Tramp je 2025. poništio decenije američke trgovinske politike, a nema obećane koristi
Od povratka u Belu kuću u januaru predsednik Donald Tramp je poništio decenije američke trgovinske politike gradeći carinski zid nekada široko otvorene privrede SAD.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Njegovi dvocifreni porezi na uvoz iz skoro svake zemlje poremetili su globalnu trgovinu i opteretili budžete potrošača i preduzeća širom sveta, a prikupili desetine milijardi dolara za američko Ministarstvo finansija.
Tramp je tvrdio da su njegovi novi veliki porezi na uvoz neophodni da bi se vratilo bogatstvo koje je "ukradeno" od SAD. On kaže da će smanjiti američki višedecenijski trgovinski deficit i vratiti proizvodnju u zemlju.
Ali preokretanje globalnog lanca snabdevanja pokazalo se skupim za domaćinstva koja se suočavaju sa rastućim cenama. Poreze plaćaju uvoznici koji obično pokušavaju da prebace veće troškove na svoje kupce. To uključuje preduzeća i, na kraju krajeva, američka domaćinstva.
Nepredvidiv je način na koji je predsednik uvodio svoje tarife: objavljivao ih, zatim ih suspendovao ili menjao pre nego što je uvodio nove. Tako je 2025. godina postala jedne od najturbulentnijih ekonomskih godina u skorije vreme.
Ključni broj za ukupni uticaj carinskih tarifa na američke potrošače i preduzeća je "efektivna" carinska stopa koja, za razliku od naslovnih brojki koje je Tramp nametnuo za određene trgovinske poslove, pruža prosek zasnovan na stvarnom uvozu koji ulazi u zemlju.
U 2025. godini, po podacima "Jejlske budžetske laboratorije" (Yale Budget Lab), efektivna carinska stopa SAD dostigla je vrhunac u aprilu i bila daleko viša od proseka na početku godine. Pre nego što je finalizovao promene u potrošnji, efektivna carinska stopa u novembru bila je skoro 17% – sedam puta veća od proseka u januaru i najviša od 1935. godine.
Pročitaj još
Među argumentima za opravdanje svojih tarifa, Tramp je više puta rekao da će one smanjiti dugogodišnji trgovinski deficit Amerike i doneti prihode u trezor.
Trampove veće carine svakako prikupljaju novac. Prošle godine, do novembra, donele su više od 236 milijardi dolara, mnogo više nego prethodnih godina. Ali i dalje čine samo delić ukupnih prihoda savezne vlade. I nisu prikupile ni približno dovoljno da opravdaju predsednikovu tvrdnju da bi carinski prihodi mogli da zamene savezne poreze na dohodak ili da omoguće neočekivane dividende za Amerikance.
Trgovinski deficit SAD je značajno opao od početka godine. Trgovinski jaz je dostigao vrhunac uz mesečni rekord od 136,4 milijarde dolara u martu, jer su potrošači i preduzeća požurili da uvezu strane proizvode pre nego što je Tramp mogao da im uvede carine. Trgovinski jaz se smanjio na 52,8 milijardi dolara u septembru, poslednjem mesecu za koji su dostupni podaci. Ali deficit od početka godine do danas je i dalje bio 17% veći u odnosu na period od januara do septembra 2024. godine.
Trampove carine iz 2025. godine pogodile su skoro svaku zemlju na svetu — uključujući i najveće trgovinske partnere Amerike.
Ali njegova politika je imala najveći uticaj na trgovinu SAD sa Kinom, nekada najvećim izvorom američkog uvoza, a sada trećim posle Kanade i Meksika. Američke carine na kineski uvoz sada iznose 47,5%, prema proračunima Čeda Bouna iz Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson.
Vrednost robe koja ulazi u SAD iz Kine opala je za skoro 25% tokom prva tri kvartala prošle godine. Uvoz iz Kanade je takođe opao. Ali vrednost proizvoda iz Meksika, Vijetnama i Tajvana je porasla.
Za investitore, najnestabilniji trenuci na berzi dogodili su se usred nekih od najnestabilnijih trenutaka Trampove carine.
Zato je "S and P 500", indeks za najveće javne kompanije u SAD, zabeležio svoje najveće dnevne i nedeljne oscilacije u aprilu - i najveće mesečne gubitke i dobitke u martu i junu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
26
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
40
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
29
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
1
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar