Srbija u trostrukom naftnom obruču, a nafta sve skuplja: To će uticati i na cene hrane
Cene nafte juče su vrtoglavo skočile do 120 dolara, da bi se tokom dana cena vratila na nivo ispod 100 dolara za barel, što je i dalje znatan skok u odnosu na cene od petka.
Foto: Pixabay
Zabrinutost da će sukob duže trajati počinje da raste, pa smo od operacije koja treba da potraje "četiri nedelje", prema rečima predsednika SAD Donalda Trampa, došli do eskalacije sukoba koji preti da napravi redove na benzinskim pumpama širom sveta.
Za Srbiju koja je u trostrukom naftnom obruču - zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije, prekida dotoka ruske nafte Janafom i Družbom i sada ratom na Bliskom Istoku - situacija će biti mnogo teža. Cene hrane će se, kao i na početku rata u Ukrajini, vratiti na nivoe koje ni državna ograničenja neće moći da izbalansiraju.
"Država je sada ograničila cene veoma značajno, ali je to trenutno potpuno na teret naftnog sektora. Pitanje je koliko će to ograničenje moći da traje, jer duže trajanje može da ugrozi snabdevenost, što nikome nije cilj. Ne možemo ignorisati kretanja na međunarodnom tržištu. Možemo ublažiti početni šok na nekoliko dana, ali država mora brzo da reaguje kako bi uspostavila tržišnu ravnotežu", kaže za Novu ekonomiju predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
Kako bi se obuzdala inflacija i pomoglo privredi i građanima, država planira promenu regulative. Trenutno postoji zakonsko ograničenje da se akciza smanji maksimalno 20 odsto. Vlada treba da izađe i sa dodatnim rešenjima kako bi mogla efikasnije da interveniše na tržištu, poruke su onih sa vlasti.
Kako sagovornik Nove ekonomije objašnjava, imamo lokalni poremećaj - to je status NIS-a koji je nerešen. Postoji regionalni poremećaj jer je prestalo dopremanje sirove nafte rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj, koje su bile izvori za nas, a sada rade isključivo za svoja tržišta.
Sve se stvorilo u jednom trenutku: lokalna, regionalna i globalna kriza više ne dolaze jedna za drugom, već se dešavaju istovremeno, čime se njihovi efekti multipliciraju, kaže Mićović. Kako napominje, cene goriva su nenormalno reagovale, pa su tako dobili potvrdu da su na pumpama u Nemačkoj juče otišle na dva evra za litar.
Srbija se nalazi u delikatnoj situaciji zbog zavisnosti od uvoza i vlasničke strukture NIS-a. Domaće rezerve su trošene tokom perioda neizvesnosti oko licenci, a operativni pritisak je konstantan jer se pitanje nastavka licence mora rešiti do 20. u mesecu. Dodatni strateški rizik predstavlja krajnji rok za promenu vlasničkog udela ruskih partnera. Kako Mićović objašnjava, iako je Srbija trošila zalihe krajem prošle godine zbog prestanka rada rafinerije u Pančevu, država je obnovila zalihe.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da situacija nije jednostavna, ali da će država uraditi sve da zaštiti građane. Ona je naglasila da je Vlada Srbije to uspela i 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini da obuzda cene, a da su konkretno cene goriva u Srbiji najniže u regionu.
"Ne znam odakle računica da nam je gorivo najjeftinije u regionu, ako je na pumpama dizel u Bosni jeftiniji za 40 do 50 dinara. Država može da smanji akcize za 20 odsto, kao što je bio slučaj 2008. godine. Čak i tada, država neće biti na gubitku jer ide 20 odsto PDV-a na ukupnu visoku cenu. U julu 2008. godine nafta je bila 147 dolara, a gorivo kod nas 90 dinara. Sada je cena na 200 dinara, a još nismo stigli do te dolarske cene iz 2008. Očigledno je da cena kod nas raste u dinarima bez obzira na cenu u dolarima", kaže Nebojša Atanacković, nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD.
Ono što je ministarka energetike zaboravila da pomene, jer možda nije njeno polje delatnosti, jesu cene hrane koje su rasle posle 2022. najviše u celoj Evropi, a da je inflacija dostigla dvocifrene brojeve.
Poljoprivredni sektor će osetiti izvanredno veliki trošak jer se svako poskupljenje dizela direktno preliva na troškove obrade i transporta hrane. Budući da je hrana u Srbiji već dostigla visok nivo cena, dodatni rast energenata će učiniti da proizvođači neće moći da pokriju bazične troškove proizvodnje bez poskupljenja.
U transportnom sektoru, rast cena goriva deluje kao katalizator opšte inflacije. Bankarski sektor opravdano upozorava da će energetska kriza najviše pogoditi potrošače, jer je kupovna moć u Srbiji već iscrpljena prethodnim talasima poskupljenja, a transportni troškovi se ugrađuju u svaku finalnu cenu proizvoda.
"Štaviše, glavni proizvođači nafte planiraju da smanje proizvodnju kako se skladišta pune, a Ormuski moreuz ostaje zatvoren. Takav razvoj događaja će ostaviti traga na inflaciji, barem kratkoročno. Cene benzina su već porasle tokom prošle nedelje. Posmatranje nedavnih dešavanja u fjučers cenama robe poput pšenice ili kukuruza sugeriše oštrije povećanje poslednjih dana. Povišene cene robe tokom dužeg perioda će na kraju dovesti i do rasta cena hrane. Poljoprivreda ostaje sektor sa visokom potrošnjom energije, a visoke cene nafte i prirodnog gasa povećaće troškove đubrenja i transporta, što će dovesti do sekundarnih efekata", mišljenje je ekonomista Erste grupe.
Ne samo da se strahuje od cena, ono što provejava je zebnja da će zaista zbog prekida i proizvodnje i transporta doći i do nestašica. Atanacković kaže da nas čeka problem sa rastom cena svega, a da je hrana već ionako skupa. On takođe dovodi u pitanje da li smo uspeli da obnovimo zalihe posle prestanka dopremanja preko Janafa.
Pročitaj još
"Mnogi pričaju da bi maksimalna cena od 147 dolara po barelu mogla opet biti dosegnuta, pa čak i prestignuta. Ako se ne bude moglo prolaziti Ormuskim moreuzom, oni koji proizvode naftu moraće da prestanu sa proizvodnjom jer nemaju gde sa njom. Oni koji imaju mogućnost daljeg transporta, poput Rusije, profitiraće i prodavaće naftu punom snagom. Evropa će se pokajati. Mi smo računali da ćemo od MOL-a povući određene količine, ali oni već više od mesec dana ne dobijaju rusku naftu. Hrvati neće da prihvate da prevoze rusku naftu Janafom. Sa njima smo i mi u problematičnoj situaciji", kaže Atanacković.
Narodna banka Srbije se za sada nije oglašavala o situaciji sa cenama i gorivom. Zacrtani cilj od 3±1,5 odsto sada deluje neostvarivo. Vrlo je moguće da će iz ove institucije savetovati stanovništvo ponovo da "štede ako imaju odakle", kao što je to učinila i nakon početka rata u Ukrajini.
"Projekcije Narodne banke Srbije o inflaciji u planiranom koridoru deluju preoptimistično i zanemaruju realnost na terenu. Uvek treba s rezervom uzeti izjave političara jer oni imaju potrebe da nešto prikažu na određeni način", poručuje Atanacković.
Investiciona banka Goldman Saks izašla je sa procenom koja ne obećava - da će nafta dostići, ali i možda i prestići 140 dolara po barelu, a ukoliko se prerada zaustavi u zemljama Zaliva, može se očekivati da "crno zlato" ode na preko 150 dolara po barelu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
1
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
0
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
4
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
1
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
3
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
30.07.2026.•
12
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
30.07.2026.•
9
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
APR podseća firme: Rok za dostavlјanje dokumentacije uz konsolidovane izveštaje ističe 31. jula
30.07.2026.•
2
Agencija za privredne registre podsetila je matična pravna lica koja su dostavila konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) za 2025. godinu da 31. jula ističe rok za dostavlјanje dokumentacije uz taj izveštaj.
Helikopter novac iz Akcionarskog fonda: Ko ima pravo na njega?
29.07.2026.•
6
Građani Srbije već su naviknuti da je takozvani helikopter novac koji deli vlast svojevrsni vesnik izbora.
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine
29.07.2026.•
0
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine.
Svi radnici Stelantisa u Kragujevcu idu na kolektivni godišnji odmor
29.07.2026.•
5
Radnici Stelantisove fabrike automobila u Kragujevcu odlaze na dvonedeljni letnji kolektivni godišnji odmor 3. avgusta, a posle te pauze prvi radni dan će im biti ponedeljak, 17. avgust.
Visa ukida 2.600 radnih mesta
29.07.2026.•
1
Američka kompanija za digitalna plaćanja Visa saopštila je da će otpustiti oko sedam odsto zaposlenih, odnosno približno 2.600 radnika, u okviru programa povećanja efikasnosti poslovanja.
SAD uvode nova ograničenja za kineske robote
29.07.2026.•
1
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da uvede zabranu uvoza novih kineskih humanoidnih i četvoronožnih robota, kao i određenih modela kineskih energetskih invertora.
Komentari 27
debeli
Sad je sramota biti neutralan? Ne ucestvovati u ratu?
Пантелија
dule
10.03.2026 • 08:37
Sada se tek vidi koliko znači domaća poljoprivreda i proizvodanja.
Ali ne naši su od 2000te do danas samo uvozni lobi sa uništavanjem seljaka (meso mleko sve). Niko ni da spomene GMO ali to je druga priča.
Bitnije je zaraditi procenat na uvozu plus trgovci koji imaju ekstraprofite ali ni to nije bitno krivi su seljaci....
Jeste druže, za selo je sve krenulo nizbrdo 2000. godine. Pre toga su Sloba i Mira tretirali selo i seljaka ko malo vode na dlanu. Paz da nije tako.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar