Struja iz kosmosa
Pakleno je toplo ovih dana, maksimalne dnevne temperature prelaze i četrdeset stepeni Celzijusa.
Klime za rashlađivanje se koriste toliko učestalo da struju u letnjim danima koristimo koliko i zimi, a nekada smo dnevno koristili otprilike 25 miliona kilovata manje. Jeste da pomažu da nekako izdržimo pravu žegu, ali je izvesno da se rast temperature mora što pre usporiti i zaustaviti.
Razlozi su ne samo zdravstveni, već je i pitanje hoće li se planetarnim resursima moći obezbediti dovoljna količina energije čija se potražnja vrtoglavo uvećava.
Utrostručenje potrošnje
Uskoro će sa intenzivnijim radom data centara i povećanom primenom veštačke inteligencije potrošnja struje dodatno dobiti na intenzitetu, pa se tako procenjuje da će u Srbiji godine 2060. potrebe za strujom sa sadašnjih 30 skočiti na bezmalo 70 milijardi kilovata godišnje. Slično je i u drugim zemljama.
Istovremeno se zbog ispuštanja štetnih gasova i čestica odustaje od upotrebe fosilnih goriva što je vekovima unazad bio najvažniji i najobimniji energetski izvor. Očekivanja od energije Sunca i vetra su bitno redukovana ponajviše usled izrazite nestalnosti ovih izvora.
Eksploatacija i ostalih energetskih izvora pokazuje nedostatke i ograničenja, pa su vodeći stručnjaci i oni koji osmišljavaju energetsku budućnost sve više skloni da rešenje traže u pridobijanju energije izvan Zemlje, pa transportom usmeriti je na planetu koju nastanjuju ljudi.
Već duže vreme se planira, a urađeni su i prvi konkretni potezi da se u budućnosti solarni paneli postavljaju u orbitu Zemlje. Osnovna dobit je što bi se kretali i to tako da bi stalno bili izloženi Suncu i neprekidno proizvodili električnu energiju. Ideju je pre više od veka prvi razvio veliki ruski naučnik Konstantin Ciolkovski, da bi je potom razrađivali i dopunjavali naučnici i projektanti iz većeg broja zemalja.
Izložena Suncu
U poslednje vreme na njoj najviše rade Britanci. Zapravo, Velika Britanija planira da se od 2050. u ovoj ostrvskoj državi proizvodi i troši isključivo struja dobijena iz obnovljivih izvora. Kako su odavno shvatili da će na Zemlji proizvodnja iz solarnih panela zanavek biti vremenski veoma limitirana, izlaz su potražili u postavljanju solarnog panela u Zemljinu orbitu kako bi se stalno kretao i to tako da uvek bude izložen Suncu.
Naravno, u tom slučaju bi i neprekidno proizvodio struju, danju i noću, zimi baš kao i leti. Prvi korak transporta energije bila bi transformacija u visokofrekventne radio talase, pa bi se kao takva prosledila ka Zemlji. Na Zemlji bi postojala prijemna antena, koja bi kratke talase "vratila" u električnu energiju spremnu da se distribuira putem strujnog sistema.
Dugo je izgledalo da su tehnički problemi gotovo nepremostivi. Međutim, novijim napretkom u proizvodnji solarnih panela, raketa, robota za rad u svemiru i tehnologiji transfera kratkih talasa projekat postaje ostvariv. Cena, mada je već višestruko niža nego što je kalkulacija pokazivala na početku projekta, i dalje ostaje prilično visoka.
Pročitaj još
Tehnološki izumi
Srce energane bi činio satelit sačinjen od više hiljada malih solarnih panela koje bi rakete iznele u orbitu, dok bi veći deo posla oko montiranja panela obavili vasionski roboti. Paneli bi Sunčevu energiju apsorbovali i preinačili u električnu.
No, da bi se transportovala put Zemlje, neophodno je transformisati je u visokofrekventne radio talase. Velika antena na Zemlji bi prihvatila radio talase i "vratila" ih u električnu energiju koja bi se usmerila u uobičajeni strujni sistem.
Niz tehnoloških pronalazaka učinio je da se naum Velike Britanije danas smatra tehnički ostvarivim. Solarni paneli su drastično lakši, kvadratni metar je oko 270 grama, što je težina papira.
To što postojeće rakete samo jednom uzleću činilo je projekat neobično skupim. Ali, kompanija "SpaceX" vodećeg izumitelja Ilona Maska već je uspela da konstruiše rakete koje se posle leta vraćaju nazad i tako desetak puta. Ovaj izum u nešto usavršenijoj formi bi drastično snizio cenu celog projekta.
Prijemna antena
Tehnološki je izazovna i antena za prijem radio frekventnih talasa iz vasione. Obuhvatala bi površinu bezmalo deset kvadratnih kilometara, a ohrabruje to što poslednji modeli uspevaju da od poslatih visokofrekventnih radio talasa gotovo polovinu transformišu u struju.
U prvim danima projekta efikasnost se kretala ispod osam odsto. Mada antena naizgled zauzima veliku površinu, to je tri do četiri puta manje od površine koju bi zauzele zemaljske solarke snage ravne svemirskoj energani.
Inače na satelitu ima velik broj ogledala čija je uloga da Sunčeve zrake u skoncentrisanom snopu usmeravaju na panele. Ovakav postupak omogućava da transformacija Sunčeve energije uhvaćene u svemiru i usmerena na solarku u orbiti dovede i do četrnaest puta više struje nego u radu solarke iste snage na Zemlji.
Kinezi ili Britanci
Upravo je racionalnost možda i glavna odlika buduće solarke iz svemira. Procenjuje se da će proizvodna cena struje iz kosmosa biti dva do tri puta ispod cene struje iz zemaljske solarke, a sve kao posledica većeg energetskog potencijala Sunčevih zraka u orbiti. Ipak pozamašna investiciona svota i spor povratak uloženih sredstava govore nam da za razvoj ovakvih i sličnih projekata neophodna i državna ulaganja i državne subvencije.
Britanci nisu usamljeni u razvoju svemirskih solarki. Naprotiv, u trku se upušta sve veći broj prvenstveno ekonomski moćnih država i država sa velikim brojem stanovnika. Kina sličan projekat razvija skupa sa Rusijom, pri čemu je severni prijatelj kao svoj doprinos uneo veoma efikasnu antenu za prijem kratkih talasa. Na Ostrvu računaju da će prve kilovate struje iz buduće svemirske solarke isporučiti tokom 2035. godine, dok je 2040. rok na koji računaju u Pekingu.
Prelazak na obnovljive izvore je zahtevan i obiman posao. Podrazumeva mnogo novca, ali i još više znanja i vizije. Pravi je izazov i prilika za maštare.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nikolić: Ako imate platu od 120.000 dinara, polovinu je pojela inflacija
23.10.2026.•
0
Novinarka i urednica Biznis magazina Radojka Nikolić kaže da nas čeka novi talas inflacije.
Putniković: Trajniji pad cene nafte moguć tek uz mir u Ukrajini i na Bliskom istoku
23.10.2026.•
0
Za trajniji pad cena nafte na svetskom tržištu neophodno je da se postigne dugotrajan mir u Ukrajini i na Bliskom istoku, ocenila je urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković.
Firma iz Gadžinog Hana zapošljava radnike iz Indije, Senegala i Filipina: U Srbiji ne može da ih pronađe
23.10.2026.•
5
Preduzeće za proizvodnju komunalne opreme "Resor" u Gadžinom Hanu zaposlilo je u proteklih mesec dana 13 radnika iz Indije.
Objavljene nove cene goriva
23.10.2026.•
11
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Postupak likvidacije u fabrici "Kaizen": Bez posla ostaje oko 350 radnika
23.10.2026.•
10
Turska tekstilna fabrika "Kaizen" u Smederevu zvanično je pokrenula postupak likvidacije zbog čega će oko 350 radnika ostati bez posla, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS).
Severna Makedonija: Četvorogodišnjak najmlađi milioner u 2025. godini
22.10.2026.•
0
Najmlađi denarski milioner po prihodima u Severnoj Makedoniji u 2025. godini је četvorogodišnje dete, a najstariji 97-godišnji penzioner, objavila je je Uprava javnih prihoda.
Mark Zakerberg će napustiti Kaliforniju ako se uvede porez na milijardere
22.10.2026.•
1
Kompanija "Meta" saopštila je danas da bi njen izvršni direktor Mark Zakerberg mogao da napusti Kaliforniju ako ta savezna država uvede porez za milijardere, piše magazin Politiko.
Novosadski startap "Knjigapriča" ima novog vlasnika iz Poljske
21.10.2026.•
2
Poljska Audioteka postala je većinski vlasnik novosadske platforme za audio-knjige "Knjigapriča". Nenad Iđoški ostaje na čelu kompanije, dok su među prvim planovima širenje kataloga i izlazak na hrvatsko tržište.
Bajatović: Izvozna privreda budućnost Srbije, gasna pouzdanost oslonac
21.10.2026.•
5
Nije prošla nezapaženo izjava Dušana Bajatovića da je trenutni ekonomski model iscrpljen i da će trajati samo da završetka izložbe Ekspo.
Koliko su primenjive ekonomske teorije i istraživanja: Šta one znače potrošačima?
21.10.2026.•
1
Očekivanja građana i privrede utiču na inflaciju, potrošnju i investicije, a time i na rezultate državne ekonomske politike. Istraživanje nobelovaca ukazuju na značaj ponašanja domaćinstava i kompanija.
Mađari demantuju tvrdnje Malog: Sve po starom između NIS-a i MOL-a
21.10.2026.•
18
Vest da je potpisan ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u NIS-u od strane mađarske kompanije MOL, što je za TV Blumberg Adria izjavio ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali, odjeknula je u javnosti.
Rusi i Mol potpisali ugovor o preuzimanju NIS-a
21.10.2026.•
29
Potpisan je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane mađarske kompanije Mol.
Cena gasa u Evropi dostigle najviši nivo od decembra 2022. godine
20.10.2026.•
4
Evropske spot cene gasa premašile su 1.050 dolara za 1.000 kubnih metara tokom današnjeg trgovanja.
Bitkoin pao za 1,21 odsto na 72.640 evra, itirijum za 1,39 odsto na 2.130 evra
20.10.2026.•
0
Vrednost bitkoina je na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens pala za 1,21 odsto na 72.641,32 evra.
AI bum podstiče inflaciju: Teret na građanima i manjim firmama
20.10.2026.•
1
Američke Federalne rezerve (FED) suočavaju se sa sve većim izazovom u suzbijanju inflacije, jer snažna ulaganja u veštačku inteligenciju podstiču potražnju i rast cena.
Višestruko uvećani troškovi pruge do Nacionalnog stadiona: "Neko svakom građaninu iz džepa izvukao pet evra"
20.10.2026.•
21
Izgradnja pruge od Zemun Polja do budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu mogla bi da košta najmanje 450 miliona evra, iako je prvobitna procenjena vrednost projekta iznosila 188,1 milion evra.
Ilon Mask najavio da će svakom detetu u Americi pokloniti po jednu akciju SpaceX-a
20.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask najavio je da će sledeće godine svakom detetu u Sjedinjenim Američkim Državama pokloniti po jednu svoju akciju te kompanije.
Bečki institut: Ekonomija Srbije pod Vučićem daleko od čuda
19.10.2026.•
30
Godine vlasti Srpske napredne stranke (SNS) nisu bez ekonomskih dostignuća, ali je ukupan rezultat daleko od čuda kakvim vlada voli da ga predstavlja.
Čelnica MMF: Razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže
18.10.2026.•
3
Zemlje sa nižim prihodima se suočavaju sa potezima bogatijih država, poput rastućih troškova otplate dugova, više inflacije i rizikom da se, usled buma AI, nađu u još većem ekonomskom nedostatku.
"Global Finance" nagradio Jorgovanku Tabaković jednom od najviših ocena za guvernere
17.10.2026.•
35
Svetski finansijski časopis "Global Finance" danas je u Bangkoku dodelio nagradu guvernerki Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković za ocenu A-, jednu od najviših ocena u okviru izveštaja Ocena rada guvernera.
Folksvagen povlači više hiljada električnih vozila zbog rizika od požara
16.10.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen priprema opoziv nekoliko hiljada električnih vozila u Nemačkoj zbog neispravnih ćelija visokonaponskih baterija.
Komentari 9
Milan
debeli
"2 i 2 može ideološki da bude koliko hoće, ali kad se konstruiše top ili avion - mora da bude baš 4" - Džordž Orvel, 1984.
Nismo dovoljno napredni. Ko sili neispunjivu ideju, ne čini nam nikakvu uslugu. Procene su da će fosilna goriva biti neophodna bar još 15 godina. Za to vreme možemo da napravimo nuklearke (makar i u svemiru). To je još pola veka. Tada ćemo valjda imati znanja da eksploatišemo druge vidove energije...
Da se napravi vetrenjača i veže u mrežu potreban je silan čelik, bakar, aluminijum. Ne raste to iz zemlje. Kažu (neki Norvežani) da se za vadjenje ruda potroši energije koliko se dobije tokom radnog veka vetrenjače. Evropi treba 59 novih rudnika litijuma, 29 novih rudnika bakra - sa sadašnjom tehnologijom. Nije baš da je blizu.
A ovaj satelit neću ni da komentarišem.
Cc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar