Šta Putin nudi, a šta traži za prekid rata u Ukrajini? Objavljeni detalji
Rusija bi se odrekla manjih delova okupirane Ukrajine, a Kijev bi prepustio velike delove istoka zemlje koje Moskva nije uspela da osvoji.
Foto: Beta/AP
To je okvir mirovnog predloga o kom su na summitu na Aljasci razgovarali ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp, tvrde izvori upoznati s razmišljanjima Moskve.
Ovaj opis sastanka pojavio se dan nakon što su se Putin i Tramp susreli u vojnoj bazi na Aljasci, što je bio prvi susret američkog predsednika i šefa Kremlja od početka rata u Ukrajini, podseća Index.hr.
Zelenski ide u Vašington
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sutra putuje u Vašington kako bi s Trampom razgovarao o mogućem okončanju rata koji je Putin započeo u februaru 2022.
Tramp je rekao da na samitu nije postignut prekid vatre koji je priželjkivao, ali je u intervjuu za Foks njuz izjavio da je s Putinom razgovarao o predaji teritorija i bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, te da su se "u velikoj meri složili".
"Mislim da smo veoma blizu dogovora", rekao je Tramp, dodajući: "Ukrajina mora da se složi. Možda će reći 'ne'."
Prema dva izvora, Putinova ponuda se trenutno zasniva na razgovorima između evropskih, američkih i ukrajinskih lidera, ali nije jasno da li je to početni stav ili praktično konačna ponuda. Tramp je obavestio Zelenskog i evropske lidere o svom razgovoru u subotu.
Ukrajinska teritorija za mir
Putinova vizija dogovora isključuje prekid vatre pre nego što se postigne sveobuhvatni sporazum, što je u suprotnosti sa zahtevom Kijeva.
Pročitaj još
Prema ruskoj ponudi, Ukrajina bi se potpuno povukla iz Donjecka i Luganska, a zauzvrat bi Rusija pristala da zamrzne linije fronta u južnim regionima Herson i Zaporožje, tvrde izvori.
Kijev je ranije odbacio svaku ideju o povlačenju iz Donjecka, gde su ukrajinske snage dobro utvrđene i gde grad služi kao ključna odbrambena barijera.
Rusija bi vratila delove Harkova i Sumija
Izvori tvrde da bi Moskva bila spremna da vrati relativno male delove teritorije koje drži u severnoj Sumi i severoistočnom Harkovu - ukupno oko 440 kvadratnih kilometara. Poređenja radi, Ukrajina kontroliše oko 6.600 kvadratnih kilometara Donbasa, koji obuhvata Donjeck i Lugansk i koji Rusija smatra svojom teritorijom.
Putin bi takođe tražio barem formalno priznanje ruske vlasti nad Krimom, koji je anektirao 2014. godine. Nije jasno da li bi ovo priznanje trebalo da dođe samo od SAD ili od svih zapadnih zemalja i Ukrajine.
Sankcije, NATO i bezbednosne garancije
Moskva takođe očekuje da će barem neke od sankcija biti ukinute. Izvori nisu mogli da potvrde da li se to odnosi na američke ili evropske mere.
Putin bi, kažu, blokirao ulazak Ukrajine u NATO, ali je otvoren za ideju bezbednosnih garancija. Tramp je u subotu evropskim liderima pomenuo mogućnost "Člana 5 van NATO-a" - vrstu garancije po uzoru na pravilo NATO-a da je napad na jednu članicu napad na sve.
Pridruživanje NATO-u je strateški cilj Ukrajine, zapisan u Ustavu zemlje.
Jezik i Ruska pravoslavna crkva
Prema izvorima, Rusija bi takođe zahtevala zvanični status ruskog jezika u delovima ili celoj Ukrajini, kao i pravo Ruske pravoslavne crkve da slobodno deluje.
Ukrajinske službe bezbednosti optužuju crkvu povezanu sa Moskvom da pomaže ruskoj agresiji širenjem propagande i skrivanjem špijuna, što crkva poriče, rekavši da je prekinula veze sa Moskvom. Ukrajina je usvojila zakon kojim se zabranjuju verske organizacije povezane sa Rusijom, ali on još nije stupio na snagu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Objavljeno koje su četiri zemlje najviše zavisne od Ormuskog moreuza
25.03.2026.•
0
Prema procenama analitičara međunarodnog finansijskog sajta Investing.com, zemlje koje su najviše zavisne od energenata koji se transportuju kroz Ormuski moreuz su Japan, Južna Koreja, Pakistan i Tajvan.
Mađarska ubrzava izgradnju naftovoda do Novog Sada
25.03.2026.•
0
Vlada Mađarske je uredbom proglasila naftovod Mađarska-Srbija i prateću infrastrukturu za prioritetni investicioni projekat, čime su ubrzane administrativne procedure i radovi.
Trampov rejting nikad niži
25.03.2026.•
0
Rejting američkog predsednika Donalda Trampa, posledično pogođen naglim rastom cena goriva i širokim neodobravanjem rata koji je pokrenuo protiv Irana, pao je poslednjih dana na najnižu tačku.
Minesota tužila Trampovu administraciju zbog prikrivanja dokaza o pucnjavama
24.03.2026.•
0
Zvaničnici američke savezne države Minesota podneli su tužbu protiv administracije predsednika SAD-a Donalda Trampa da je prikrila dokaze u vezi sa tri pucnjave koje su počinili agenti federalnih službi.
Više od 550 udarnih dronova pogodilo Ukrajinu tokom dana
24.03.2026.•
0
Rusija je danas napala Ukrajinu sa više od 550 udarnih dronova tokom dana, a ukupno je tokom 24 sata sa skoro 1.000 udarnih dronova, objavila je pres-služba ukrajinskog vazduhoplovstva na Telegramu.
Zbog bolesti bivši predsednik Brazila Bolsonaro može da služi zatvorsku kaznu od kuće
24.03.2026.•
0
Vrhovni sud odobrio je danas bivšem predsedniku Brazila Žairu Bolsonaru da zbog lošeg zdravlja 27-godišnju kaznu zatvora za pokušaj državnog udara izdržava kod kuće, umesto u zatvoru.
Francuski tužioci pretresli nekoliko lokacija u istrazi povezanoj sa dosijeom o Epstinu
24.03.2026.•
1
Francuski finansijski tužioci pretresli su nekoliko lokacija, uključujući parisku filijalu švajcarske privatne banke Edmond de Rotšild, u okviru istrage povezane sa otkrićima iz dosijea o Džefriju Epstinu, javlja AP.
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo istragu protiv bivšeg šefa Fronteksa zbog zločina protiv čovečnosti
24.03.2026.•
0
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo je istragu protiv bivšeg šefa agencije Evropske unije za kontrolu granica (Fronteks), Fabrisa Leđerija zbog navodnog saučesništva u zločinima protiv čovečnosti.
Dvoje uhapšeno u Nemačkoj i Španiji zbog sumnje da su špijunirali za Rusiju
24.03.2026.•
0
Nemački tužioci saopštili su danas da su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su špijunirale za Rusiju i prikupljale obaveštajne podatke o osobi koja je snabdevala Ukrajinu dronovima i odgovarajućim komponentama.
Evropa nespremna za pogoršanje situacije sa šumskim požarima: Potrebni novi avioni i ulaganja
24.03.2026.•
0
Evropa je opasno nespremna da se nosi sa rastućom krizom sa šumskim požarima i mora da remontuje svoju flotu aviona za gašenje požara i poveća investicije na tom planu.
Filipini prva zemlja na svetu koja je proglasila vanredno energetsko stanje
24.03.2026.•
1
Filipini su danas postali prva zemlja na svetu koja je proglasila nacionalno vanredno energetsko stanje kao odgovor na rastuće globalne poremećaje u snabdevanju energentima izazvane sukobom na Bliskom istoku.
Vlast u Iranu instalirala ogromnu mrežu nadzornih kamera - Izrael to iskoristio da ubija njegove vođe
24.03.2026.•
0
Izraelske vlasti su uspele da preotmu kontrolu nad uličnim nadzornim kamerama u Iranu i da ih iskoriste u operacijama ubijanja najviših predstavnika te države, što je sredstvo koje se sve češće koristi u ratovima.
Iranski ministar: Naše elektrane manje ranjive od komšijskih, imamo ih 150
24.03.2026.•
1
Iran je manje ranjiv od drugih zemalja u slučaju napada na njegovu električnu infrastrukturu.
Severna Koreja proglasila Južnu Koreju "najneprijateljskijom državom"
24.03.2026.•
0
Severnokorejski lider Kim Džong Un zvanično je proglasio Južnu Koreju "najneprijateljskijom državom" i upozorio je na "nemilosrdne posledice" ukoliko Seul preduzme provokativne poteze.
Sijarto: Prisluškivanje mog telefona je skandalozno mešanje u izbore
24.03.2026.•
7
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ocenio je kao "ogroman skandal i teško mešanje u izborni proces" navode da su strani obaveštajci, uz pomoć mađarskog novinara, prisluškivali njegove razgovore, prenosi MTI
Bil Kozbi proglašen krivim za seksualno zlostavljanje, žrtvi odšteta od 19 miliona dolara
24.03.2026.•
0
Sud u Kaliforniji doneo je presudu prema kojoj je Bil Kozbi odgovoran za seksualno zlostavljanje u civilnom postupku, a žrtvi Doni Motsinger dodeljena je odšteta od 19,25 miliona dolara.
Evropska komisija traži objašnjenje od Budimpešte o Sijartu i odavanju tajni Rusima
24.03.2026.•
0
Evropska komisija zatražila je od Budimpešte da razjasni tvrdnje da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto delio sa Moskvom poverljive informacije iz razgovora sa predstavnicima članica EU.
Na optužbe da Sijarto odaje EU tajne Rusima - Orban naredio istragu ko prisluškuje mađarskog ministra
24.03.2026.•
4
Mađarski premijer Viktor Orban naredio je istragu o navodnom prisluškivanju ministra inostranih poslova Petera Sijarta, kog su mediji označili kao osobu koja je poverljive razgovore sa sastanaka EU prenosi Rusiji.
Premijer Tusk ukorio predsednika Navrockog: Ne derite se na novinare, nisu oni krivi što ste u ruskom blatu
24.03.2026.•
0
Poljski premijer Donald Tusk poručio je predsedniku Poljske Karolu Navrockom da se ne izdire na novinare jer mu nisu oni krivi što se sam uvalio u rusko blato,
Zelenski tvrdi da Rusija i dalje dostavlja obaveštajne podatke iranskom režimu
23.03.2026.•
1
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da ima dokaze da Rusi nastavljaju da dostavljaju obaveštajne podatke iranskom režimu.
Izrael smatra da treba da proširi granice i na Liban
23.03.2026.•
2
Izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič je danas izjavio da bi Izrael trebalo da svoju granicu sa Libanom pomeri na sever, do reke Litani.
Komentari 3
Mile
Zamenik zamenika
Napadi Sovjetskog Saveza: Lista uključuje napade Sovjetskog Saveza na Poljsku (1939), Finsku (1939), Baltičke zemlje (1940), Mađarsku (1956), Čehoslovačku (1968) i Avganistan (1979).
Napadi Rusije na Gruziju: Prema listi, Rusija je napala Gruziju 1921, 1992. i 2008. godine.
Napadi na Čečeniju: Lista navodi napade Rusije na Čečeniju 1994. i 1999. godine.
Ostali napadi: Lista takođe uključuje napade na Poljsku (1920), Azerbejdžan (1920), Moldaviju (1992) i Siriju (2015).
Сеновић
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar