Mosadov špijun u vrhu sirijske vlasti: Eli Koen i operacija koja traje

Autor: 021.rs

Info

04.03.2026.

11:49 > 11:50

Akcija SAD i Izraela u kojem je ubijen ajatolah Ali Hamnei, što je potom dovelo do odmazde Irana, podsetilo je na dugu istoriju Mosadovih akcija u okolnim zemljama.

Mosadov špijun u vrhu sirijske vlasti: Eli Koen i operacija koja traje

Foto: 021.rs

Ubistvo ajatolaha dugo je pripremano. Otkrivano je i da su Izraelci godinama hakovali ulične kamere uz pomoć čega su prikupljali podatke o kretanju važnih ljudi iz Hamneijevog okruženja, uključujući i obezbeđenja, pa čak i gde su vozači najčešće parkirali svoje vozila pri dolasku na posao.

Istovremeno, uspeli su da ometaju i telefonske signale, pa su tako telefoni onih koji su bili u kancelariji i okruženju ajatolaha bili konstantno "zauzeti". Niko nije mogao da ih upozori da dolazi napad.

Istovremeno, kako je objavio Financial Times, CIA je imala svog čoveka "iznutra" koji je mogao da potvrdi tačno gde se ajatolah nalazi. CIA to nije potvrdila, ali ni demantovala.

U akcijama prethodnih godina, Izrael, uz svoju obaveštajnu agenciju Mosad, izveo je niz napada i likvidacija van zemlje, ubijajući generale, ali i naučnike onih koje su smatrali svojim neprijateljima. Pa, ipak, čitav obaveštajni i bezbednosni sistem Izraela zakazao je 7. oktobra 2023. godine, kada je Hamas napao civile i vojsku.

U moru akcija Mosada, jedna je privukla pažnju, pa je zaboravljena uskoro, jer ona nije uključivala niz lančanih reakcija koje su dovele do ubijanja.

U pitanju je misija iz 2018. godine, kada je Mosad sa "neprijateljske teritorije" vratio jedan sat.

Reč je o satu Elija Koena, špijuna koji se šezdesetih infiltrirao toliko duboku u pore sirijskog političkog establišmenta da je malo nedostajalo da postane zamenik ministra odbrane.

Špijun u vrhu vlasti

Eli Koenrođen je 6. decembra 1924. godine u Aleksandriji, u porodici sirijskih Jevreja poreklom iz Alepa. Govorio je arapski, hebrejski, engleski, francuski i španski, a već kao student na Univerzitetu u Kairu pomagao je u evakuaciji egipatskih Jevreja ka Izraelu, uključujući i operaciju "Gošen".

Nakon Suecke krize 1956. godine, preselio se u Izrael, gde je radio kao prevodilac i analitičar u vojnoj obaveštajnoj službi, a kasnije kao računovođa. Njegov profil - arapsko poreklo, orijentalni izgled, izuzetno pamćenje i poznavanje sirijske kulture - ubrzo je privukao pažnju Mosada.

Godine 1961. tadašnji direktor Mosada Meir Amit regrutovao ga je nakon što je Koen ranije odbijen. Prošao je intenzivnu obuku i dobio novo ime - postao je Kamel Amin Taabet, sirijski biznismen rođen u Bejrutu koji se obogatio u Argentini tekstilnom industrijom.

Prvo je u Buenos Ajresu izgradio mrežu kontakata među sirijskim emigrantima, uključujući i budućeg predsednika Sirije Amina al-Hafeza, tadašnjeg vojnog atašea. Po dolasku u Damask u februaru 1962. godine, Taabet se brzo integrisao u visoko društvo: organizovao je raskošne zabave sa alkoholom i prostitutkama, pozajmljivao novac uticajnim ličnostima, glumio pijanstvo da bi izvlačio poverljive razgovore i postao blizak sa ministrima, generalima i baasističkim zvaničnicima.

Golanska visoravan

Koenova efikasnost ležala je u kombinaciji šarma, pažljivog građenja poverenja i strateškog prikupljanja podataka. Posećivao je Golansku visoravan, fotografisao i skicirao bunkere, mitraljeska gnezda i tenkovske zamke.

Prema jednoj priču, koju neki izvori dovode u pitanje, predložio je sadnju eukaliptusa oko sirijskih položaja "radi hlada", što su Izraelci kasnije koristili kao orijentire za precizno gađanje.

Otkrivao je planove za diverziju voda Jordana, što je dovelo do izraelskog vazdušnog napada 1964. godine. Prenosio je informacije preko skrivenog radija, pisama i tri tajna povratka u Izrael (gde je viđao porodicu - suprugu Nadiju i troje dece).

Postao je toliko ukorenjen da je, nakon baasističkog puča 1963. godine i dolaska al-Hafeza na vlast, bio na listi kandidata za zamenika ministra odbrane. Neki izvori navode da je čak bio savetnik ministra odbrane, sa pristupom tajnim dokumentima.

Međutim, Koen je uhvaćen 1965. godine. Suđenje je bilo javno i propagandno, sa mučenjem koje Koen nije izdao kolege. Uprkos apelima, Sirija je odbila pomilovanj. Javno je obešen 18. maja 1965. godine na Trgu mučenika u Damasku, pred kamerama, a telo mu je ostalo izloženo satima.

Povratak sata

Ostaci Elija Koena do danas nisu vraćeni u Izrael. Međutim, 2018. godine, Mosad je došao do njegovog sata.

"Posle pogubljena Elija Koena 18. maja 1965. njegov ručni sat je držala neprijateljska država. Nakon što je sat vraćen u Izrael, sprovedene su specijalne istraživačke i obaveštajne operacije što je kulminiralo nedvosmislenim zaključkom da je to stvarno sat Elija Koena", saopštio je tada Mosad.

U maju prošle godine na zvaničnim izraelskim nalozima na društvenim mrežama objavljeno je i da je u kompleksnoj akciji Mosada i još jedne savezničke obaveštajne službe, zvanični sirijski arhiv o Eliju Koenu, koji uključuje hiljade nalaze, koji su decenijama bili u Siriji, prenet u Izreal.

U Izraelu su po Eliju Koenu nazvane ulice, a 2019. godine objavljena je i serija sa Sašom Baronom Koenom u glavnoj ulozi.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

IZRAEL Mosad

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.