SAD imaju dugu istoriju "promene režima" vojnim intervencijama: Ovo su neke od njih
Razni američki predsednici u više navrata angažovali su svoju vojsku kako bi uklonili nepoželjne vladare u inostranstvu. Bilans tih intervencija je mešovit - i zavisi od toga šta se smatra uspehom.
Foto: Beta/AP (Vahid Salemi)
SAD i Izrael su od samog početka jasno dali do znanja šta žele da postignu svojim ratom protiv Irana - da eliminišu svaku dalju nuklearnu ili konvencionalnu vojnu pretnju iz Teherana i uklone oslabljeni režim mula s vlasti, navodi Dojče vele.
Nijedna zemlja nema više iskustva s takozvanim operacijama "promene režima" od Sjedinjenih Država: prema jednoj studiji, samo tokom Hladnog rata (1947–1989) SAD su preduzele 72 pokušaja promene ravnoteže moći u inostranstvu u svoju korist. To su bile pretežno (u 64 slučaja) tajne obaveštajne operacije - s uspehom od oko 40 odsto.
Tako je 1953. američka CIA, zajedno s britanskim MI6, uspela da svrgne tadašnjeg iranskog premijera Mohameda Mosadeka. Ipak, kao rezultat toga, šah Mohamed Reza, koji je nakon Mosadeka preuzeo vlast, sve je više doživljavan kao "sluga SAD" i svrgnut je u Islamskoj revoluciji 1979. godine. Teokratski i sve represivniji režim uspostavljen u to vreme sada je u fokusu aktuelnih vazdušnih napada.
Dojče vele donosi pregled odabranih tajnih ili otvorenih operacija promene režima u koje su bile uključene SAD.
Libija (2011)
Kada je 2011. godine takozvano "Arapsko proleće" podstaklo nade za promene širom Severne Afrike, i u Libiji je počeo da raste otpor protiv dugogodišnjeg vladara Muamera el Gadafija. SAD, pod predsednikom Barakom Obamom, vrlo brzo su stale na stranu njegovih protivnika, takozvanog Nacionalnog prelaznog veća.
SAD, Francuska i Velika Britanija pokrenule su vazdušne napade - ubrzo pod okriljem operacije NATO "Ujedinjeni zaštitnik". U oktobru su američki dronovi i jedan francuski borbeni avion napali Gadafijev konvoj, da bi dotadašnjeg vlada potom ubili borci Prelaznog veća.
Danas, gotovo 15 godina kasnije, Libija je i dalje politički fragmentirana i obeležena masovnom nestabilnošću.
Irak (2003)
Prvog maja 2003, nekoliko nedelja nakon svrgavanja diktatora Sadama Huseina, tadašnji američki predsednik Džordž V. Buš proglasio je kraj rata u Iraku: "Misija izvršena", pisalo je na transparentu iza njegovog podijuma na palubi nosača aviona "Abraham Linkoln".
"Prelaz iz diktature u demokratiju zahtevaće vreme, ali vredi svakog truda. Naša koalicija ostaće dok se naš posao ne završi. Tada ćemo otići i ostaviti za sobom slobodan Irak", rekao je Buš.
Ipak, okupacija koja je usledila nije donela ni mir ni stabilnost: institucije države su oslabljene, a susedni Iran podržavao je šiitske milicije koje su se sve žešće borile protiv sunitskih jedinica. U vakuumu moći, teroristička grupa ISIS uzdigla se u moćnog igrača, dodatno destabilizujući Irak, Siriju i kompletan region.
Američki istoričar Džozef Stib smatra da su Amerikanci tada imali pogrešan utisak da će vrednosti liberalne demokratije prevladati.
"Verovali su da će režime poput iračkog biti relativno lako zameniti nakon što budu srušeni", kaže Stib.
Avganistan (2001)
Još jedan rat usmeren na promenu režima povezan je s bivšim predsednikom Džordžom V. Bušom: samo četiri nedelje nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, američka vojska pokrenula je u Avganistanu operaciju "Trajna sloboda". Postojeći talibanski režim brzo je svrgnut, ali i tu je nova vlada koju su podržavale SAD uspela da održi svoju vlast samo ograničeno vreme.
Nakon što su međunarodne snage, u kojima je učestvovala i Nemačka, smanjile broj svojih vojnika 2014. godine, talibani su postepeno počeli ponovo da jačaju. Izvodili su napade i sve više slabili vladu nacionalnog jedinstva.
U poslednjoj godini svog prvog mandata, Donald Tramp postigao je sporazum s talibanima o povlačenju preostalih američkih trupa, koje zauzvrat nije trebalo da budu napadnute.
Odmah nakon povlačenja poslednjih preostalih američkih trupa pod vođstvom Džoa Bajdena 2021. godine, talibani su ponovo preuzeli potpunu kontrolu i vratili se političkom sistemu koji je bio na snazi i pre američke invazije.
Panama (1989)
U 1980-ima Panamom je vladao diktator Manuel Norijega. On je godinama bio na platnom spisku CIA, pre nego što je postao teret za američku vladu usred afere Iran-Kontra. Pod njegovom vlašću, Panama je bila centar trgovac drogom. Uz to, SAD su strahovale da neće igrati nikakvu ulogu u planiranom proširenju Panamskog kanala.
U maju 1989. opozicioni političar Giljermo Endara pobedio je na predsedničkim izborima - ali je Norijega odbio da prizna rezultate izbora. Tokom 1989. situacija je eskalirala, sve dok američki predsednik Džordž H. V. Buš nije u decembru naredio vojnu operaciju "Pravedni uzrok" kako bi se Norijega uklonio s vlasti.
Dvadesetog decembra Endara je postavljen za predsednika, a dve nedelje kasnije, Norijega se predao. Nakon toga je odslužio razne zatvorske kazne u SAD, Francuskoj i Panami. Umro je 2017. Troškovi vojne operacije kasnije su procenjeni na 331 milion američkih dolara.
Grenada (1983)
Od 1979. karipska država Grenada sve se jasnije politički povezivala sa Sovjetskim Savezom. Kada je tadašnji premijer Moris Bišop pokušao da umiri SAD, svrgnut je i ubijen od strane vojnih snaga.
U tom kontekstu, američki predsednik Ronald Regan, uz podršku nekoliko karipskih država, pokrenuo je invaziju - uprkos žestokom otporu britanske vlade, koja je tu članicu Komonvelta smatrala delom sopstvene sfere uticaja.
Nakon povlačenja američkih trupa, kraljica Elizabeta II imenovala je prelaznu vladu.
Dominikanska Republika (1965)
Nakon nekoliko pučeva, Dominikanska Republika bila je na ivici građanskog rata 1965. godine. Nakon glasanja Organizacije američkih država, američki predsednik Lindon B. Džonson pokrenuo je invaziju.
Primarni cilj bio je zaštiti američke građane. Nezvanično, međutim, to je bilo i sprečavanje nastanka "druge Kube", socijalističke države u neposrednoj blizini, usred Hladnog rata. Sa do 44.400 vojnika, SAD su obezbedile da njima prihvatljiv vođa preuzme vlast.
Pročitaj još
Poseban slučaj - Venecuela
Najnovija potencijalna "promena režima" toliko je sveža da konačna procena još nije moguća: početkom januara 2026. američki predsednik Tramp naredio je otmicu venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Njemu će u Njujorku biti suđeno po optužbama za "narkoterorizam".
U Venecueli je vlast preuzela njegova bivša zamenica Delzi Rodriges. Iako je ona deo Madurovog režima, Tramp je najavio da namerava s njom da sarađuje, a SAD bi trebalo da dobiju pristup ogromnim rezervama nafte te južnoameričke zemlje.
Međutim, dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu, koja podržava Trampa, Marija Korina Mačado, takođe je nedavno objavila svoju nameru da se vrati u Venecuelu i povede zemlju prema demokratiji. Dva meseca nakon ove ciljane američke intervencije ostaje nejasno u kom će se smeru zemlja razvijati.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Evropska komisija: EU da bude osnivač Specijalnog tribunala za agresiju na Ukrajinu
25.03.2026.•
3
Evropska komisija usvojila je predlog o pokretanju procesa da EU postane osnivačka članica Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine.
Brat Mila Đukanovića braniće se sa slobode, jemstvo pet miliona evra
25.03.2026.•
5
Brat bivšeg predsednika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića, biznismen Aco Đukanović, koji je u pritvoru zbog nedozvoljenog držanja oružja, braniće se sa slobode.
Premijer Španije: Nepravedno da ljudi širom sveta snose posledice akcija SAD i Izraela
25.03.2026.•
7
Premijer Španije Pedro Sančes je izjavio da je nepravedno da građani širom sveta snose cenu, kako je ukazao, nezakonitih akcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Izraela protiv Irana.
Stručnjak Instituta "Žak Delor": SAD više nisu pouzdan partner, jačati evropski suverenitet
25.03.2026.•
0
Bezbednost Evrope je pod pretnjom zbog Rusije, dok Sjedinjene Američke Države (SAD) zbog svoje nepredvidivosti više nisu pouzdan partner za Evropu, ocenio je viši saradnik francuskog Instituta "Žak Delor".
Istraživanje: U Mađarskoj raste prednost opozicione stranke pred izbore
25.03.2026.•
5
Mađarska opoziciona stranka desnog centra Tisa povećala je tokom ovog meseca prednost u odnosu na stranku Fides trenutnog premijera Viktora Orbana, pokazalo je istraživanje objavljeno danas.
Iran postavio uslove za pregovore sa SAD o prekidu vatre
25.03.2026.•
1
Iran je postavio uslove za pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama o prekidu vatre, uključujući zatvaranje svih američkih vojnih baza u Zalivu i isplatu nadoknade za napade izvedene na njegovoj teritoriji.
Orban: Mađarska će obustaviti isporuku gasa Ukrajini dok se ne pokrene "Družba"
25.03.2026.•
3
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da će ta zemlja postepeno obustaviti isporuku gasa Ukrajini dok se ponovo ne pokrene naftovod Družba.
Poljski ministar: Za nas Vučić i Orban nisu isti, jer je premijer Mađarske otvoreno uz Rusiju
25.03.2026.•
8
Poljski ministar zadužen za obaveštajne službe Tomaš Šemonjak odbio je da u isti "koš" stavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana.
Premijerka Danske predala kralju ostavku vlade nakon gubitka većine na izborima
25.03.2026.•
0
Premijerka Danske Mete Frederiksen podnela je kralju ostavku svoje vlade nakon što je njena koalicija pretrpela poraz na parlamentarnim izborima, iako je osvojila najviše mesta u parlamentu.
SAD uputile Iranu plan primirja u 15 tačaka, Teheran im odgovorio - "Niste u poziciji da pregovarate"
25.03.2026.•
7
Sjedinjene Američke Države uputile su Iranu plan od 15 tačaka za moguće primirje, dok istovremeno pojačavaju vojno prisustvo na Bliskom istoku.
Objavljeno koje su četiri zemlje najviše zavisne od Ormuskog moreuza
25.03.2026.•
0
Prema procenama analitičara međunarodnog finansijskog sajta Investing.com, zemlje koje su najviše zavisne od energenata koji se transportuju kroz Ormuski moreuz su Japan, Južna Koreja, Pakistan i Tajvan.
Mađarska ubrzava izgradnju naftovoda do Novog Sada
25.03.2026.•
5
Vlada Mađarske je uredbom proglasila naftovod Mađarska-Srbija i prateću infrastrukturu za prioritetni investicioni projekat, čime su ubrzane administrativne procedure i radovi.
Trampov rejting nikad niži
25.03.2026.•
7
Rejting američkog predsednika Donalda Trampa, posledično pogođen naglim rastom cena goriva i širokim neodobravanjem rata koji je pokrenuo protiv Irana, pao je poslednjih dana na najnižu tačku.
Minesota tužila Trampovu administraciju zbog prikrivanja dokaza o pucnjavama
24.03.2026.•
0
Zvaničnici američke savezne države Minesota podneli su tužbu protiv administracije predsednika SAD-a Donalda Trampa da je prikrila dokaze u vezi sa tri pucnjave koje su počinili agenti federalnih službi.
Više od 550 udarnih dronova pogodilo Ukrajinu tokom dana
24.03.2026.•
3
Rusija je danas napala Ukrajinu sa više od 550 udarnih dronova tokom dana, a ukupno je tokom 24 sata sa skoro 1.000 udarnih dronova, objavila je pres-služba ukrajinskog vazduhoplovstva na Telegramu.
Zbog bolesti bivši predsednik Brazila Bolsonaro može da služi zatvorsku kaznu od kuće
24.03.2026.•
0
Vrhovni sud odobrio je danas bivšem predsedniku Brazila Žairu Bolsonaru da zbog lošeg zdravlja 27-godišnju kaznu zatvora za pokušaj državnog udara izdržava kod kuće, umesto u zatvoru.
Francuski tužioci pretresli nekoliko lokacija u istrazi povezanoj sa dosijeom o Epstinu
24.03.2026.•
1
Francuski finansijski tužioci pretresli su nekoliko lokacija, uključujući parisku filijalu švajcarske privatne banke Edmond de Rotšild, u okviru istrage povezane sa otkrićima iz dosijea o Džefriju Epstinu, javlja AP.
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo istragu protiv bivšeg šefa Fronteksa zbog zločina protiv čovečnosti
24.03.2026.•
0
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo je istragu protiv bivšeg šefa agencije Evropske unije za kontrolu granica (Fronteks), Fabrisa Leđerija zbog navodnog saučesništva u zločinima protiv čovečnosti.
Dvoje uhapšeno u Nemačkoj i Španiji zbog sumnje da su špijunirali za Rusiju
24.03.2026.•
0
Nemački tužioci saopštili su danas da su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su špijunirale za Rusiju i prikupljale obaveštajne podatke o osobi koja je snabdevala Ukrajinu dronovima i odgovarajućim komponentama.
Evropa nespremna za pogoršanje situacije sa šumskim požarima: Potrebni novi avioni i ulaganja
24.03.2026.•
0
Evropa je opasno nespremna da se nosi sa rastućom krizom sa šumskim požarima i mora da remontuje svoju flotu aviona za gašenje požara i poveća investicije na tom planu.
Filipini prva zemlja na svetu koja je proglasila vanredno energetsko stanje
24.03.2026.•
1
Filipini su danas postali prva zemlja na svetu koja je proglasila nacionalno vanredno energetsko stanje kao odgovor na rastuće globalne poremećaje u snabdevanju energentima izazvane sukobom na Bliskom istoku.
Komentari 8
nesto za dnevnik
Gradjanin rodjen u nekoj takvoj drzavi treba da zivi u uverenju da je zrtvovan za neki visi cilj, da je njegov nesrecan zivot rezultat nekakvih belosvetskih zavera, ali da ipak zivi u slobodi (posto i ne zna kako sloboda izgleda). Dok se elita tih drzava neometano bogati nelegalnim biznisima, proizvodi nepravdu medju gradjanima i progoni svakoga ko bi tu nesto da menja, zavadja ih sa susedima. Sve su ovo drzave kojima je sopstveni gradjanin bio veci neprijatelj od nekoga spolja. Te vojne intervencije su dolazile tek na kraju kada su se stvari debelo otimale kontroli i dugo trajale.
Osim toga ja bi na ovaj spisak dodao jos neke.
GileNS
Стојан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar