SAD imaju dugu istoriju "promene režima" vojnim intervencijama: Ovo su neke od njih
Razni američki predsednici u više navrata angažovali su svoju vojsku kako bi uklonili nepoželjne vladare u inostranstvu. Bilans tih intervencija je mešovit - i zavisi od toga šta se smatra uspehom.
Foto: Beta/AP (Vahid Salemi)
SAD i Izrael su od samog početka jasno dali do znanja šta žele da postignu svojim ratom protiv Irana - da eliminišu svaku dalju nuklearnu ili konvencionalnu vojnu pretnju iz Teherana i uklone oslabljeni režim mula s vlasti, navodi Dojče vele.
Nijedna zemlja nema više iskustva s takozvanim operacijama "promene režima" od Sjedinjenih Država: prema jednoj studiji, samo tokom Hladnog rata (1947–1989) SAD su preduzele 72 pokušaja promene ravnoteže moći u inostranstvu u svoju korist. To su bile pretežno (u 64 slučaja) tajne obaveštajne operacije - s uspehom od oko 40 odsto.
Tako je 1953. američka CIA, zajedno s britanskim MI6, uspela da svrgne tadašnjeg iranskog premijera Mohameda Mosadeka. Ipak, kao rezultat toga, šah Mohamed Reza, koji je nakon Mosadeka preuzeo vlast, sve je više doživljavan kao "sluga SAD" i svrgnut je u Islamskoj revoluciji 1979. godine. Teokratski i sve represivniji režim uspostavljen u to vreme sada je u fokusu aktuelnih vazdušnih napada.
Dojče vele donosi pregled odabranih tajnih ili otvorenih operacija promene režima u koje su bile uključene SAD.
Libija (2011)
Kada je 2011. godine takozvano "Arapsko proleće" podstaklo nade za promene širom Severne Afrike, i u Libiji je počeo da raste otpor protiv dugogodišnjeg vladara Muamera el Gadafija. SAD, pod predsednikom Barakom Obamom, vrlo brzo su stale na stranu njegovih protivnika, takozvanog Nacionalnog prelaznog veća.
SAD, Francuska i Velika Britanija pokrenule su vazdušne napade - ubrzo pod okriljem operacije NATO "Ujedinjeni zaštitnik". U oktobru su američki dronovi i jedan francuski borbeni avion napali Gadafijev konvoj, da bi dotadašnjeg vlada potom ubili borci Prelaznog veća.
Danas, gotovo 15 godina kasnije, Libija je i dalje politički fragmentirana i obeležena masovnom nestabilnošću.
Irak (2003)
Prvog maja 2003, nekoliko nedelja nakon svrgavanja diktatora Sadama Huseina, tadašnji američki predsednik Džordž V. Buš proglasio je kraj rata u Iraku: "Misija izvršena", pisalo je na transparentu iza njegovog podijuma na palubi nosača aviona "Abraham Linkoln".
"Prelaz iz diktature u demokratiju zahtevaće vreme, ali vredi svakog truda. Naša koalicija ostaće dok se naš posao ne završi. Tada ćemo otići i ostaviti za sobom slobodan Irak", rekao je Buš.
Ipak, okupacija koja je usledila nije donela ni mir ni stabilnost: institucije države su oslabljene, a susedni Iran podržavao je šiitske milicije koje su se sve žešće borile protiv sunitskih jedinica. U vakuumu moći, teroristička grupa ISIS uzdigla se u moćnog igrača, dodatno destabilizujući Irak, Siriju i kompletan region.
Američki istoričar Džozef Stib smatra da su Amerikanci tada imali pogrešan utisak da će vrednosti liberalne demokratije prevladati.
"Verovali su da će režime poput iračkog biti relativno lako zameniti nakon što budu srušeni", kaže Stib.
Avganistan (2001)
Još jedan rat usmeren na promenu režima povezan je s bivšim predsednikom Džordžom V. Bušom: samo četiri nedelje nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, američka vojska pokrenula je u Avganistanu operaciju "Trajna sloboda". Postojeći talibanski režim brzo je svrgnut, ali i tu je nova vlada koju su podržavale SAD uspela da održi svoju vlast samo ograničeno vreme.
Nakon što su međunarodne snage, u kojima je učestvovala i Nemačka, smanjile broj svojih vojnika 2014. godine, talibani su postepeno počeli ponovo da jačaju. Izvodili su napade i sve više slabili vladu nacionalnog jedinstva.
U poslednjoj godini svog prvog mandata, Donald Tramp postigao je sporazum s talibanima o povlačenju preostalih američkih trupa, koje zauzvrat nije trebalo da budu napadnute.
Odmah nakon povlačenja poslednjih preostalih američkih trupa pod vođstvom Džoa Bajdena 2021. godine, talibani su ponovo preuzeli potpunu kontrolu i vratili se političkom sistemu koji je bio na snazi i pre američke invazije.
Panama (1989)
U 1980-ima Panamom je vladao diktator Manuel Norijega. On je godinama bio na platnom spisku CIA, pre nego što je postao teret za američku vladu usred afere Iran-Kontra. Pod njegovom vlašću, Panama je bila centar trgovac drogom. Uz to, SAD su strahovale da neće igrati nikakvu ulogu u planiranom proširenju Panamskog kanala.
U maju 1989. opozicioni političar Giljermo Endara pobedio je na predsedničkim izborima - ali je Norijega odbio da prizna rezultate izbora. Tokom 1989. situacija je eskalirala, sve dok američki predsednik Džordž H. V. Buš nije u decembru naredio vojnu operaciju "Pravedni uzrok" kako bi se Norijega uklonio s vlasti.
Dvadesetog decembra Endara je postavljen za predsednika, a dve nedelje kasnije, Norijega se predao. Nakon toga je odslužio razne zatvorske kazne u SAD, Francuskoj i Panami. Umro je 2017. Troškovi vojne operacije kasnije su procenjeni na 331 milion američkih dolara.
Grenada (1983)
Od 1979. karipska država Grenada sve se jasnije politički povezivala sa Sovjetskim Savezom. Kada je tadašnji premijer Moris Bišop pokušao da umiri SAD, svrgnut je i ubijen od strane vojnih snaga.
U tom kontekstu, američki predsednik Ronald Regan, uz podršku nekoliko karipskih država, pokrenuo je invaziju - uprkos žestokom otporu britanske vlade, koja je tu članicu Komonvelta smatrala delom sopstvene sfere uticaja.
Nakon povlačenja američkih trupa, kraljica Elizabeta II imenovala je prelaznu vladu.
Dominikanska Republika (1965)
Nakon nekoliko pučeva, Dominikanska Republika bila je na ivici građanskog rata 1965. godine. Nakon glasanja Organizacije američkih država, američki predsednik Lindon B. Džonson pokrenuo je invaziju.
Primarni cilj bio je zaštiti američke građane. Nezvanično, međutim, to je bilo i sprečavanje nastanka "druge Kube", socijalističke države u neposrednoj blizini, usred Hladnog rata. Sa do 44.400 vojnika, SAD su obezbedile da njima prihvatljiv vođa preuzme vlast.
Pročitaj još
Poseban slučaj - Venecuela
Najnovija potencijalna "promena režima" toliko je sveža da konačna procena još nije moguća: početkom januara 2026. američki predsednik Tramp naredio je otmicu venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Njemu će u Njujorku biti suđeno po optužbama za "narkoterorizam".
U Venecueli je vlast preuzela njegova bivša zamenica Delzi Rodriges. Iako je ona deo Madurovog režima, Tramp je najavio da namerava s njom da sarađuje, a SAD bi trebalo da dobiju pristup ogromnim rezervama nafte te južnoameričke zemlje.
Međutim, dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu, koja podržava Trampa, Marija Korina Mačado, takođe je nedavno objavila svoju nameru da se vrati u Venecuelu i povede zemlju prema demokratiji. Dva meseca nakon ove ciljane američke intervencije ostaje nejasno u kom će se smeru zemlja razvijati.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Načelnik kriminalističke policije ubijen u Hrvatskoj
10.05.2026.•
0
Načelnik Službe kriminalističke policije Policijske uprave krapinsko-zagorske Robert Grilec ubijen je u pucnjavi koja se jutros oko 8 časova dogodila u kafiću unutar tržnog centra u Krapini.
Švajcarska će uvesti elektronski nadzor počinilaca porodičnog nasilja
10.05.2026.•
0
Švajcarska planira da pojača borbu protiv porodičnog nasilja uvođenjem elektronskog nadzora počinilaca u realnom vremenu, a pilot-projekat bi trebalo da bude pokrenut u drugoj polovini 2026. godine u kantonu Vo.
Evrovizija u Beču ozbiljan bezbednosni izazov: U sve uključen i FBI
10.05.2026.•
0
Dok se glavni grad Austrije priprema za 70. izdanje Pesme Evrovizije, bečka policija sprema se za proteste protiv učešća Izraela na tom takmičenju.
Kruzer sa putnicima zaraženim hantavirusom doplovio do Tenerifa
10.05.2026.•
1
Kruzer na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus pristao je rano jutros blizu luke Granadilja na Tenerifima, gde će se usidriti radi evakuacije putnika i dela posade.
Rejting SAD nikad lošiji, Tramp manje popularan čak i od Putina
10.05.2026.•
2
Globalna percepcija SAD pogoršala se drugu uzastopnu godinu i sada je gora od pogleda na Rusiju, pokazala je godišnja studija o demokratiji.
Švajcarci 14. juna glasaju o tome da se stanovništvo ograniči na 10 miliona: Ovo je trenutni stav građana
10.05.2026.•
2
Švajcarsko javno mnjenje je gotovo ravnomerno podeljeno po pitanju predloga referenduma kojim bi se broj stanovnika ograničio na 10 miliona, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno uoči glasanja zakazanog za 14. jun.
Na američkom kruzeru 115 ljudi obolelo od norovirusa
10.05.2026.•
2
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, 115 ljudi je obolelo od norovirusa na kruzeru "Caribbian Princess".
Mađarska dijaspora - šta nakon Orbana?
10.05.2026.•
5
Većina saveza mađarske manjine u zemljama susedima Mađarske bila je svojevrsni privezak Orbanove stranke Fides. Novi premijer Peter Mađar sada želi da reformiše sistem odnosa prema dijaspori.
Pratili policijska vozila i dojavljivali kriminalnim grupama u Podgorici
09.05.2026.•
1
Osnovno tužilaštvo u Podgorici odredilo je zadržavanje do 72 sata N. Z. i M. M. zbog sumnje da su postavljali uređaje za praćenje na službena vozila policije, kako bi o njihovom kretanju javljali kriminalnim grupama.
Albanska koalicija "Vredi" prerasla u političku partiju u Severnoj Makedoniji
09.05.2026.•
0
Albanska koalicija "Vredi" (Vlen), koja je deo vladajuće koalicije u Severnoj Makedoniji, večeras je prerasla u partiju na kongresu u Skoplju, u prisustvu 850 delegata.
Iran učestvuje na SP samo ako domaćini budu pristali na deset uslova
09.05.2026.•
1
Iranski fudbalski savez najavio je danas da će reprezentacija te zemlje učestvovati na predstojećem Svetskom prvenstvu, uz deset uslova.
Požar u Černobiljskoj zoni zahvatio 1.200 hektara šume
09.05.2026.•
1
U Černobiljskoj zoni isključenja u Kijevskoj oblasti u toku je gašenje velikog šumskog požara površine 1.200 hektara, saopštila je ukrajinska Državna služba za vanredne situacije u Fejsbuk objavi.
Šta je sve poručio novi premijer: "Svako ko danas voli slobodu želi da bude malo i Mađar"
09.05.2026.•
10
Nakon što je položio zakletvu, novi premijer Mađarske Peter Mađar obratio se danas desetinama hiljada okupljenih na Košutovom trgu, ispred zgrade mađarskog parlamenta.
Tajkun blizak Orbanu ponudio državi svoje medijske firme na poklon
09.05.2026.•
4
Dok je Peter Mađar u parlamentu danas proglašavan za novog premijera, bivšem premijeru Viktoru Orbanu bliski tajkun Đula Balaši ponudio je svoje medijske, reklamne i komunikacijske firme na poklon državi.
Avion usmrtio pešaka na pisti u Denveru, putnici evakuisani zbog požara
09.05.2026.•
0
Avion kompanije Frontir erlajns udario je i usmrtio pešaka na pisti aerodroma u Denveru, što je izazvalo požar na motoru i hitnu evakuaciju putnika, prenose danas svetski mediji.
Ruši se škola u Kanadi u kojoj se desilo masovno ubistvo
09.05.2026.•
2
Škola koja je bila poprište jedne od najsmrtonosnijih masovnih pucnjava u istoriji Kanade biće srušena, saopštili su zvaničnici, prenosi Gardijan.
Dodik se sastao s Lavrovom u Moskvi, planiran i susret s Putinom
09.05.2026.•
5
Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik sastao se danas u Moskvi s ruskim ministrom spoljnih psolova Sergejem Lavrovom.
Orban ignorisao inauguraciju Mađara, prekinuo demokratsku tradiciju u Mađarskoj
09.05.2026.•
13
Suprotno prethodnim tradicijama, Viktor Orban nije održao govor na inauguralnoj sednici Narodne skupštine danas, niti je bio prisutan tokom primopredaje vlasti, piše Telex.hu.
U Zagrebu održan skup protiv prava na abortus, nastupio Tompson
09.05.2026.•
1
Nekoliko hiljada građana okupilo se danas u Zagrebu na skupu protiv prava na prekid trudnoće pod sloganom "Hod za život", koji se već 11. godinu održava u organizaciji ultrakonzervativnih udruženja.
SZO: Situacija sa hantavirusom nije uporediva sa koronom
09.05.2026.•
0
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus poručio je danas građanima Tenerifa da je rizik po javno zdravlje od hantavirusa nizak.
Peter Mađar položio zakletvu i preuzeo dužnost premijera Mađarske
09.05.2026.•
6
Lider partije Tisa Peter Mađar danas je zvanično preuzeo dužnost premijera Mađarske.
Komentari 8
nesto za dnevnik
Gradjanin rodjen u nekoj takvoj drzavi treba da zivi u uverenju da je zrtvovan za neki visi cilj, da je njegov nesrecan zivot rezultat nekakvih belosvetskih zavera, ali da ipak zivi u slobodi (posto i ne zna kako sloboda izgleda). Dok se elita tih drzava neometano bogati nelegalnim biznisima, proizvodi nepravdu medju gradjanima i progoni svakoga ko bi tu nesto da menja, zavadja ih sa susedima. Sve su ovo drzave kojima je sopstveni gradjanin bio veci neprijatelj od nekoga spolja. Te vojne intervencije su dolazile tek na kraju kada su se stvari debelo otimale kontroli i dugo trajale.
Osim toga ja bi na ovaj spisak dodao jos neke.
GileNS
Стојан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar