Arsić: Opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste
U Srbiji su se početkom 2025. godine pogoršali rezultati privrede, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako je naveo, rast bruto-domaćeg proizvoda (BDP) od 3,3 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine smanjen je na dva odsto u prvom kvartalu ove godine.
On je, na predstavljanju časopisa Kvartalni monitor o ekonomskim trendovima i politikama u Srbiji, rekao da će privredni rast ove godine, pod uslovom da se oporavi domaća tražnja, iznositi oko tri odsto, što je "znatno" manje od planiranog od 4,2 odsto.
Privredna aktivnost, kako je naveo, opada u građevinarstvu, trgovini, turizmu, a raste u IT, poljoprivredi, finansijama, dok je industrija na nivou proseka.
"Opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste, izvoz solidno raste, ali sporije od uvoza. Rast privrede Srbije u prvom kvartalu je na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), ali je pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu u Srbiji, snažnije", rekao je Arsić, koji je urednik tog časopisa.
Dodao je da to znači da, osim opštih faktora koji su uticali na druge zemlje, kao na primer, stagnacija privrede Nemačke i geopolitički sukobi, u Srbiji su postojali neki specifični, unutrašnji faktori, a izdvajaju se dva.
Prvi se, prema njegovim rečima, odnosi na političku krizu, koja generiše neizvesnost, a ona negativno utiče na investicije, ali i na odlaganje dela tekuće potrošnje, koja nije neophodna.
Pročitaj još
Istakao je da postoje i strukturni problemi u privredi Srbije, deo preduzeća koja su do sada poslovala u privredi su nisko produkivna i ne mogu da nastave poslovanje, a posebno se to odnosi na preduzeća iz tekstilne industrije, industrije kablova, koja se povlači iz Srbije, ali, kako je rekao, to nije povezano sa političkom krizom.
Jedan od specifičnih strukturnih problema je, kako je naveo i loše upravljanje javnim preduzećima, pa tako i u prvom kvartalu ove godine postoji veoma značajan pad proizvodnje električne energije, što takođe nije povezano sa političkom krizom.
U prvom kvartalu ove godine, prema njegovim rečima, zaposlenost stagnira, dok je rast realnih zarada usporen, mada i dalje visok.
Zbog bržeg rast realnih zarada od produktivnosti jedinični troškovi rada su, kako je naveo, od 2018. povećani za 33 odsto, što smanjuje cenovnu konkurentnost privrede Srbije, a sličan proces se odvija i u drugim zemaljama CIE.
Tokom juna državna statistika je, kako je istakao, "ispravila ranije objavljene podatke po izvozu u prošloj i ovoj godini, nakon
čega su suštinski promenjeni podaci o spoljnoekonomskim tokovima".
Arsić je rekao da je, prema "novim" podacima izvoz u 2024. povećan 1,3 milijarde evra, a u prvom kvartalu za 759 miliona evra, usled čega su značajno smanjeni deficiti u spoljnoj trgodini i tekućem platnom bilansu, ali su i dalje visoki i imaju trend povećanja, mada su održiviji nego po "starim" podacima.
"Prema 'novim' podacima robni izvoz u prva četiri meseca snažno je porastao za 8,2 odsto, ali je uvoz povećan za 12,5 odsto, a deficit za 30 odsto", rekao je Arsić.
Strane direktne investicije su, prema njegovim rečima, u prvom kvartalu ove godine opale za više od 50 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a na njihov pad uticala je politička kriza u Srbiji, stagnacija u EU, ali i poređenje sa vanredno
visokim prilivom u prvom kvartalu prethodne godine, usled prodaje baznih stanica Telekoma.
Istakao je da inflacija od januara ove godine postepeno opada, tako da je maju iznosila 3,8 odsto međugodišnje, a na taj pad najviše je uticao pad cena energenata, ali i stagnacija domaće tražnje, usled restriktivne fiskalne i monetarne politike i rasta neizvesnosti u zemlji.
Inflacija je, kakoje rekao, u Srbiji u maju, ipak bila malo iznad proseka zemalja CIE.
"Eventualni rast cena energenata na svetskom tržištu i loša poljoprivredna sezona doveli bi do privremenog rasta inflacije, ali dugoročno kretanje inflacija zavisi od fiskalne i monetarne politike i kretanja jediničnih troškova rada", rekao je Arsić.
Naveo je da u prva četiri meseca 2025. javni prihodi stagniraju, rashodi imaju blagi rast, a deficit je umereno visok.
"Javni prihodi u prva četiri meseca su povećani realno za 0,3 odsto, a javni rashodi za 2,2 odsto, što je veliko usporavanje u odnosu na prethodnu godinu, a znatno ispod plana za ovu godinu. Fiskalni deficit u ovoj godini će, verovatno biti u planiranim okvirima, mada postoje rizici da bude veći od planiranih tri odsto", rekao je Arsić.
Dodao je da Narodna banka Srbije (NBS), prodajom deviza sprečava slabljenje dinara, da kreditiranje stanovništva raste od početka godine, a realne kamatne stope na dinarske i devizne kredite se nalaze na opadajućoj putanji, uz povremene fluktuacije.
Na pitanje šta bi trebalo da budu prioriteti ekonomske politike u narednom periodu Arsić je rekao da "Srbija treba da vodi što je moguće bolje ekonomske odnose sa velikim brojem zemalja, jer nije dobro da se fokusira samo na jednu grupu zemalja".
"Sa Kinom Srbija uma veliki trgovinski deficit, propuštena je šansa, prilikom sklapanja ugovora o bescarinskoj trgovini, trebalo je od Kine tražiti asimetrične uslove, mada Kinezi nisu baš izdašni kad su takve stvari u pitanju", rekao je Arsić.
Dodao je da je u trgovini sa Amerikom "bilo šokova, koji su kratkotrajni, a odnose se na carine, a sada su te carine smanjene, pa neće uticati negativno na saradnju jer se veliki deo izvoza u Ameriku odnosi na usluge, IT usluge, koje nisu ni pogođene uvedenim carinama".
Što se tiče ekonomske politike, važno je, kako je ocenio, da fiskalna politika ostane u onim okvirima koji su dogovoreni između NBS i Međunarodnog monetarnog fonda, a to je da fiskalni deficit bude manji od tri odsto i da se nastavi sa obaranjem inflacije.
Najvažniji problemi srpske privrede odnose se, prema njegovim rečima, na ekonomske fundamente, a za dugoročni privredni rast zemlje važno je da se unapredi kvalitet institucija, da se usvajaju bolji zakoni i primenjuju, unapredi kvalitet obrazovanja, istraživanja i razvoja, a da bi se dostigao najviši stepen razvijenost, potrebno je da se proizvodnja zasniva na modernijoj tehnologiji.
Takođe potrebno je, kako je rekao, uspostaviti veću konzistentnost između ekonomskih politika, ako je opredelenje za politiku fiksnog kursa, onda i druge politike treba da je podržavaju.
Arsić je rekao da će realizacija projekata za Ekspo 2027 pozitivno uticati na privredni rast, a da je sporna njegova dugoročna isplativost, odnosno šta će se raditi sa objektima nakon izložbe.
"Postoje najave da će se napraviti škole, domovi zdravlja, ali to podrazumeva dodatne troškove. Mislim da je Srbija rano organizovala ovakvu izložbu, a dokaz za to je što se odlažu i kasne drugi, važniji projekti komunalne infrastrukture, zdravstva", naveo je Arsić.
Akademik Pavle Petrović rekao je da ne očekuje u skorije vreme da se promeni model privrednog rasta Srbije, odnosno da domaći privatni sektor počne da investira, uprkos tome što je Vlada Srbije to navela kao ključnu reformu u Fiskalnoj strategiji.
"Još uvek je to model gde rast guraju državne investicije i sa njom povezane strane investicije. Domaći privatni sektor ne investira, zato što je slab ambijent, nema vladavine prava, zaštite svojine, visoka je korupcija, tenderima ne mogu da priđu. Ne očekujem da će to ubrzo da se promeni, uprkos tome što je Vlada u svom dokumentu, koji je usvojila pre nekoliko dana, objavila da je to njena glavna reforma kojom će se baviti", rekao je Petrović u izjavi za Betu.
Ocenio je da bi takva promena značila jačanje instucija, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, navodeći da se institucije u Srbiji od 2014. sistematski urušavaju.
Istakao je da je u Fiskalnoj strategiji stoji da treba unaprediti pravni okvir i vladavinu prava da bi se "otključao" rast privrednog sektora, što je , kako je rekao, "čudna stvar".
"Koliko sad to treba uzeti ozbiljno kao tvrdnju, kad pogledate unazad šta se dešavalo, to je prvi stav, a drugi stav to bi značilo na neki način ispunjenje zahteva studenata, jer oni upravo traže da instucije počnu da rade. Iako to stoji u zvaničnom dokumentu Vlade, bojim se da nisu pažljivo pročitali ili misle 'pa dobro to je sad na papiru, pa ćemo videti'", rekao je Petrović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Udruženje banaka Srbije: Blagi rast kredita u avgustu
04.09.2025.•
0
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju avgusta ove godine iznosili su oko 4.113 milijarde dinara, što je 1,2 odsto više nego u julu, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Javni dug Srbije 38,29 milijardi evra, deficit budžeta skoro 23 milijarde dinara
04.09.2025.•
5
Javni dug Srbije je na kraju jula ove godine bio 38,29 milijardi evra, odnosno 43,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Open AI kupuje startap Statsig za 1,1 milijardu dolara
04.09.2025.•
0
Kompanija za razvoj veštačke inteligencije Open AI najavila je da će kupiti startap firmu za testiranje proizvoda Statsig za 1,1 milijardu dolara, u transakciji koja će u potpunosti biti plaćena akcijama.
EU pozvala članice da usvoje trgovinski sporazum s latinoameričkim državama
03.09.2025.•
2
Evropska komisija je pozvala članice Evropske unije da usvoje trgovinski sporazum sa latinoameričkim državama, članicama asocijacije Merkosur, obećavajući čvrste garancije za poljoprivrednike.
Ekonomski tigar u srpskoj verziji: "Privredni rast koji ostavlja buduće generacije bez budućnosti"
03.09.2025.•
16
"Ograničavanje trgovačkih marži može da se posmatra kao priprema za vanredne izbore i kupovina vremena", kaže profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić i naglašava da je ta mera države kratkog daha.
Evropska komisija će 10. septembra objaviti rešenje za sve kamiondžije sa Balkana
03.09.2025.•
1
Francuska novinska agencija AFP je prenela da se očekuje da će Evropska komisija 10. septembra na sastanku u Srbiji objaviti "rešenje za sve kamiondžije u regionu Balkana".
Banke će do 15. septembra uvrstiti u ponudu kredite sa nižom kamatom
02.09.2025.•
3
Banke će do 15. septembra uvrstiti u svoje ponude, u periodu od najmanje 12 meseci, posebne kredite namenjene zaposlenima s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara i penzionerima, objavila je Narodna banka Srbije.
Profesor Radosavljević: Građani sve siromašniji, iako se u nominalnim iznosima čini da imaju više novca
02.09.2025.•
7
Planirani rast BDP-a ove godine od 3,5 odsto nije nemoguće dostići ako, umesto oko 2 odsto, kao u prvoj polovini godine, u drugoj, nekim čudom, dostigne oko 4 odsto, kaže profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević.
Ministarstvo: Pratimo kretanje cena u trgovinskim lancima, kao i primedbe građana
01.09.2025.•
10
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine će danas i sutra nadgledati cene u trgovinskim lancima i usklađivanje sa Uredbom o ograničenju marži i ispratiti sve primedbe i opažanja građana.
Ograničene marže - populistički, ali neophodan potez
01.09.2025.•
43
Republička vlast je 24. avgusta najavila uredbu kojom od 1. septembra ograničava trgovačke marže na 20 odsto.
Srbija korak bliže uvođenju 5G mreže: Raspisan prvi oglas za prodaju frekvencija
01.09.2025.•
8
Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) objavilo je javni oglas za aukciju frekvencija za 5G mrežu.
Ministarstvo: Trećina objekata nije ispunila uslove u vezi sa prozvodima koji sadrže biljna ulja
31.08.2025.•
4
Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je da skoro trećina objekata koji posluju hranom nije u potpunosti poštovala propisane uslove u vezi sa prozvodima koji sadrže palmino ulje ili druga biljna ulja.
Zašto pošiljke iz Srbije ne idu za SAD: Naša zemlja među više od 25 onih koje su stopirale isporuke
31.08.2025.•
7
Slanje paketa iz Srbije u SAD privremeno je obustavljeno, a razlog je nova američka carinska politika.
Prodaja Teslinih vozila u Evropi pala za 40 odsto, a kineski BYD porasla 225 odsto
31.08.2025.•
1
Američki proizvođač električnih automobila Tesla je u julu zabeležio sedmi uzastopni mesec pada prodaje svojih vozila u Evropi.
Nije loše znati: Kako se dokazuje poreklo novca?
31.08.2025.•
12
Zamislite situaciju: godinama ste štedeli, prodali ste nekretninu u inostranstvu ili ste možda primili nasledstvo. Sada želite da tim novcem kupite stan.
Ford opozvao vozila: Problemi sa kočionim sistemom, zadnjim svetlima i vazdušnim jastukom
31.08.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford opozvao je skoro 500.000 vozila u SAD zbog problema sa kočionim sistemom, saopštila je tamošnja Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja (NHTSA).
Ministarka trgovine: Snižene cene i do 12.000 proizvoda, od ponedeljka
30.08.2025.•
14
Od ponedeljka 1. septembra na snagu stupa vladina Uredba o ograničavanju cena trgovinskih marži na 20 odsto.
Bogatiji nego ikad: Kako Tramp zarađuje iz Bele kuće
30.08.2025.•
2
Američki predsednik Donald Tramp od početka svog drugog mandata uložio je ogroman novac u različite sektore. Kritičari mu zameraju da koristi svoj položaj – i to prilično otvoreno – kako bi uvećao lično bogatstvo.
Guverner FED-a kaže da očekuje smanjenje kamata
30.08.2025.•
0
Guverner američkih Federalnih rezervi Kristofer Voler izjavio je da želi da počne sa smanjenjem kamatnih stopa u SAD sledećeg meseca.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za sedam meseci viša za 9,5 odsto
29.08.2025.•
2
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jul ove godine iznosila je 43,7 milijardi evra, što je rast od 9,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
29.08.2025.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Komentari 5
Zemlja čudesa
s one strane duge
Treba
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar