Rođena 1934. godine u Parizu, Bardo je odrasla u imućnoj, tradicionalnoj katoličkoj porodici, ali je kao plesačica bila dovoljno talentovana da joj bude dozvoljeno da studira balet, dobivši mesto na prestižnom Konzervatorijumu u Parizu.
Istovremeno je našla posao kao manekenka, pojavivši se na naslovnoj strani časopisa "Elle" 1950. godine dok je još imala 15 godina. Kao rezultat manekenskog rada, ponuđene su joj filmske uloge; na jednoj audiciji upoznala je Vadima, za koga će se udati 1952. godine, nakon što je napunila 18 godina. Bardo je dobijala manje uloge, sa sve većom zapaženošću; igrala je ljubavno interesovanje Dirka Bogarda u filmu "Doctor at Sea", velikom hitu u Ujedinjenom Kraljevstvu 1955. godine.
Ali upravo je Vadimov film "I Bog stvori ženu", u kome je Bardo igrala nesputanu tinejdžerku u San Tropeu, učvrstio njen imidž i pretvorio je u međunarodnu ikonu. Film je bio ogroman hit u Francuskoj, kao i međunarodno, i lansirao je Bardo u prvi red francuskih filmskih izvođača.
Osim filmske publike, Bardo je brzo postala inspiracija intelektualcima i umetnicima; ne najmanje Džonu Lenonu i Polu Makartniju. Kolumnista Rejmon Kartije napisao je opširan članak o "slučaju Bardo" 1958. godine, dok je Simon de Bovoar 1959. objavila svoj čuveni esej "Brižit Bardo i Lolita sindrom", u kojem je glumicu predstavila kao najoslobođeniju ženu Francuske. Godine 1969. Bardo je izabrana za prvi model iz stvarnog života za Marijanu, simbol Francuske Republike.
Početkom šezdesetih godina, Bardo se pojavila u nizu visokoprofilnih francuskih filmova, uključujući dramu Istina Anrija-Žorža Kluzoa, nominovanu za Oskara, film "Veoma privatna afera Luja Mala" (nasuprot Marčelu Mastrojaniju) i Godarov "Prezir". U drugoj polovini decenije, Bardo je prihvatila niz holivudskih ponuda među kojima su bili "Viva Maria!", komedija smeštena u Meksiko sa Žanom Moro, i "Shalako", vestern sa Šonom Konerijem.
Bardo je imala i paralelnu muzičku karijeru.
Povukla se iz glume 1973. godine, u 39. godini, nakon snimanja istorijske romanse "Poučna i radosna priča o Kolinou". Njen glavni fokus postao je aktivizam za zaštitu životinja, pridruživši se protestima protiv lova na foke 1977. godine. Osnovala je svoju fondaciju 1986.
Bardo je potom slala protestna pisma svetskim liderima u vezi sa pitanjima poput istrebljenja pasa u Rumuniji, ubijanja delfina na Farskim ostrvima i ubijanja mačaka u Australiji. Takođe je redovno iznosila otvorene stavove o verskom ubijanju životinja. U svojoj knjizi "Krik u tišini" iz 2003. godine zastupala je desničarsku politiku i napadala gej muškarce i lezbejke, nastavnike i takozvanu "islamizaciju francuskog društva", što je dovelo do presude za podsticanje rasne mržnje.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
_najvaznije_ekonomske_vesti_godine.jpg "Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika,")
_narodno_pozoriste_ponovo_radi.jpg "Narodno pozorište u Beogradu nastavlja da radi 7. decembra")
Komentari 3
Zorana
С
Tuzna vest
Hvala joj za sve.
Odlazi stara garda.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar