SAD imaju dugu istoriju "promene režima" vojnim intervencijama: Ovo su neke od njih
Razni američki predsednici u više navrata angažovali su svoju vojsku kako bi uklonili nepoželjne vladare u inostranstvu. Bilans tih intervencija je mešovit - i zavisi od toga šta se smatra uspehom.
Foto: Beta/AP (Vahid Salemi)
SAD i Izrael su od samog početka jasno dali do znanja šta žele da postignu svojim ratom protiv Irana - da eliminišu svaku dalju nuklearnu ili konvencionalnu vojnu pretnju iz Teherana i uklone oslabljeni režim mula s vlasti, navodi Dojče vele.
Nijedna zemlja nema više iskustva s takozvanim operacijama "promene režima" od Sjedinjenih Država: prema jednoj studiji, samo tokom Hladnog rata (1947–1989) SAD su preduzele 72 pokušaja promene ravnoteže moći u inostranstvu u svoju korist. To su bile pretežno (u 64 slučaja) tajne obaveštajne operacije - s uspehom od oko 40 odsto.
Tako je 1953. američka CIA, zajedno s britanskim MI6, uspela da svrgne tadašnjeg iranskog premijera Mohameda Mosadeka. Ipak, kao rezultat toga, šah Mohamed Reza, koji je nakon Mosadeka preuzeo vlast, sve je više doživljavan kao "sluga SAD" i svrgnut je u Islamskoj revoluciji 1979. godine. Teokratski i sve represivniji režim uspostavljen u to vreme sada je u fokusu aktuelnih vazdušnih napada.
Dojče vele donosi pregled odabranih tajnih ili otvorenih operacija promene režima u koje su bile uključene SAD.
Libija (2011)
Kada je 2011. godine takozvano "Arapsko proleće" podstaklo nade za promene širom Severne Afrike, i u Libiji je počeo da raste otpor protiv dugogodišnjeg vladara Muamera el Gadafija. SAD, pod predsednikom Barakom Obamom, vrlo brzo su stale na stranu njegovih protivnika, takozvanog Nacionalnog prelaznog veća.
SAD, Francuska i Velika Britanija pokrenule su vazdušne napade - ubrzo pod okriljem operacije NATO "Ujedinjeni zaštitnik". U oktobru su američki dronovi i jedan francuski borbeni avion napali Gadafijev konvoj, da bi dotadašnjeg vlada potom ubili borci Prelaznog veća.
Danas, gotovo 15 godina kasnije, Libija je i dalje politički fragmentirana i obeležena masovnom nestabilnošću.
Irak (2003)
Prvog maja 2003, nekoliko nedelja nakon svrgavanja diktatora Sadama Huseina, tadašnji američki predsednik Džordž V. Buš proglasio je kraj rata u Iraku: "Misija izvršena", pisalo je na transparentu iza njegovog podijuma na palubi nosača aviona "Abraham Linkoln".
"Prelaz iz diktature u demokratiju zahtevaće vreme, ali vredi svakog truda. Naša koalicija ostaće dok se naš posao ne završi. Tada ćemo otići i ostaviti za sobom slobodan Irak", rekao je Buš.
Ipak, okupacija koja je usledila nije donela ni mir ni stabilnost: institucije države su oslabljene, a susedni Iran podržavao je šiitske milicije koje su se sve žešće borile protiv sunitskih jedinica. U vakuumu moći, teroristička grupa ISIS uzdigla se u moćnog igrača, dodatno destabilizujući Irak, Siriju i kompletan region.
Američki istoričar Džozef Stib smatra da su Amerikanci tada imali pogrešan utisak da će vrednosti liberalne demokratije prevladati.
"Verovali su da će režime poput iračkog biti relativno lako zameniti nakon što budu srušeni", kaže Stib.
Avganistan (2001)
Još jedan rat usmeren na promenu režima povezan je s bivšim predsednikom Džordžom V. Bušom: samo četiri nedelje nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, američka vojska pokrenula je u Avganistanu operaciju "Trajna sloboda". Postojeći talibanski režim brzo je svrgnut, ali i tu je nova vlada koju su podržavale SAD uspela da održi svoju vlast samo ograničeno vreme.
Nakon što su međunarodne snage, u kojima je učestvovala i Nemačka, smanjile broj svojih vojnika 2014. godine, talibani su postepeno počeli ponovo da jačaju. Izvodili su napade i sve više slabili vladu nacionalnog jedinstva.
U poslednjoj godini svog prvog mandata, Donald Tramp postigao je sporazum s talibanima o povlačenju preostalih američkih trupa, koje zauzvrat nije trebalo da budu napadnute.
Odmah nakon povlačenja poslednjih preostalih američkih trupa pod vođstvom Džoa Bajdena 2021. godine, talibani su ponovo preuzeli potpunu kontrolu i vratili se političkom sistemu koji je bio na snazi i pre američke invazije.
Panama (1989)
U 1980-ima Panamom je vladao diktator Manuel Norijega. On je godinama bio na platnom spisku CIA, pre nego što je postao teret za američku vladu usred afere Iran-Kontra. Pod njegovom vlašću, Panama je bila centar trgovac drogom. Uz to, SAD su strahovale da neće igrati nikakvu ulogu u planiranom proširenju Panamskog kanala.
U maju 1989. opozicioni političar Giljermo Endara pobedio je na predsedničkim izborima - ali je Norijega odbio da prizna rezultate izbora. Tokom 1989. situacija je eskalirala, sve dok američki predsednik Džordž H. V. Buš nije u decembru naredio vojnu operaciju "Pravedni uzrok" kako bi se Norijega uklonio s vlasti.
Dvadesetog decembra Endara je postavljen za predsednika, a dve nedelje kasnije, Norijega se predao. Nakon toga je odslužio razne zatvorske kazne u SAD, Francuskoj i Panami. Umro je 2017. Troškovi vojne operacije kasnije su procenjeni na 331 milion američkih dolara.
Grenada (1983)
Od 1979. karipska država Grenada sve se jasnije politički povezivala sa Sovjetskim Savezom. Kada je tadašnji premijer Moris Bišop pokušao da umiri SAD, svrgnut je i ubijen od strane vojnih snaga.
U tom kontekstu, američki predsednik Ronald Regan, uz podršku nekoliko karipskih država, pokrenuo je invaziju - uprkos žestokom otporu britanske vlade, koja je tu članicu Komonvelta smatrala delom sopstvene sfere uticaja.
Nakon povlačenja američkih trupa, kraljica Elizabeta II imenovala je prelaznu vladu.
Dominikanska Republika (1965)
Nakon nekoliko pučeva, Dominikanska Republika bila je na ivici građanskog rata 1965. godine. Nakon glasanja Organizacije američkih država, američki predsednik Lindon B. Džonson pokrenuo je invaziju.
Primarni cilj bio je zaštiti američke građane. Nezvanično, međutim, to je bilo i sprečavanje nastanka "druge Kube", socijalističke države u neposrednoj blizini, usred Hladnog rata. Sa do 44.400 vojnika, SAD su obezbedile da njima prihvatljiv vođa preuzme vlast.
Pročitaj još
Poseban slučaj - Venecuela
Najnovija potencijalna "promena režima" toliko je sveža da konačna procena još nije moguća: početkom januara 2026. američki predsednik Tramp naredio je otmicu venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Njemu će u Njujorku biti suđeno po optužbama za "narkoterorizam".
U Venecueli je vlast preuzela njegova bivša zamenica Delzi Rodriges. Iako je ona deo Madurovog režima, Tramp je najavio da namerava s njom da sarađuje, a SAD bi trebalo da dobiju pristup ogromnim rezervama nafte te južnoameričke zemlje.
Međutim, dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu, koja podržava Trampa, Marija Korina Mačado, takođe je nedavno objavila svoju nameru da se vrati u Venecuelu i povede zemlju prema demokratiji. Dva meseca nakon ove ciljane američke intervencije ostaje nejasno u kom će se smeru zemlja razvijati.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Obnovljena spomen-ploča žrtvama ustaških logora postavljena na Pagu
24.06.2026.•
0
Obnovljena spomen-ploča žrtvama ustaških logora postavljena je u uvali Slana na ostrvu Pagu, povodom obeležavanja 85. godišnjice osnivanja logora Gospić-Jadovno-Pag.
Kremlj: Bez dogovora o nastavku mirovnih pregovora sa Ukrajinom
24.06.2026.•
2
Trenutno nema dogovora o nastavku mirovnih pregovora sa Ukrajinom, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Milanović oduzeo ratna odlikovanja Glavašu zbog presude za zločin nad Srbima u Osijeku
24.06.2026.•
3
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je oduzeo ratna odlikovanja Branimiru Glavašu koji je nedavno u ponovljenom postupku pravosnažno osuđen zbog ratnog zločina nad srpskim civilima u Osijeku 1991.
Svaki četvrti birač u Evropi podržava krajnju desnicu, upozorava novo istraživanje
24.06.2026.•
6
Novo istraživanje pokazalo je da gotovo svaki četvrti birač u Evropi danas glasa za partije krajnje desnice.
Potvrđen prvi slučaj ebole u Francuskoj
24.06.2026.•
0
Francuske zdravstvene vlasti potvrdile su prvi slučaj ebole u zemlji od početka aktuelne epidemije.
Žena u Sloveniji izazvala požar u zgradi, jer je zaspala sa upaljenom cigaretom
24.06.2026.•
1
Žena iz pokrajine Štajerska na severoistoku Slovenije izazvala je požar u stambenoj zgradi nakon što je zaspala sa upaljenom cigaretom.
VIDEO U Americi istraga protiv Tesle: Vozilo uleteo u kuću i usmrtilo ženu
24.06.2026.•
3
Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima SAD (NHTSA) pokrenula je istragu nakon što je automobil firme Tesla učestvovao u nesreći u kojoj je poginula jedna osoba.
Portir bolnice u Budimpešti sakupljao i jeo ljudske organe
24.06.2026.•
1
Nacionalni istražni biro mađarske policije pokrenuo je postupak protiv 30-godišnjeg muškarca iz Budimpešte, koji je priznao da je jeo delove ljudskih tela.
Mađarska blokirala ubrzanje pregovora Ukrajine i Moldavije sa Evropskom unijom
23.06.2026.•
6
Mađarska nije dala saglasnost za ključni proceduralni korak neophodan da se ubrzaju pristupni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom, rekla su Politiku dvojica diplomata Evropske unije.
MOL kažnjen sa 122.000 evra zbog propusta u vezi sa naftovodom "Družba"
23.06.2026.•
1
Mađarska centralna banka objavila je da je kaznila MOL grupu zbog toga što nije obavestila tržište o oštećenju cevovoda Družba i obustavi isporuke krajem januara, navodi N1 Zagreb.
Pala vlada u Litvaniji nakon nesuglasica u vladajućoj većini
23.06.2026.•
0
Premijerka Litavnije Inga Ruginjene i njen kabinet podneli su danas ostavke nakon promena i neslaganja u vladajućoj koaliciji.
Muškarac iz Zagreba pucao na troje dece iz vazdušne puške, jedno dete ranjeno
23.06.2026.•
0
Muškarac iz Zagreba star 65 godina pucao je na troje dece iz vazdušne puške, nakon čega ga je policija privela na ispitivanje.
Nemci žele što ranije u penziju - a vlast planira da podigne starosnu granicu
23.06.2026.•
5
Skoro polovina zaposlenih u Nemačkoj izjasnila se da želi da što pre ode u penziju, dok vlasti s druge strane planiraju produžavanje radnog staža.
Evropa "gori" na vrućini: 18 mrtvih u Francuskoj, među njima i dva deteta ostavljena u vrelim kolima
23.06.2026.•
3
Najmanje 18 ljudi umrlo je u Francuskoj, uključujući i dvoje dece koja su ostavljena u automobilu na velikoj vrućini, usled toplotnog talasa koji je zahvatio Evropu i oborio temperaturne rekorde u nekoliko gradova.
Afera "Katargejt": Izdat nalog za hapšenje bivšeg komesara EU
22.06.2026.•
0
Belgijske vlasti izdale su evropski nalog za hapšenje bivšeg evropskog komesara za migracije Dimitrisa Avramopulosa, u vezi sa aferom "Katargejt", rekla su Politiku dvojica visokih grčkih zvaničnika.
Fon der Lajen obećala Moldaviji 523 miliona evra ako dovrši reforme do kraja godine
22.06.2026.•
4
Predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen je izjavila da će Moldavija država dobiti još 523 miliona evra ako do kraja ove godine sprovede preostale reforme predviđene Planom rasta.
Toplotni talas u Evropi: Negde i preko 40
22.06.2026.•
0
Tri osobe su umrle u Francuskoj od zdravstvenih problema izazvanih ekstremnom vrućinom, gotovo 2.700 škola je u zatvoreno ili prilagodilo raspored nastave, dok je širom Evrope danas izdato upozorenje na toplotni talas.
Peter Mađar pokreće proceduru za smenu predsednika Šuljoka
22.06.2026.•
7
Mađarski premijer Peter Mađar izjavio je da će njegova vlada pokrenuti proceduru za smenu predsednika Mađarske Tamaša Šuljoka ustavnim amandmanom.
Od danas važi EU carina od tri evra na male pakete koji dolaze van Unije
22.06.2026.•
1
Evropski parlament i Savet Evropske unije izglasali su uvođenje naknada za obradu malih paketa koji stižu iz zemalja van EU, počev od 1. jula.
U blizini Sidneja zaplenjeno 2,7 tona kokaina
22.06.2026.•
4
Australijska policija je zaplenila 2,7 tona kokaina sakrivenog u podzemnoj mreži bunkera u zapadnom delu Sidneja, što se smatra najvećom zaplenom ikada, preneli su danas lokalni mediji.
Mađarska pojačava kontrolu reklama na društvenim mrežama, pod lupom i influenseri
22.06.2026.•
1
Mađarska Nacionalna agencija za trgovinu i zaštitu potrošača najavila je da će sprovesti pojačane kontrole oglašavanja, uključujući i reklame influensera na društvenim mrežama.
Komentari 8
nesto za dnevnik
Gradjanin rodjen u nekoj takvoj drzavi treba da zivi u uverenju da je zrtvovan za neki visi cilj, da je njegov nesrecan zivot rezultat nekakvih belosvetskih zavera, ali da ipak zivi u slobodi (posto i ne zna kako sloboda izgleda). Dok se elita tih drzava neometano bogati nelegalnim biznisima, proizvodi nepravdu medju gradjanima i progoni svakoga ko bi tu nesto da menja, zavadja ih sa susedima. Sve su ovo drzave kojima je sopstveni gradjanin bio veci neprijatelj od nekoga spolja. Te vojne intervencije su dolazile tek na kraju kada su se stvari debelo otimale kontroli i dugo trajale.
Osim toga ja bi na ovaj spisak dodao jos neke.
GileNS
Стојан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar