanih 3,5 odsto i to usled neočekivano dobrih rezultata sektora građevinarstva, industrije i usluga.
Ističe se da je ozbiljna suša, koja je pogodila Srbiju u leto 2024, značajno uticala na poljoprivredu i doprinela usporavanju rasta u drugoj polovini godine.
Stopa nezaposlenosti bila je prosečnih 8,6 odsto, a stopa zaposlenosti nastavila je da se povećava, dostigavši 51,4 odsto, uprkos marginalnom smanjenju neformalnog zapošljavanja.
U 2024. stopa siromaštva opala je na 7,7 odsto, a kako se dodaje, predviđa se njen dalji pad "nešto" sporijim tempom.
Direktor kancelarije SB u Srbiji Nikola Pontara ocenio je da država ima dobar potencijal da ubrza svoju srednoročnu stopu rasta na nivo viši od četiri odsto.
"Da bi se to ostvarilo, ova zemlja moraće da preduzme značajne strukturne reforme kako bi mobilisala privatni sektor i dodatno poboljšala svoje poslovno okruženje, unapredila ljudski kapital, ojačala institucije i bliže se povezala sa Zapadnim Balkanom i EU. Istovremeno, trebalo bi uložiti napore i u sprovođenje zelene i digitalne tranzicije", rekao je Pontara.
Prema projekcijama Svetske banke, ekonomski rast regiona Zapadnog Balkana biće umereno usporen u 2025. zbog slabije eksterne tražnje i ekonomske neizvesnosti, koju donosi dalji razvoj globalnih trgovinskih politika što bi, kako se dodaje, moglo negativno da utiče na poverenje privrede i potrošača.
SB predviđa da će ukupna stopa ekonomskog rasta Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore u ovoj godini dostići 3,2 odsto, što predstavlja korekciju od 0,5 procentnih poena naniže u odnosu na prethodne projekcije.
U 2026. godini, kako je navedeno, očekuje se ubrzanje rasta na 3,5 odsto.
"Primećujemo neke pozitivne ekonomske trendove na Zapadnom Balkanu koji ukazuju na otpornost regiona i trebalo bi da predstavljaju osnovu za solidan ekonomski rast. Niža inflacija i rast zarada podstiču potrošnju, a počinju da rastu i javna ulaganja. S druge strane, svedoci smo povećane domaće neizvesnosti u nekoliko ekonomija Zapadnog Balkana", rekla je direktorka Odeljenja Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.
Ona je navela da bi usporena ekonomska aktivnost u EU i naglašena neizvesnost globalnih trgovinskih tokova mogli da utiču negativno na izglede za rast tog regiona.
Ocenjeno je da će neizvesnost na polju globalne trgovine "verovatno" uticati na Zapadni Balkan prvenstveno zbog usporavanja privredne aktivnosti u evrozoni, što bi, kako se dodaje, moglo da umanji trgovinsku razmenu dobara i usluga, kao i priliv ulaganja i doznaka.
U izveštaju je ukazano i na to da su, u periodima neizvesnosti, diverzifikacija izvora rasta i obnavljanje programa strukturnih reformi najdelotvornije strategije za očuvanje ekonomske otpornosti.
Među ključnim merama su, kako se navodi, uklanjanje prepreka za pristup tržištu rada, uključujući i ograničenja koja utiču na žene, zatim produbljivanje regionalnih ekonomskih integracija, unapređenje standarda upravljanja i povećanje tržišne konkurencije radi podsticanja produktivnosti i pružanja podrške dugoročnom rastu.
U zemljama Zapadnog Balkana bi, brže sprovođenje reformi u okviru procesa pristupanja EU – poput pristupanja Jedinstvenom evro platnom prostoru (SEPA) i uvođenja "zelenih traka" radi pojednostavljenja prekogranične trgovine, moglo dalje unaprediti poverenje privrednika, privući ulaganja i podstaći kreiranje novih radnih mesta.
SB je ocenila i kako rast temperatura i pojava ekstremnih vremenskih događaja, zajedno sa prelaskom na niskougljeničnu ekonomiju, iz korena menjaju sektorske obrasce zapošljavanja u tom regionu, što zahteva značajno prilagođavanje radne snage.
"Šest ekonomija Zapadnog Balkana trebalo bi kao prioritete da postave reforme svojih sistema socijalne zaštite i službi za zapošljavanje, čime bi pomogle svom radno sposobnom stanovništvu da prebrodi vremenske nepogode kao što su poplave, suše i šumski požari i bude spremno za nove prilike za zapošljavanje koje donosi zelena tranzicija", piše u izveštaju SB.
Pročitaj još
Dodaje se da bi jačanje sistema za zaštitu prihoda od rada, uz veću fleksibilnost sistema socijalne zaštite, pomoglo da se spreči osiromašivanje pojedinaca, kao i da bi prekvalifikacija radnika za "zelena" radna mesta doprinela da se odgovori na promenjenu tražnju za veštinama, čime bi se pospešili produktivnost i privredni rast.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako će rat u Iranu uticati na ekonomiju: Dva scenarija, Evropa najizloženija
03.03.2026.•
8
Vojna akcija na Bliskom istoku ima potencijal da preoblikuje region - ali bi mogla da ima i značajne posledice po globalnu ekonomiju i finansijska tržišta.
Inflacija u zoni evra može rasti zbog sukoba na Bliskom istoku, upozorava ekonomista
03.03.2026.•
0
Produžetak rata na Bliskom istoku mogao bi da dovede do naglog rasta inflacije u zoni evra i da uspori ekonomski rast, ocenio je glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn za britanski list Fajnenšel tajms.
Gorivo u Srbiji već skupo, a rat sa Iranom bi to mogao da pogorša
03.03.2026.•
21
Posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi da se osete u rezervoarima građana Srbije.
Otkup automobila - Kako prodati auto za jedan dan?
03.03.2026.•
0
Prodaja polovnog automobila u teoriji deluje lako - postavite oglas, sačekate kupca i to je to. U praksi, taj proces često traje nedeljama, uz beskrajne pozive, poruke, cenkanje i neozbiljne kupce koji "dolaze sutra".
Prošle godine u Srbiju uvezeno cveća za 42 miliona evra
02.03.2026.•
4
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini u Srbiji iznosila je 49 miliona evra, od čega je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra.
Vlahović: Model razvoja Srbije nedovoljan za sustizanje privreda Srednje i Istočne Evrope
02.03.2026.•
13
Predsednik Saveze ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da je model razvoja Srbije obezbedio privredni rast, ali je nedovoljan za sustizanje zemalja Srednje i Istočne Evrope.
Raspisan poziv za subvencije poljoprivrednicima od 18.000 dinara po hektaru
02.03.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je danas Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji koji će biti otvoren do 1. aprila.
Država daje skoro 16 miliona evra za izgradnju jednog hotela za Expo
02.03.2026.•
6
Kompanija Euro KB Rent dobiće 15,9 miliona evra iz budžeta Srbije za izgradnju hotela internacionalnog brenda "Swissotel" iz grupacije "Accor" na lokaciji EXPO u Beogradu, vidi se iz ugovora o subvenciji.
Zbog rata sa Iranom: Cena nafte skočila najviše za četiri godine, a gas u Evropi 28 odsto skuplji
02.03.2026.•
7
Cene nafte su danas zabeležile najveći rast za poslednje četiri godine zbog sukoba na Bliskom istoku nakon što SAD i Izrael napale Iran tokom vikenda.
Kada Mađarska nema more (a ni Srbija)
02.03.2026.•
20
Nekada se znalo reći "kada Mađarska nema mora".
Posledica rata SAD, Izraela i Irana: Nafta bi mogla da poskupi na 100 dolara za barel
02.03.2026.•
5
Američko-izraelski napad na Iran, kao i odgovor Teherana, uznemirili su tržišta nafte. Mnogi predviđaju veliki skok cena.
Non stop štednja - prvi korak ka finansijskom miru
02.03.2026.•
0
Ako čekate kraj meseca da na štednju stavite novac koji vam je ostao na računu, velika je šansa da ta štednja neće brzo napredovati jer troškovi se nekako uvek prilagode iznosu koji tokom meseca imate na računu.
Osiguravajuće kuće otkazuju pokriće ratnog rizika za brodove zbog sukoba u Iranu
02.03.2026.•
3
Nekoliko agencija za osiguranje saopštilo je da otkazuje pokriće ratnog rizika za brodove, zbog sukoba u Iranu i Persijskom zalivu.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru manja devet odsto nego pre godinu dana
01.03.2026.•
5
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine manja je za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 14,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
OPEK+ povećava proizvodnju nafte zbog sukoba na Bliskom istoku
01.03.2026.•
2
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučile su danas da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte na 206.000 barela dnevno za april.
Finansijski forenzičar: Put novca od javnih nabavki u investicione fondove i nazad u budžet
01.03.2026.•
1
Investicioni fondovi su prilično nepoznat pojam u Srbiji, ali nažalost poslednjih godinu dana u žižu interesovanja dolaze iz pogrešnih razloga.
Gubitak "Puteva Srbije" u 2025. skoro 200 miliona evra
01.03.2026.•
23
"Putevi Srbije" su u poslednjem kvartalu 2025. godine ostvarili neto gubitak od 22 milijarde dinara (oko 194 miliona evra), što je dvostruko više nego u 2024. godini.
Google u Rusiji kažnjen sa 176 miliona evra
01.03.2026.•
1
Sud u Moskvi proglasio je kompaniju Google krivom za kršenje zakonodavstva Rusije i izrekao joj je novčanu kaznu od više od 176 miliona evra.
Počinje Kopaonik biznis forum
01.03.2026.•
0
Na Kopaoniku danas počinje 33. Kopaonik biznis forum sa centralnom temom "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije".
Drašković: Prosečna plata od 1.000 evra je privid, reč je o manipulaciji vlasti
28.02.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je po prvi put istoriji Srbije ostvareno da prosečna zarada bude veća od 1.000 evra.
Oscilacije cena nafte očekuju se sledeće nedelje
28.02.2026.•
2
Očekuje se da će tržišta nafte u svetu, koja ne rade tokom vikenda, sledeće nedelje doživeti oscilacije cena, jer je nejasan uticaj američkih i izraelskih napada na Iran na snabdevanje naftom sa Bliskog istoka.
Komentari 2
Marko
dacic
malo se preracuno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar