Srbija u trostrukom naftnom obruču, a nafta sve skuplja: To će uticati i na cene hrane
Cene nafte juče su vrtoglavo skočile do 120 dolara, da bi se tokom dana cena vratila na nivo ispod 100 dolara za barel, što je i dalje znatan skok u odnosu na cene od petka.
Zabrinutost da će sukob duže trajati počinje da raste, pa smo od operacije koja treba da potraje "četiri nedelje", prema rečima predsednika SAD Donalda Trampa, došli do eskalacije sukoba koji preti da napravi redove na benzinskim pumpama širom sveta.
Za Srbiju koja je u trostrukom naftnom obruču - zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije, prekida dotoka ruske nafte Janafom i Družbom i sada ratom na Bliskom Istoku - situacija će biti mnogo teža. Cene hrane će se, kao i na početku rata u Ukrajini, vratiti na nivoe koje ni državna ograničenja neće moći da izbalansiraju.
"Država je sada ograničila cene veoma značajno, ali je to trenutno potpuno na teret naftnog sektora. Pitanje je koliko će to ograničenje moći da traje, jer duže trajanje može da ugrozi snabdevenost, što nikome nije cilj. Ne možemo ignorisati kretanja na međunarodnom tržištu. Možemo ublažiti početni šok na nekoliko dana, ali država mora brzo da reaguje kako bi uspostavila tržišnu ravnotežu", kaže za Novu ekonomiju predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
Kako bi se obuzdala inflacija i pomoglo privredi i građanima, država planira promenu regulative. Trenutno postoji zakonsko ograničenje da se akciza smanji maksimalno 20 odsto. Vlada treba da izađe i sa dodatnim rešenjima kako bi mogla efikasnije da interveniše na tržištu, poruke su onih sa vlasti.
Kako sagovornik Nove ekonomije objašnjava, imamo lokalni poremećaj - to je status NIS-a koji je nerešen. Postoji regionalni poremećaj jer je prestalo dopremanje sirove nafte rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj, koje su bile izvori za nas, a sada rade isključivo za svoja tržišta.
Sve se stvorilo u jednom trenutku: lokalna, regionalna i globalna kriza više ne dolaze jedna za drugom, već se dešavaju istovremeno, čime se njihovi efekti multipliciraju, kaže Mićović. Kako napominje, cene goriva su nenormalno reagovale, pa su tako dobili potvrdu da su na pumpama u Nemačkoj juče otišle na dva evra za litar.
Srbija se nalazi u delikatnoj situaciji zbog zavisnosti od uvoza i vlasničke strukture NIS-a. Domaće rezerve su trošene tokom perioda neizvesnosti oko licenci, a operativni pritisak je konstantan jer se pitanje nastavka licence mora rešiti do 20. u mesecu. Dodatni strateški rizik predstavlja krajnji rok za promenu vlasničkog udela ruskih partnera. Kako Mićović objašnjava, iako je Srbija trošila zalihe krajem prošle godine zbog prestanka rada rafinerije u Pančevu, država je obnovila zalihe.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da situacija nije jednostavna, ali da će država uraditi sve da zaštiti građane. Ona je naglasila da je Vlada Srbije to uspela i 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini da obuzda cene, a da su konkretno cene goriva u Srbiji najniže u regionu.
"Ne znam odakle računica da nam je gorivo najjeftinije u regionu, ako je na pumpama dizel u Bosni jeftiniji za 40 do 50 dinara. Država može da smanji akcize za 20 odsto, kao što je bio slučaj 2008. godine. Čak i tada, država neće biti na gubitku jer ide 20 odsto PDV-a na ukupnu visoku cenu. U julu 2008. godine nafta je bila 147 dolara, a gorivo kod nas 90 dinara. Sada je cena na 200 dinara, a još nismo stigli do te dolarske cene iz 2008. Očigledno je da cena kod nas raste u dinarima bez obzira na cenu u dolarima", kaže Nebojša Atanacković, nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD.
Ono što je ministarka energetike zaboravila da pomene, jer možda nije njeno polje delatnosti, jesu cene hrane koje su rasle posle 2022. najviše u celoj Evropi, a da je inflacija dostigla dvocifrene brojeve.
Poljoprivredni sektor će osetiti izvanredno veliki trošak jer se svako poskupljenje dizela direktno preliva na troškove obrade i transporta hrane. Budući da je hrana u Srbiji već dostigla visok nivo cena, dodatni rast energenata će učiniti da proizvođači neće moći da pokriju bazične troškove proizvodnje bez poskupljenja.
U transportnom sektoru, rast cena goriva deluje kao katalizator opšte inflacije. Bankarski sektor opravdano upozorava da će energetska kriza najviše pogoditi potrošače, jer je kupovna moć u Srbiji već iscrpljena prethodnim talasima poskupljenja, a transportni troškovi se ugrađuju u svaku finalnu cenu proizvoda.
"Štaviše, glavni proizvođači nafte planiraju da smanje proizvodnju kako se skladišta pune, a Ormuski moreuz ostaje zatvoren. Takav razvoj događaja će ostaviti traga na inflaciji, barem kratkoročno. Cene benzina su već porasle tokom prošle nedelje. Posmatranje nedavnih dešavanja u fjučers cenama robe poput pšenice ili kukuruza sugeriše oštrije povećanje poslednjih dana. Povišene cene robe tokom dužeg perioda će na kraju dovesti i do rasta cena hrane. Poljoprivreda ostaje sektor sa visokom potrošnjom energije, a visoke cene nafte i prirodnog gasa povećaće troškove đubrenja i transporta, što će dovesti do sekundarnih efekata", mišljenje je ekonomista Erste grupe.
Ne samo da se strahuje od cena, ono što provejava je zebnja da će zaista zbog prekida i proizvodnje i transporta doći i do nestašica. Atanacković kaže da nas čeka problem sa rastom cena svega, a da je hrana već ionako skupa. On takođe dovodi u pitanje da li smo uspeli da obnovimo zalihe posle prestanka dopremanja preko Janafa.
Pročitaj još
"Mnogi pričaju da bi maksimalna cena od 147 dolara po barelu mogla opet biti dosegnuta, pa čak i prestignuta. Ako se ne bude moglo prolaziti Ormuskim moreuzom, oni koji proizvode naftu moraće da prestanu sa proizvodnjom jer nemaju gde sa njom. Oni koji imaju mogućnost daljeg transporta, poput Rusije, profitiraće i prodavaće naftu punom snagom. Evropa će se pokajati. Mi smo računali da ćemo od MOL-a povući određene količine, ali oni već više od mesec dana ne dobijaju rusku naftu. Hrvati neće da prihvate da prevoze rusku naftu Janafom. Sa njima smo i mi u problematičnoj situaciji", kaže Atanacković.
Narodna banka Srbije se za sada nije oglašavala o situaciji sa cenama i gorivom. Zacrtani cilj od 3±1,5 odsto sada deluje neostvarivo. Vrlo je moguće da će iz ove institucije savetovati stanovništvo ponovo da "štede ako imaju odakle", kao što je to učinila i nakon početka rata u Ukrajini.
"Projekcije Narodne banke Srbije o inflaciji u planiranom koridoru deluju preoptimistično i zanemaruju realnost na terenu. Uvek treba s rezervom uzeti izjave političara jer oni imaju potrebe da nešto prikažu na određeni način", poručuje Atanacković.
Investiciona banka Goldman Saks izašla je sa procenom koja ne obećava - da će nafta dostići, ali i možda i prestići 140 dolara po barelu, a ukoliko se prerada zaustavi u zemljama Zaliva, može se očekivati da "crno zlato" ode na preko 150 dolara po barelu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
31
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
32
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
28
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
8
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Komentari 27
debeli
Sad je sramota biti neutralan? Ne ucestvovati u ratu?
Пантелија
dule
10.03.2026 • 08:37
Sada se tek vidi koliko znači domaća poljoprivreda i proizvodanja.
Ali ne naši su od 2000te do danas samo uvozni lobi sa uništavanjem seljaka (meso mleko sve). Niko ni da spomene GMO ali to je druga priča.
Bitnije je zaraditi procenat na uvozu plus trgovci koji imaju ekstraprofite ali ni to nije bitno krivi su seljaci....
Jeste druže, za selo je sve krenulo nizbrdo 2000. godine. Pre toga su Sloba i Mira tretirali selo i seljaka ko malo vode na dlanu. Paz da nije tako.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar