Arsić: Opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste
U Srbiji su se početkom 2025. godine pogoršali rezultati privrede, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako je naveo, rast bruto-domaćeg proizvoda (BDP) od 3,3 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine smanjen je na dva odsto u prvom kvartalu ove godine.
On je, na predstavljanju časopisa Kvartalni monitor o ekonomskim trendovima i politikama u Srbiji, rekao da će privredni rast ove godine, pod uslovom da se oporavi domaća tražnja, iznositi oko tri odsto, što je "znatno" manje od planiranog od 4,2 odsto.
Privredna aktivnost, kako je naveo, opada u građevinarstvu, trgovini, turizmu, a raste u IT, poljoprivredi, finansijama, dok je industrija na nivou proseka.
"Opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste, izvoz solidno raste, ali sporije od uvoza. Rast privrede Srbije u prvom kvartalu je na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), ali je pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu u Srbiji, snažnije", rekao je Arsić, koji je urednik tog časopisa.
Dodao je da to znači da, osim opštih faktora koji su uticali na druge zemlje, kao na primer, stagnacija privrede Nemačke i geopolitički sukobi, u Srbiji su postojali neki specifični, unutrašnji faktori, a izdvajaju se dva.
Prvi se, prema njegovim rečima, odnosi na političku krizu, koja generiše neizvesnost, a ona negativno utiče na investicije, ali i na odlaganje dela tekuće potrošnje, koja nije neophodna.
Pročitaj još
Istakao je da postoje i strukturni problemi u privredi Srbije, deo preduzeća koja su do sada poslovala u privredi su nisko produkivna i ne mogu da nastave poslovanje, a posebno se to odnosi na preduzeća iz tekstilne industrije, industrije kablova, koja se povlači iz Srbije, ali, kako je rekao, to nije povezano sa političkom krizom.
Jedan od specifičnih strukturnih problema je, kako je naveo i loše upravljanje javnim preduzećima, pa tako i u prvom kvartalu ove godine postoji veoma značajan pad proizvodnje električne energije, što takođe nije povezano sa političkom krizom.
U prvom kvartalu ove godine, prema njegovim rečima, zaposlenost stagnira, dok je rast realnih zarada usporen, mada i dalje visok.
Zbog bržeg rast realnih zarada od produktivnosti jedinični troškovi rada su, kako je naveo, od 2018. povećani za 33 odsto, što smanjuje cenovnu konkurentnost privrede Srbije, a sličan proces se odvija i u drugim zemaljama CIE.
Tokom juna državna statistika je, kako je istakao, "ispravila ranije objavljene podatke po izvozu u prošloj i ovoj godini, nakon
čega su suštinski promenjeni podaci o spoljnoekonomskim tokovima".
Arsić je rekao da je, prema "novim" podacima izvoz u 2024. povećan 1,3 milijarde evra, a u prvom kvartalu za 759 miliona evra, usled čega su značajno smanjeni deficiti u spoljnoj trgodini i tekućem platnom bilansu, ali su i dalje visoki i imaju trend povećanja, mada su održiviji nego po "starim" podacima.
"Prema 'novim' podacima robni izvoz u prva četiri meseca snažno je porastao za 8,2 odsto, ali je uvoz povećan za 12,5 odsto, a deficit za 30 odsto", rekao je Arsić.
Strane direktne investicije su, prema njegovim rečima, u prvom kvartalu ove godine opale za više od 50 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a na njihov pad uticala je politička kriza u Srbiji, stagnacija u EU, ali i poređenje sa vanredno
visokim prilivom u prvom kvartalu prethodne godine, usled prodaje baznih stanica Telekoma.
Istakao je da inflacija od januara ove godine postepeno opada, tako da je maju iznosila 3,8 odsto međugodišnje, a na taj pad najviše je uticao pad cena energenata, ali i stagnacija domaće tražnje, usled restriktivne fiskalne i monetarne politike i rasta neizvesnosti u zemlji.
Inflacija je, kakoje rekao, u Srbiji u maju, ipak bila malo iznad proseka zemalja CIE.
"Eventualni rast cena energenata na svetskom tržištu i loša poljoprivredna sezona doveli bi do privremenog rasta inflacije, ali dugoročno kretanje inflacija zavisi od fiskalne i monetarne politike i kretanja jediničnih troškova rada", rekao je Arsić.
Naveo je da u prva četiri meseca 2025. javni prihodi stagniraju, rashodi imaju blagi rast, a deficit je umereno visok.
"Javni prihodi u prva četiri meseca su povećani realno za 0,3 odsto, a javni rashodi za 2,2 odsto, što je veliko usporavanje u odnosu na prethodnu godinu, a znatno ispod plana za ovu godinu. Fiskalni deficit u ovoj godini će, verovatno biti u planiranim okvirima, mada postoje rizici da bude veći od planiranih tri odsto", rekao je Arsić.
Dodao je da Narodna banka Srbije (NBS), prodajom deviza sprečava slabljenje dinara, da kreditiranje stanovništva raste od početka godine, a realne kamatne stope na dinarske i devizne kredite se nalaze na opadajućoj putanji, uz povremene fluktuacije.
Na pitanje šta bi trebalo da budu prioriteti ekonomske politike u narednom periodu Arsić je rekao da "Srbija treba da vodi što je moguće bolje ekonomske odnose sa velikim brojem zemalja, jer nije dobro da se fokusira samo na jednu grupu zemalja".
"Sa Kinom Srbija uma veliki trgovinski deficit, propuštena je šansa, prilikom sklapanja ugovora o bescarinskoj trgovini, trebalo je od Kine tražiti asimetrične uslove, mada Kinezi nisu baš izdašni kad su takve stvari u pitanju", rekao je Arsić.
Dodao je da je u trgovini sa Amerikom "bilo šokova, koji su kratkotrajni, a odnose se na carine, a sada su te carine smanjene, pa neće uticati negativno na saradnju jer se veliki deo izvoza u Ameriku odnosi na usluge, IT usluge, koje nisu ni pogođene uvedenim carinama".
Što se tiče ekonomske politike, važno je, kako je ocenio, da fiskalna politika ostane u onim okvirima koji su dogovoreni između NBS i Međunarodnog monetarnog fonda, a to je da fiskalni deficit bude manji od tri odsto i da se nastavi sa obaranjem inflacije.
Najvažniji problemi srpske privrede odnose se, prema njegovim rečima, na ekonomske fundamente, a za dugoročni privredni rast zemlje važno je da se unapredi kvalitet institucija, da se usvajaju bolji zakoni i primenjuju, unapredi kvalitet obrazovanja, istraživanja i razvoja, a da bi se dostigao najviši stepen razvijenost, potrebno je da se proizvodnja zasniva na modernijoj tehnologiji.
Takođe potrebno je, kako je rekao, uspostaviti veću konzistentnost između ekonomskih politika, ako je opredelenje za politiku fiksnog kursa, onda i druge politike treba da je podržavaju.
Arsić je rekao da će realizacija projekata za Ekspo 2027 pozitivno uticati na privredni rast, a da je sporna njegova dugoročna isplativost, odnosno šta će se raditi sa objektima nakon izložbe.
"Postoje najave da će se napraviti škole, domovi zdravlja, ali to podrazumeva dodatne troškove. Mislim da je Srbija rano organizovala ovakvu izložbu, a dokaz za to je što se odlažu i kasne drugi, važniji projekti komunalne infrastrukture, zdravstva", naveo je Arsić.
Akademik Pavle Petrović rekao je da ne očekuje u skorije vreme da se promeni model privrednog rasta Srbije, odnosno da domaći privatni sektor počne da investira, uprkos tome što je Vlada Srbije to navela kao ključnu reformu u Fiskalnoj strategiji.
"Još uvek je to model gde rast guraju državne investicije i sa njom povezane strane investicije. Domaći privatni sektor ne investira, zato što je slab ambijent, nema vladavine prava, zaštite svojine, visoka je korupcija, tenderima ne mogu da priđu. Ne očekujem da će to ubrzo da se promeni, uprkos tome što je Vlada u svom dokumentu, koji je usvojila pre nekoliko dana, objavila da je to njena glavna reforma kojom će se baviti", rekao je Petrović u izjavi za Betu.
Ocenio je da bi takva promena značila jačanje instucija, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, navodeći da se institucije u Srbiji od 2014. sistematski urušavaju.
Istakao je da je u Fiskalnoj strategiji stoji da treba unaprediti pravni okvir i vladavinu prava da bi se "otključao" rast privrednog sektora, što je , kako je rekao, "čudna stvar".
"Koliko sad to treba uzeti ozbiljno kao tvrdnju, kad pogledate unazad šta se dešavalo, to je prvi stav, a drugi stav to bi značilo na neki način ispunjenje zahteva studenata, jer oni upravo traže da instucije počnu da rade. Iako to stoji u zvaničnom dokumentu Vlade, bojim se da nisu pažljivo pročitali ili misle 'pa dobro to je sad na papiru, pa ćemo videti'", rekao je Petrović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
20
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
1
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
52
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Komentari 5
Zemlja čudesa
s one strane duge
Treba
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar