Leti, kada temperature premašuju tropskih 35 stepeni Celzijusa, razmišlja se kako što racionalnije proći tokom predstojeće zime, kada je primetno hladnije, pa se uvećava i potrošnja energije.
Povećanje može biti i drastično. Primera radi, dnevna zimska potrošnja gasa u Srbiji je trostruko, pa čak i četiri puta veća od letnje.
Kraj neodlučnosti
Upravo stoga je nedavna vest da su, posle petnaestak godina nedovoljne odlučnosti, Gasprom i Srbijagas, suvlasnici gasnog skladišta u Banatskom Dvoru, započeli povećanje rezervoara plina kojim se ne mali broj stanovnika Srbije greje tokom zime.
Trenutni kapacitet od 450 miliona kubika bio je dovoljan do pre petnaestak godina kada je započela šira gasifikacija Srbije tokom koje je postavljeno blizu 21.000 kilometara gasnih cevi različitih dimenzija i sada je na gas priključeno preko 340.000 stambenih objekata, otprilike 14 odsto ukupnog broja.
Bilo bi urađeno više da nije došlo do zastoja upravo tamo gde se najmanje očekivalo i gde je potencijalni broj korisnika najveći. Komplikovana administracija i pojedini urbani problemi uticali su da postavljanje mreže po Beogradu kasni najmanje dve godine.
Širenje mreže je, naravno, uticalo i na znatno povećanje konzuma gasa. Nekada se u Srbiji tokom godinu dana trošilo do ardu kubika gasa, da bi lane potrošnja premašila 3,15 milijardi kubika. Sa druge strane, domaća proizvodnja gasa kontinuirano pada, te je od nekadašnjih 0,55 spala na 0,28 milijardi kubika. Daleko više uvozimo, pre svega iz Rusije, a u poslednje vreme i pomalo, do 400 miliona kubika godišnje, iz Azerbejdžana.
Poskupljenje skladištenja
Kako je na svetskom tržištu cena gasa leti znatno niža nego zimi, isplati se gas kupovati i transportovati plin tokom juna, jula i avgusta, lagerovati u skladištu i trošiti zimi. Preduslov je, naravno, imati mogućnosti za čuvanje gasa, za šta se obično koriste pojedina iscrpljena nalazišta gasa kakvih u Vojvodini ima podosta.
Takvo je i skladište u Banatskom Dvoru, s tim da ima mogućnosti da se proširi, što bi Srbiji omogućilo da leti, kada je cena bitno povoljnija, kupuje mnogo veće količine gasa, potom ga uskladišti i koristi zimi.
Srbija se godinama koristila skladištima u Mađarskoj i našim susedima plaćala uslugu lagerovanja. Međutim, pre dve godine naše komšije su znatno povećale cenu lagerovanja i u Srbijagasu i Gaspromu su napokon odlučili da uvećaju kapacitet skladišta u Banatskom Dvoru.
Bilo je, doduše, sličnih najava nekoliko puta unazad petnaestak godina, ali ovoga puta nije sve ostalo na rečima. Od ukupno predviđenih dvanaest novih cevi za upumpavanje gasa, tri su već završene, dok će radovi na četvrtoj biti gotovi do polovine oktobra. Krajem proleća naredne godine, počinje montiranje preostalih osam linija.
Dalja gasifikacija
Uporedo se grade i mehanizmi za upumpavanje, baš kao i postrojenje za pripremu gasa, što podrazumeva izdvajanje nepotrebnih sastojaka. Nakon završetka, kapacitet Banatskog Dvora će iznositi 750 miliona kubika gasa.
Podjednako je značajno što se sa pet na jedanaest miliona kubika povećava kapacitet maksimalnog dnevnog izvlačenja gasa iz skladišta. Pojedinih dana zimi u Srbiji se potroši i po šesnaest, sedamnaest miliona kubika, a takva potrošnja podrazumeva i korišćenje većih količina uskladištenog plina.
Projekcije dalje gasifikacije pokazuju da će potrošnja gasa u Srbiji za pet godina dostići 4,2, a za dodatnih pet godina i 5,4 milijardi kubika. U tom slučaju maksimalna dnevna potrošnja zimi bi premašivala 30, možda i svih 35 miliona kubika.
Veći deo toga će se obezbediti povećanjem dnevne kvote iz uvoza, ali svakako će biti potrebno i dalje povećavati skladišne kapacitete. U Vojvodini ima nekoliko povoljnih lokacija, takođe iscrpljenih nalazišta gasa, a čini se da je najbliže za preorijentaciju ono u Srpskom Itebeju potencijalnog kapaciteta 800 miliona kubika.
Novi partneri
Poslednjih godina trošimo nešto iznad tri milijarde kubika gasa, od kojih 2,8 milijardi uvozimo. Donedavno sve smo nabavljali u Rusiji, ali od prošle sezone do 400 miliona kubika pristiže iz Azerbejdžana, za šta smo izgradili poseban cevovod Niš-Sofija kojim godišnje može da pristigne do 1,7 milijardi kubika.
Aktuelna srpska vlast planira i da se Srbija spojnicom naveže na makedonski gasni sistem kako bi se povezala sa LNG terminalom nadomak Soluna. Međutim, u pitanju je isplativost ovog posla s obzirom na to da je LNG gas toliko skuplji od gasa dopremljenog gasovodom da dovodi u pitanje bilo kakav aranžman. Otuda i dilema graditi ili ne cevovod ka Skoplju.
Tokom nedavne posete Pekingu, predsednik Vučić je sa ruskim predsednikom Putinom vodio i razgovore o daljoj energetskoj saradnji dve zemlje, posebno o kupovini gasa u narednih pet, možda i deset godina. Nije sporna količina, od 2,5 do 4,4 milijardi kubika po sezoni zavisno od toka gasifikacije, a srpska strana insistira i na mogućnosti da zimi dnevno pristiže bitno više, dvostruko, gasa nego leti, kao i da ima mogućnost ograničene korekcije uvozne količine zavisno od vremenske situacije zimi.
Očekuje se i povoljna cena, premda je sa ruske strane već poručeno da će u novom ugovoru svakako biti viša nego u postojećem gde se kreće između 330 i 440 dolara za 1.000 kubika, zavisno od cene na tržištu, pri čemu se za preciziranje cene koristi takozvana naftna formula.
Pokazalo se da ovakav pristup Srbiji omogućava da gas plaća bar 20 do 25 odsto niže nego što je cena na berzi. Međutim, nije samo cena gasa razlog zašto se Srbija opredelila da ovaj energent dominantno nabavlja iz Rusije. Reč je o kompletnijem partnerstvu u kome manji partner od saradnje sa gasnim gigantom ima koristi.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar