Ekonomista: Treba da uhvatimo voz u kom su Bugarska ili Hrvatska - nekada nama slične, sada znatno razvijenije
Lošiji privredni rezultati Srbije u 2025. u odnosu na očekivane posledice je više uzroka, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako navodi, među uzrocima se kriju i trajniji, strukturni problemi, što predstavlja veću opasnost od svih drugih činilaca.
Usporavanju privrednog rasta sa planiranih oko četiri odsto na dva odsto, prema njegovim rečima, posledica je vanrednih okolnosti, pre svega suše u poljoprivredi.
"Razlozi su i loše međunarodne okolnosti, društveno-politička nestabilnost, opreznija potrošnja stanovništva i odlaganje investicija, a krajem godine usledile su i sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), smanjenje, pa zaustavljanje proizvodnje u Rafineriji i Petrohemiji", rekao je Brčerević.
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije po stanovniku u 2025. iznosio je, kako je naveo, oko 13.500 evra, a da se ostvarila prvobitna prognoza Vlade o privrednom rastu od 4,2 odsto bio bi oko 13.800 evra, odnosno 300 evra veći.
Istakao je da taj manjak nije zanemarljiv, ali da jedna godina u ekonomiji, sama za sebe, ipak ne znači previše.
Zbog toga, prema njegovim rečima, lošije rezultate privrede u 2025. ne bi trebalo oceniti kao dramatične, kao što ni rezultat iz 2024, kada je Srbija imala rast BDP-a od oko 3,9 odsto nije bio razlog za "euforiju".
Pročitaj još
_najvaznije_ekonomske_vesti_godine.jpg "Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika, \"legalizacija\" objekata: Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2025.")
Suštinsko pitanje je, kako je naveo, kakvu brzinu i obrazac privrednog rasta Srbija ima u dužem periodu.
"Nama je potrebno da uhvatimo voz u kom su zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE), poput Rumunije, Bugarske ili Hrvatske – koje su nam nekada bile slične, a sad su ekonomski znatno razvijenije", rekao je Brčerević.
Dodao je da je, prema dostupnim podacima, privredni rast zemalja CIE u 2025. iznosio približno 2,3 odsto, a u zemljama Zapadnog Balkana malo ispod tri odsto. U oba slučaja, kako je naveo, rast je bio brži nego u Srbiji i takav rezultat može se tolerisati u jednoj godini, ali bi postao ozbiljan problem ako bi prerastao u obrazac koji se ponavlja iz godine u godinu.
Odgovarajući na pitanje koliki će doprinos rastu BDP-a imati međunarodna izložba Ekspo 2027, Brčerević je rekao da će taj uticaj 2026. biti posredan i ograničen, kroz investicione radove, povezane sa izgradnjom infrastrukture i objekata za izložbu.
"Kad je 2027. u pitanju, Vlada je u poslednjoj Fiskalnoj strategiji procenila da će održavanje Ekspo 2027 ubrzati privredni rast u toj godini za oko jedan procentni poen, međutim u zvaničnim dokumentima nema detaljnijeg obrazloženja mehanizama tog ubrzanja. Taj efekat na BDP, koliki god bio, po svojoj prirodi je jednokratan. To se vidi i iz samih Vladinih projekcija, koje već u 2028. godini pokazuju znatno usporavanje privrednog rasta nakon završetka izložbe. Ekspo može privremeno podići stopu rasta, ali ne može promeniti dugoročne razvojne perspektive Srbije", ocenio je Brčerević.
Na pitanje kako će na rashode budžeta uticati održavanje Ekspoa nakon završetka izložbe, Brčerević je rekao da bi odgovor na to pitanje morao da postoji još pre početka realizacije projekta, ali i dalje nije javno dostupan.
Standardna međunarodna praksa, prema njegovim rečima, ali i regulativa Srbije predviđa da se ovakvi projekti pripremaju uz detaljnu cost–benefit analizu, koja obuhvata i dugoročne troškove održavanja i korišćenja objekata nakon završetka manifestacije. Dodao je da bi se na osnovu takve analize moglo oceniti da li će ti objekti imati održivu namenu ili će postati trajan teret.
"Problem je što takve analize za projekat Ekspo nisu javno objavljene. To otvara ozbiljna pitanja fiskalne transparentnosti i odgovornosti na koje je Fiskalni savet već ukazivao, jer je reč o projektu koji se finansira novcem poreskih obveznika."
Na pitanje da li očekuje oporavak sektora poljoprivrede i građevinarstva u 2026, koji su prošle godine podbacili, Brčerević je rekao da je oporavak oba sektora realan i predstavlja važan oslonac očekivanog ubrzanja privrednog rasta.
"Kod građevinarstva, koje je u 2025. zabeležilo pad od oko 10 odsto, može se očekivati delimičan oporavak tokom 2026, između ostalog i zbog ubrzanja realizacije velikih infrastrukturnih projekata sa fiksnim rokovima završetka, poput priprema za Ekspo. Oporavak poljoprivrede i građevinarstva, uz dodatno povećanje serijske proizvodnje automobila u kompaniji Stelantis i solidnog rasta realnih dohodaka stanovništva, predstavljaju glavne razloge za očekivanje da bi privredni rast Srbije u 2026. mogao da ima umereno ubrzanje na oko tri odsto."
U 2025. neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), prema njegovim rečima, približno se prepolovio u odnosu na prethodnu godinu i na to je uticala društveno-politička nestabilnost, ali ona nije jedini, a možda ni glavni razlog.
"Suštinski problem je u tome što su u Srbiju dolazile, uglavnom SDI u tradicionalne, radno-intenzivne sektore, koje su privlačili niski troškovi rada i izdašne državne subvencije. Pošto više nema toliko jeftine, ni dostupne radne snage, atraktivnost Srbije za ovu vrstu investicija je smanjena. To se vidi i kroz delimično ili potpuno povlačenje pojedinih stranih kompanija iz Srbije - Benetona, Drekslmajera ili Leonija."
Ovi procesi, prema njegovim rečima, nemaju mnogo veze s trenutnom političkom nestabilnošću i verovatno će se nastaviti i u narednom periodu. Istakao je da je u 2026, ako dođe do političke stabilizacije, moguć određeni oporavak SDI, ali ostaje otvoreno pitanje njihovog srednjoročnog potencijala.
Srbija, kako je ocenio, više nema toliko dostupne jeftine radne snage, a dodatno ograničenje za dolazak stranih investitora predstavlja i neizvesna dinamika evropskih integracija.
Razlika između Srbije i razvijenih zemalja EU, prema njegovim rečima nije samo u nivou dohotka građana, već u samoj strukturi privrednog rasta.
Brčerević je naglasio da visoko razvijene privrede EU pokreću visoka produktivnost, znanje i inovacije, dok se srednje razvijene, poput Srbije, oslanjaju na intenzivnu upotrebu rada i materijalnih resursa.
"Čak i retki napredni sektori koji u Srbiji brzo rastu, poput IT industrije, ne razvijaju se organski, već rade za strana tržišta, uz slab razvoj domaćeg tehnološkog i inovacionog ekosistema."
Da bi Srbija, prema njegovim rečima, uopšte mogla da pređe u grupu visoko razvijenih zemalja, potrebno je najpre da se stvore uslovi za to: snažne i nezavisne institucije, efikasna borba protiv korupcije, vladavina prava, kvalitetno obrazovanje, snažan domaći preduzetnički sektor koji bi postao nosilac inovacija i modernizacije.
Kad se, kako je rekao, "takvi temelji postave, ima smisla govoriti o tempu kojim ćemo pristići prosek EU".
Na pitanje da li je projekat "Generalštab", kako je navela Vlada Srbije u leks specijalisu "od opšteg interesa za sveukupni razvoj Srbije", Brčerević je rekao da "Srbija već neko vreme funkcioniše u okviru privrednog modela koji se može opisati kao državni kapitalizam u kome dominantnu ulogu imaju država, kompanije bliske vlastima i strani investitori koji dobijaju snažnu državnu podršku".
Takav model, prema njegovim rečima, u prošlosti je dao "neke rezultate, ali sad pokazuje jasne znake iscrpljenosti".
"Projekat poput 'Generalštaba' tipičan je primer takvog pristupa jer, umesto izgradnje zdravih temelja za dugoročno održiv rast, nudi velike, centralizovane i politički vođene investicije kao zamenu. Zato je teško tvrditi da su 'Generalštab' i slični projekti trenutno od opšteg interesa za dugoročni razvoj Srbije."
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Novi način za plaćanje u evrima od 5. maja: Počinje puna primena SEPA sistema u Srbiji
01.05.2026.•
3
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Plan za nuklearnu energiju u EU: Ulaganje od 241 milijarde evra do 2050.
01.05.2026.•
1
Evropska nuklearna asocijacija "NuclearEurope" predstavila je akcioni plan kojim se predviđa ulaganje od najmanje 241 milijarde evra do 2050. godine u nuklearnu energiju, kako bi se ojačala energetska suverenost EU.
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
2
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
30.04.2026.•
15
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje
30.04.2026.•
0
Prvo istraživanje o stavovima građana o štednji pokazalo da je 74% ispitanika ima neki oblik štednje, a da je sigurnost novca važniji faktor od visine kamate kada se štedi u banci.
Mali: Srbija se sada zadužuje povoljnije nego pre 15 godina
30.04.2026.•
39
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da se Srbija danas zadužuje po povoljnijim uslovima nego pre 15 godina, odnosno da je emitovanje obveznica tada bilo skuplje iako su svetski uslovi zaduživanja bili povoljniji.
Ministarka trgovine: Cene nisu porasle nakon isteka uredbe o ograničenju marže
29.04.2026.•
5
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra.
Svetska banka: Inflacija u Srbiji bi mogla da poraste na šest odsto
29.04.2026.•
7
Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Ministar Glamočić: Veliki potencijal za jačanje saradnje u poljoprivredi sa Rusijom
29.04.2026.•
12
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija zauzima značajno mesto na svetskoj mapi voćarske proizvodnje, posebno kada je reč o malini.
Evropska komisija pokrenula postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog skupljeg goriva za strane vozače
29.04.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog diskriminišućih cena goriva za vozače automobila registrovanih u drugim državama članicama.
Država se ponovo zadužila, ovaj put za oko tri milijarde evra
29.04.2026.•
32
Ministarstvo finansija objavilo je da je Srbija danas realizovala još jednu emisiju državnih obveznica, kroz tri tranše u dve valute, ukupno vredne 1,9 milijardi evra i 1,2 milijarde dolara.
U Dubrovniku se razvija AI projekat vredan više od 50 milijardi evra
28.04.2026.•
7
Projekat centra za razvoj i inovacije u oblasti veštačke inteligencije Topusko "Panteon", vredan više od 50 milijardi evra, predstavljen je u Dubrovniku.
Svetska banka: Cene energenata će porasti za 24 odsto, ukupne cene roba će takođe skočiti
28.04.2026.•
1
Svetska banka upozorava da će rat na Bliskom istoku izazvati snažan rast cena energenata za 24 odsto u 2026. godini.
Od naplate putarine pola miliona evra godišnje po kilometru auto-puta - a gubitak "Puteva Srbije" udvostručen
28.04.2026.•
11
Srbija je prošle godine od naplate putarine ostvarila prihod od oko 436 miliona evra (51.531.710.564 dinara), dok prihodi u prvom kvartalu 2026. godine iznose oko 98 miliona evra (11.531.002.450 dinara).
Inspekcija Ministarstva poljoprivrede povukla 1,4 tone hrane iz prometa
27.04.2026.•
2
Inspektori Ministarstva poljoprivrede su u prvom kvartalu 2026. godine obavili 229 kontrola hrane u maloprodajnim objektima i tom prilikom iz prometa povukli gotovo 1,4 tone hrane.
Zbog zastoja pregovora SAD i Irana cene nafte rastu
27.04.2026.•
1
Cene nafte danas rastu, a rekordni rast američke berze se usporio pošto je tokom vikenda porasla neizvesnost oko toga šta će se dalje desiti u ratu SAD sa Iranom.
Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
27.04.2026.•
20
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Organizacije civilnog društva pozivaju vlade Zapadnog Balkana da ne grade gasovode i gasne elektrane
27.04.2026.•
54
Vlade Zapadnog Balkana treba da odustanu od izgradnje gasovoda i elektrana na gas jer će time produbiti zavisnost od gasa, već da se okrenu obnovljivim izvorima energije, navodi 47 organizacija civilnog društva.
Očuvanje vrednosti kroz generacije: Tradicija i ekonomska sigurnost u savremenom dobu
27.04.2026.•
0
Kultura štednje i očuvanja kapitala duboko je ukorenjena u društvenim i ekonomskim tradicijama našeg regiona.
Komentari 14
Stevan
Пукли смо ко
eu neintegracije
Ko se jos seca onih beskonacnih razgovara u Oljinom Utisku, gde voditeljka dovodi kojekakve staljiniste (ali i ove druge iz DS i slicni) da nam objasne kako su se Rumuni i Bugari zeznuli sto u usli u EU.
Jos jednom se pokazalo, da svi ti trendovi koji zavladaju kod nas u tom javnom diskursu, na kraju razotkriju nasu glupost i zlobu, a i prikrivene interese Rusije i njihove elite ovde.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar