SAD imaju dugu istoriju "promene režima" vojnim intervencijama: Ovo su neke od njih
Razni američki predsednici u više navrata angažovali su svoju vojsku kako bi uklonili nepoželjne vladare u inostranstvu. Bilans tih intervencija je mešovit - i zavisi od toga šta se smatra uspehom.
Foto: Beta/AP (Vahid Salemi)
SAD i Izrael su od samog početka jasno dali do znanja šta žele da postignu svojim ratom protiv Irana - da eliminišu svaku dalju nuklearnu ili konvencionalnu vojnu pretnju iz Teherana i uklone oslabljeni režim mula s vlasti, navodi Dojče vele.
Nijedna zemlja nema više iskustva s takozvanim operacijama "promene režima" od Sjedinjenih Država: prema jednoj studiji, samo tokom Hladnog rata (1947–1989) SAD su preduzele 72 pokušaja promene ravnoteže moći u inostranstvu u svoju korist. To su bile pretežno (u 64 slučaja) tajne obaveštajne operacije - s uspehom od oko 40 odsto.
Tako je 1953. američka CIA, zajedno s britanskim MI6, uspela da svrgne tadašnjeg iranskog premijera Mohameda Mosadeka. Ipak, kao rezultat toga, šah Mohamed Reza, koji je nakon Mosadeka preuzeo vlast, sve je više doživljavan kao "sluga SAD" i svrgnut je u Islamskoj revoluciji 1979. godine. Teokratski i sve represivniji režim uspostavljen u to vreme sada je u fokusu aktuelnih vazdušnih napada.
Dojče vele donosi pregled odabranih tajnih ili otvorenih operacija promene režima u koje su bile uključene SAD.
Libija (2011)
Kada je 2011. godine takozvano "Arapsko proleće" podstaklo nade za promene širom Severne Afrike, i u Libiji je počeo da raste otpor protiv dugogodišnjeg vladara Muamera el Gadafija. SAD, pod predsednikom Barakom Obamom, vrlo brzo su stale na stranu njegovih protivnika, takozvanog Nacionalnog prelaznog veća.
SAD, Francuska i Velika Britanija pokrenule su vazdušne napade - ubrzo pod okriljem operacije NATO "Ujedinjeni zaštitnik". U oktobru su američki dronovi i jedan francuski borbeni avion napali Gadafijev konvoj, da bi dotadašnjeg vlada potom ubili borci Prelaznog veća.
Danas, gotovo 15 godina kasnije, Libija je i dalje politički fragmentirana i obeležena masovnom nestabilnošću.
Irak (2003)
Prvog maja 2003, nekoliko nedelja nakon svrgavanja diktatora Sadama Huseina, tadašnji američki predsednik Džordž V. Buš proglasio je kraj rata u Iraku: "Misija izvršena", pisalo je na transparentu iza njegovog podijuma na palubi nosača aviona "Abraham Linkoln".
"Prelaz iz diktature u demokratiju zahtevaće vreme, ali vredi svakog truda. Naša koalicija ostaće dok se naš posao ne završi. Tada ćemo otići i ostaviti za sobom slobodan Irak", rekao je Buš.
Ipak, okupacija koja je usledila nije donela ni mir ni stabilnost: institucije države su oslabljene, a susedni Iran podržavao je šiitske milicije koje su se sve žešće borile protiv sunitskih jedinica. U vakuumu moći, teroristička grupa ISIS uzdigla se u moćnog igrača, dodatno destabilizujući Irak, Siriju i kompletan region.
Američki istoričar Džozef Stib smatra da su Amerikanci tada imali pogrešan utisak da će vrednosti liberalne demokratije prevladati.
"Verovali su da će režime poput iračkog biti relativno lako zameniti nakon što budu srušeni", kaže Stib.
Avganistan (2001)
Još jedan rat usmeren na promenu režima povezan je s bivšim predsednikom Džordžom V. Bušom: samo četiri nedelje nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, američka vojska pokrenula je u Avganistanu operaciju "Trajna sloboda". Postojeći talibanski režim brzo je svrgnut, ali i tu je nova vlada koju su podržavale SAD uspela da održi svoju vlast samo ograničeno vreme.
Nakon što su međunarodne snage, u kojima je učestvovala i Nemačka, smanjile broj svojih vojnika 2014. godine, talibani su postepeno počeli ponovo da jačaju. Izvodili su napade i sve više slabili vladu nacionalnog jedinstva.
U poslednjoj godini svog prvog mandata, Donald Tramp postigao je sporazum s talibanima o povlačenju preostalih američkih trupa, koje zauzvrat nije trebalo da budu napadnute.
Odmah nakon povlačenja poslednjih preostalih američkih trupa pod vođstvom Džoa Bajdena 2021. godine, talibani su ponovo preuzeli potpunu kontrolu i vratili se političkom sistemu koji je bio na snazi i pre američke invazije.
Panama (1989)
U 1980-ima Panamom je vladao diktator Manuel Norijega. On je godinama bio na platnom spisku CIA, pre nego što je postao teret za američku vladu usred afere Iran-Kontra. Pod njegovom vlašću, Panama je bila centar trgovac drogom. Uz to, SAD su strahovale da neće igrati nikakvu ulogu u planiranom proširenju Panamskog kanala.
U maju 1989. opozicioni političar Giljermo Endara pobedio je na predsedničkim izborima - ali je Norijega odbio da prizna rezultate izbora. Tokom 1989. situacija je eskalirala, sve dok američki predsednik Džordž H. V. Buš nije u decembru naredio vojnu operaciju "Pravedni uzrok" kako bi se Norijega uklonio s vlasti.
Dvadesetog decembra Endara je postavljen za predsednika, a dve nedelje kasnije, Norijega se predao. Nakon toga je odslužio razne zatvorske kazne u SAD, Francuskoj i Panami. Umro je 2017. Troškovi vojne operacije kasnije su procenjeni na 331 milion američkih dolara.
Grenada (1983)
Od 1979. karipska država Grenada sve se jasnije politički povezivala sa Sovjetskim Savezom. Kada je tadašnji premijer Moris Bišop pokušao da umiri SAD, svrgnut je i ubijen od strane vojnih snaga.
U tom kontekstu, američki predsednik Ronald Regan, uz podršku nekoliko karipskih država, pokrenuo je invaziju - uprkos žestokom otporu britanske vlade, koja je tu članicu Komonvelta smatrala delom sopstvene sfere uticaja.
Nakon povlačenja američkih trupa, kraljica Elizabeta II imenovala je prelaznu vladu.
Dominikanska Republika (1965)
Nakon nekoliko pučeva, Dominikanska Republika bila je na ivici građanskog rata 1965. godine. Nakon glasanja Organizacije američkih država, američki predsednik Lindon B. Džonson pokrenuo je invaziju.
Primarni cilj bio je zaštiti američke građane. Nezvanično, međutim, to je bilo i sprečavanje nastanka "druge Kube", socijalističke države u neposrednoj blizini, usred Hladnog rata. Sa do 44.400 vojnika, SAD su obezbedile da njima prihvatljiv vođa preuzme vlast.
Pročitaj još
Poseban slučaj - Venecuela
Najnovija potencijalna "promena režima" toliko je sveža da konačna procena još nije moguća: početkom januara 2026. američki predsednik Tramp naredio je otmicu venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Njemu će u Njujorku biti suđeno po optužbama za "narkoterorizam".
U Venecueli je vlast preuzela njegova bivša zamenica Delzi Rodriges. Iako je ona deo Madurovog režima, Tramp je najavio da namerava s njom da sarađuje, a SAD bi trebalo da dobiju pristup ogromnim rezervama nafte te južnoameričke zemlje.
Međutim, dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu, koja podržava Trampa, Marija Korina Mačado, takođe je nedavno objavila svoju nameru da se vrati u Venecuelu i povede zemlju prema demokratiji. Dva meseca nakon ove ciljane američke intervencije ostaje nejasno u kom će se smeru zemlja razvijati.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Predstavnik SAD: Mešanje Kineza u pitanja oko Irana komplikuje odnos Vašingtona i Pekinga
10.04.2026.•
0
Trgovinski predstavnik SAD Džejmison Grir izjavio je da Vašington pokušava da ima stabilne odnose sa Kinom, ali da bi njena umešanost u pitanja Irana suprotno interesima SAD zakomplikovala te odnose.
Trampov Odbor za mir dobio samo mali deo sredstava obećanih za obnovu Gaze
10.04.2026.•
1
Odbor za mir, organizacija koju je pokrenuo predsednik SAD Donald Tramp, primio je samo mali deo od 17 milijardi dolara obećanih za obnovu Pojasa Gaze.
Bivši zamenik ministra odbrane Rusije osuđen na 19 godina zatvora zbog korupcije
10.04.2026.•
4
Bivši zamenik ministra odbrane Rusije Pavel Popov osuđen je na 19 godina zatvora zbog korupcije pred vojnim sudom u Moskvi, javili su danas državni mediji.
Autobus pao u provaliju na Kanarskim ostrvima, jedna osoba poginula
10.04.2026.•
0
Jedna osoba je poginula, a 27 je povređeno kada se autobus sa turistima na španskim Kanarskim ostrvima srušio u provaliju, saopštile su lokalne službe za vanredne situacije.
Evropska komisija pozdravila početak pune primene EES: Prekretnica u bezbednosti granica
10.04.2026.•
9
Evropska komisija pozdravila je danas početak pune primene sistema ulaska i izlaska (EES) u svim zemljama Šengenskog sporazuma i istakla da je to značajna prekretnica u bezbednosti evropskih granica.
Sud u Strazburu odbio zahtev Milorada Dodika za zaustavljanje primene sudskih odluka
10.04.2026.•
0
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je odbio zahtev pravnog tima bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika za uvođenje privremene mere.
Protesti zbog visokih cena goriva širom Irske
10.04.2026.•
0
U Irskoj su danas nastavljeni protesti poljoprivrednika i vozača kamiona zbog visokih cena goriva, koji traju već četiri dana.
Britanski premijer: Dosta mi je toga da zbog Trampa i Putina porodicama rastu računi
10.04.2026.•
7
Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da mu je "dosta" Donalda Trumpa te ga je, čini se, uporedio sa Vladimirom Putinom zbog uticaja koji njihovi potezi imaju na globalne cene energenata i životni standard.
Izbori u Mađarskoj: Sve što treba da znate
10.04.2026.•
14
Parlamentarni izbori u Mađarskoj zakazani su za 12. april. Orbanova stranka Fides je na vlasti već 16 godina, a ovi izbori će u velikoj meri odrediti ne samo sudbinu Mađarske, već i čitave EU.
Melanija Tramp: Nisam žrtva Džefrija Epstina
10.04.2026.•
2
Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Melanija Tramp istakla je, obraćajući se iz Velikog foajea Bele kuće, da nije žrtva seksualnog predatora Džefrija Epstina, te da on nije upoznao nju i Donalda Trampa.
Rute: Članstvo Ukrajine u NATO nije na dnevnom redu u bliskoj budućnosti
09.04.2026.•
3
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je danas u Vašingtonu da se u bliskoj budućnost ne razmatra mogućnost ulaska Ukrajine u Alijansu.
Blokiran pokušaj demokrata da ograniče Trampova ovlašćenja za rat u Iranu
09.04.2026.•
2
Republikanci u Predstavničkom domu američkog Kongresa blokirali su danas pokušaj demokrata da ograniče ovlašćenja američkog predsednika Donalda Trampa za rat u Iranu.
Rute preneo saveznicima da Tramp u narednih nekoliko dana želi podršku za Ormuski moreuz
09.04.2026.•
1
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je danas obavestio neke države da američki predsednik Donald Tramp želi da u narednih nekoliko dana dobije konkretnu podršku za obezbeđivanje Ormuskog moreuza.
Tramp opet preti: Ako Iran ne bude poštovao dogovor, pucaćemo i više, i jače, i bolje
09.04.2026.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je da će "američke snage ostati oko Irana" i zapretio da će ponovo "početi da pucaju" ako Teheran ne bude u potpunosti poštovao sporazum o primirju postignut sa Vašingtonom.
UN: Više od milion Libanaca raseljeno zbog sukoba Izraela i Hezbolaha
08.04.2026.•
0
Ujedinjene nacije su danas saopštile da je 1,1 milion stanovnika Libana primoran da napusti svoje domove od kada su prošlog meseca počeli sukobi između Izraela i organizacije Hezbolah.
Tramp predlaže naplatu prolaska kroz Ormuski moreuz za američki prihod
08.04.2026.•
7
Američki predsednik Donald Tramp izneo je ideju da Sjedinjene Američke Države zarađuju na brodovima koji budu prolazili kroz Ormuski moreuz tako što će naplaćivati dozvolu za prolazak.
EU izdvojila više od 14 miliona evra za podršku ženama u Ukrajini od početka rata
08.04.2026.•
2
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija (EU) je izdvojila više od 14 miliona evra za podršku ukrajinskim ženama kroz programe usmerene na osnaživanje, liderstvo i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja.
Lideri EU pozdravili primirje u ratu na Bliskom istoku, pojedini evropski lideri sumnjičavi
08.04.2026.•
1
Lider Evropske unije danas su pozdravili primirje u ratu na Bliskom istoku i zatražili od svih strana da strogo poštuju odredbe sporazuma o prekidu vatre.
Mađarska i Rusija sklopile tajni plan od 12 tačaka
08.04.2026.•
8
Sve više dokaza se pojavljuje o pokušajima premijera Viktora Orbana da se okrene ka istoku i ekonomski i politički poveže Mađarsku sa Rusijom - nešto što njegov protivnik koristi protiv njega uoči nedeljnih izbora.
Italijanski list: Čudan savez Tramp - Putin - Đinping za odbranu EU petokolonaša Orbana
08.04.2026.•
10
Dok Evropska komisija ćuti i neće da se upliće u predizbornu kampanju u Mađarskoj, mediji u EU pišu da dolazak američkog potpredsednika Džej Di Vensa u Budimpeštu svedoči da "moćnici u senci" navijaju za pobedu Orbana.
Iran i Oman će tokom dvonedeljnog primirja naplaćivati prolazak kroz Ormuski moreuz
08.04.2026.•
0
Dvonedeljni plan o prekidu vatre između SAD i Irana predviđa da Iran i Oman mogu da naplaćuju takse brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz, izjavio je regionalni zvaničnik uključen u pregovore.
Komentari 8
nesto za dnevnik
Gradjanin rodjen u nekoj takvoj drzavi treba da zivi u uverenju da je zrtvovan za neki visi cilj, da je njegov nesrecan zivot rezultat nekakvih belosvetskih zavera, ali da ipak zivi u slobodi (posto i ne zna kako sloboda izgleda). Dok se elita tih drzava neometano bogati nelegalnim biznisima, proizvodi nepravdu medju gradjanima i progoni svakoga ko bi tu nesto da menja, zavadja ih sa susedima. Sve su ovo drzave kojima je sopstveni gradjanin bio veci neprijatelj od nekoga spolja. Te vojne intervencije su dolazile tek na kraju kada su se stvari debelo otimale kontroli i dugo trajale.
Osim toga ja bi na ovaj spisak dodao jos neke.
GileNS
Стојан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar