Kada Mađarska nema more (a ni Srbija)
Nekada se znalo reći "kada Mađarska nema mora".
Foto: 021.rs
Tom uzrečicom smo polušaljivo pojašnjavali zašto smo mi, mlađani žitelji Novog Sada, mogli svakog leta da po tri nedelje boravimo na Jadranu, dok su naši vršnjaci iz Segedina u najboljem slučaju mogli upola kraće da se odmaraju na jezeru Balaton.
Ovih dana, međutim, naši severni susedi na mnogo grublji način suočavaju se sa činjenicom da bez mora i okeanskih luka trpe ozbiljne posledice. Teško da iko ko živi u ovom trenutku može reći hoće li i kojim putem sirova nafta stizati 70 kilometara nizvodno od Budimpešte, u jedinu mađarsku rafineriju.
Pozivajući se na ratna oštećenja, vlast u Kijevu je 26. januara prekinula transport Ukrajinskim naftovodom kojim je više od šest decenija iz Rusije pristizao neophodni energent. Mada je pre desetak dana (neuverljivo) najavljen, malo ko i pomišlja da će 3. marta biti obnovljen rad Ukrajinskog naftovoda.
Pred izbore
Mađarska i Slovačka našle su se u neugodnoj situaciji iz koje izlaz nije ni jednostavno ni jeftino iznaći. Ni u Budimpešti ni u Bratislavi ne veruju u zvanično objašnjenje, još manje u tvrdnje da Ukrajina nema para za učestale popravke uz gasovod, najvažniji cevovod koji je više od pola veka spajao istočni i zapadni deo Evrope.
Naprotiv, otvoreno su rekli da je reč o ciljnom potezu, osmišljenom i sugerisanom iz Brisela. Razlog su krupne razlike u nemalom broju stavova, poglavito onih koji se odnose na rusko-ukrajinski sukob. Pešti, u manjoj meri i Bratislavi, zamera se da imaju previše razumevanja za Moskvu.
Nije teško pogoditi zašto se naglo pojačanje evrounijskog pritiska na Mađarsku događa baš ovih dana, mada Orban i vladajuća stranka Fides već četiri godine, od samog početka rata, govore u istom tonu. Parlamentarni i predsednički izbori zakazani su za 12. april i reč je o pokušaju da se svakodnevni život u Mađarskoj toliko oteža da običnom građaninu sve dojadi i na glasačkom listiću ne zaokruži ni vladajuću stranku niti njihovog predsedničkog kandidata.
Testiranje "Janafa"
Istina, od 1979, kada je u rad pušten tadašnji "Jugoslovenski naftovod", Mađarska ima i alternativni pravac snabdevanja. Kod Siska se od nekadašnje jugoslovenske naftne transverzale, nakon raspada nekadašnje države preimenovane u "Janaf" (Jadranski naftovod), odvaja severni krak ka graničnoj varošici Vignje, gde se račva na dva – jedan prema slovenačkoj Lendavi i drugi prema nekoliko kilometara udaljenoj Mađarskoj.
Severni krak je godišnjeg kapaciteta između 14,5 i 17,2 miliona tona, gotovo u dlaku koliko je zbirni kapacitet mađarskog (8,2) i slovačkog (6,35) prerađivača nafte. Međutim, njime za dvanaest meseci nikada nije transportovano više od dva miliona tona, te su se Mađarska i Hrvatska, posle dosta dugih pregovora, sporazumele da se ovih dana izvrši testiranje.
U Zagrebu ističu kako su u podstanicama nekadašnje pumpe zamenili novim, jačim, dok bi problem mogle biti mnogo uže cevi lokalnog naftovoda kojim sirovina stiže od granice do Dunava i mađarske rafinerije. Dakle, tek kada se okončaju testiranja znaće se koliko pomaže alternativna spojnica.
Cenovna razlika
Međutim, čak i u slučaju da Janaf zadovoljava tehničkim kapacitetima, transport novom trasom donosi niz nepovoljnosti. Mađari su, po osnovu višedecenijske prakse, naftu kupovali u Rusiji, plaćajući je znatno jeftinije nego što je na tržištu. Ovih dana razlika dostiže i 150 dolara po toni, što bi za godišnje ukupno potrebnih šest miliona tona iznosilo 900 miliona. I to svake godine.
Ali, evropskim sankcijama članicama EU zabranjeno je kupovati i transportovati rusku naftu, čega se u "Janafu" čvrsto pridržavaju. Istina, postoje izuzeci i to su zemlje koje ne izlaze na more, dakle i Mađarska. No, Hrvatska, procenjujući da je volja i interes najmoćnijih evropskih država poraz Orbana i Fidesa na predstojećim izborima, ne želi ni da čuje za izuzetke, dok u Briselu na žalbe i proteste Budimpešte ćute.
Tako je prvi od osam tankera koji će do početka aprila stići u Omišalj već istovario naftu neruskog porekla u tamošnje skladište, a sa takvom, neruskom robom biće i preostalih ugovorenih sedam tankera.
Pročitaj još
Pet puta skuplje
Tu, međutim, nevoljama nije kraj. Transport ima cenu i treba je platiti. Problem je u tome što "Janaf" žestoko naplaćuje usluge, koristeći monopolističku poziciju u snabdevanju (južnim krakom) pančevačke rafinerije, što je zagrebačkoj firmi posao koji donosi i do 70 odsto ukupnih prihoda.
Za "Janaf" je to godinama daleko najveći biznis, premda je reč o potiskivanju svega 3,2 miliona tona nafte za dvanaest meseci. Slovački predsednik Fico javno je ustvrdio da će transport preko Janafa koštati čak pet puta više nego transport donedavnom trasom. Pravo šamaranje para.
Hrvatska je u novom poslu uočila veliku priliku za sebe, preciznije za "Janaf". Unazad devet meseci ulaže u tri nova skladišta sirove nafte u Omišalju, čime duplira postojeći kapacitet.
Kako računa da će trajno preuzeti snabdevanje i Mađarske i Slovačke, već je objavila da će u naredne tri sezone izgraditi skladišta za dodatnih 240.000 tona sirove nafte, čime bi Omišalj mogao prihvatati i najveće okeanske tankere, a ne samo, kao danas, manje i srednje veličine, do 80.000 tona nosivosti.
Zla vremena
Pešta i Bratislava, koja ima alternativno snabdevanje preko Poljske, takođe opterećeno nizom poteškoća, insistiraju da se obnovi transport ukrajinskom rutom. Već su, kao revanš, stopirale izvoz dizela za Ukrajinu, a u slučaju da ne dođe do obnove prestaće da Kijevu isporučuju i vanredne količine struje. Ipak, Kijev ima dovoljno jake donatore u mnogo bogatijim i jačim državama i nije ni zatreperio očima na pretnje dva omanja suseda.
U slučaju da Ukrajinski naftovod ostane van funkcije, a Janaf se pokaže nepouzdan, Mađarska nema drugo rešenje nego da se snabdeva koristeći Dunav. Nema izbora, mada je i Pešti jasno da ovim putem teško mogu dopremiti više od polovine godišnjih potreba od nepunih šest miliona tona nafte.
Tu su se pojavile davnašnje ideje o izlasku na more putem naftovoda, ali to je priča koja se, ponajviše sa susedima preko kojih vodi put, razmatra u periodima povoljne političke atmosfere i pune saradnje. Sada su, naprotiv, zla vremena.
Partnerstvo ili rivalstvo
To što će sirova nafta u narednom periodu očito teže pristizati do Mađarske i Slovačke prilično će otežati rad rafinerijama u obe države. Moguće je da će MOL u novonastaloj situaciji nešto više insistirati na većoj preradi u Pančevu i Rijeci, gde takođe poseduje značajne prerađivačke pogone.
U Hrvatskoj računaju da bi moglo doći do osetnog uvećanja obima i kvaliteta prerade u rafineriji u Rijeci. Moguće je da bi za Pančevce povoljnija bila drugačija strategija, odnosno razvoj više vezivati za partnerske odnose sa rafinerijama istog vlasnika, a ne na prenaglašavanju rivalstva.
Srbija takođe ima poteškoće sa sankcijskim paketima, istina više sa takozvanim američkim sankcijama, koje su možda još i više usmerene na energetiku, te transport ruskog gasa i nafte. Naravno, i Srbija je država bez izlaska na more, time u velikoj meri zavisna od internacionalnog dogovora oko raznih cevovoda u kojima vodeću reč imaju najmoćniji.
Večna igra
Mogućnost oslonca na više različitih pravaca snabdevanja svakako uvećava pouzdanost i potencijalni kapacitet nabavke. Ali, teško da mala država bez izlaska na more može jednom zauvek rešiti tako složeno i strateški značajno pitanje kao što je snabdevanje energentima.
U zla vremena moć i snaga dolaze do izražaja tim više što se napuštaju i zapostavljaju važeće međunarodne regule. U tom smislu i oslonac na snažnog dobavljača, koji je istovremeno i vlasnik cevovoda kojim roba pristiže, može biti dobro rešenje.
Ali za države daleko od morskog žala nema rešenja koje bi trajno obezbedilo siguran i nesmetan dotok strateške sirovine. Politika snabdevanja za njih ostaje večna igra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
0
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
0
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
22
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
MMF: Inflacija u Srbiji mogla bi biti niža od 5,2 odsto u 2026.
15.04.2026.•
2
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Otvoren javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal
15.04.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine.
Udruženje banaka Srbije: U martu smanjena kreditna aktivnost privrede, rast potrošačkih kredita
14.04.2026.•
1
Krediti pravnih lica u Srbiji u martu ove godine iznosili su oko 2.332 milijarde dinara i za 0,7 odsto su manji nego prethodnog meseca, objavilo je Udruženje banaka.
IEA: Rusija povećala prihode od izvoza nafte u martu
14.04.2026.•
1
Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je danas da je Rusija udvostručila svoje prihode od izvoza nafte u martu, zahvaljujući sukobu na Bliskom istoku.
Nova pravila EU mogla bi da utiču na cene hrane i u Srbiji
14.04.2026.•
8
Stroži propisi Evropske unije o proizvodnji i označavanju hrane mogli bi da utiču i na cene u Srbiji.
Inflacija u Srbiji u martu 0,5 odsto, međugodišnje 2,8
14.04.2026.•
1
Mesečna inflacija u Srbiji u martu ove godine bila je 0,5 odsto a međugodišnja 2,8 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Ovo je ogroman novac": Za Expo već dato više od dve milijarde evra, ali tačno za šta - nepoznato
14.04.2026.•
45
"Ovo su ogromna ulaganja, ogroman novac."
Neizvesnost oko NIS-a: Da li će ga Rusi prodati nekome ko nije Orban i da li SAD veruju Mađaru
14.04.2026.•
13
Da li se nešto menja za NIS posle poraza Viktora Orbana? Hoće li nova mađarska vlast uopšte hteti da MOL kupi ruski deo u NIS-u? Hoće li Rusi pristati da ga daju nekome ko nije Orban? I da li SAD veruju Peteru Mađaru?
MAT: Ukoliko se nastavi energetska kriza, cene bi mogle prosečno da porastu do 20 odsto
13.04.2026.•
1
Globalne cene bi u prvoj polovini godine mogle u proseku da porastu za 15 do 20 odsto, ukoliko se nastavi energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku, objavljeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.
Talas inflacije zahvatio svet - da li je stigao u Srbiju
13.04.2026.•
22
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Vrednost domaće konditorske industrije 220 miliona evra, izvozi se trećina
12.04.2026.•
1
Konditorska industrija u Srbiji godišnje proizvodi od 140.000 do 160.000 tona slatkiša, keksa i sličnih proizvoda, vrednosti oko 220 miliona evra.
MMF i Svetska banka snizili očekivanja rasta
12.04.2026.•
0
Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke da bi razmotrili posledice rata na Bliskom istoku, prenosi Rojters.
Čeri planira ekspanziju u Evropi: Kineski automobili će se sklapati u evropskim fabrikama
12.04.2026.•
6
Kineski proizvođač automobila Čeri planira da proširi proizvodnju u Evropi i to namerava da učini kroz partnerstvo sa drugim proizvođačima automobila, koji bi dozvolili da se koriste njihove postojeće fabrike.
Prva dva meseca 2026: Veći BDP, ali veći i deficit u budžetu
12.04.2026.•
4
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,9 odsto, što je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine.
Istorijat ukrupnjavanja trgovine u Srbiji: Šta spajanje Amana i DIS-a znači za tržište?
12.04.2026.•
10
Kompanija Aman iz Beograda preuzela je stopostotni udeo u vlasništvu preduzeća PTP DIS iz Krnjeva, čime je formiran najveći domaći trgovinski lanac na tržištu maloprodaje.
Evropa će morati da prizemlji avione za tri nedelje ako se Ormuski moreuz ne otvori
12.04.2026.•
5
Evropa će se suočiti sa nestašicom goriva za avione za samo tri nedelje ako se Ormuski moreuz ponovo ne otvori, upozorila je evropska podružnica Međunarodnog saveta aerodroma (ACI).
Evropska centralna banka o uvođenju evra u Bugarskoj: Cene skoro nepromenjene, podrška preko 50 odsto
12.04.2026.•
3
Prelazak na evro u Bugarskoj početkom godine je minimalno uticao na cene u zemlji, a podrška bugarske javnosti za evropsku valutu je porasla na više od 50 odsto.
Komentari 21
Nebojša
Jel ima nešto što znamo da uradimo kako treba i u našu korist?
Plaćač poreza
Lignja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar