Malavi zabranio medicinarima koji rade u državnom zdravstvu da istovremeno rade i privatno

Autor: Dojče vele

Info

22.03.2026.

06:00

Malavi je zabranio zaposlenima u državnom zdravstvu da istovremeno rade i u privatnom. Vlasti time hoće da suzbiju korupciju. Ipak, odluka je izazvala žestoke polemike, piše Dojče vele.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Vlada Malavija je nedavno uvela potpunu zabranu takozvanog "paralelnog rada": time se lekarima i medicinskim sestrama zabranjuje da rade u privatnim klinikama, bolnicama, apotekama ili dijagnostičkim centrima dok su istovremeno zaposleni u javnom sektor, piše Dojče vele.

Osim toga, svaki zdravstveni radnik zaposlen u državnom sektoru koji poseduje privatnu zdravstvenu ustanovu ili je njen suvlasnik - mora u roku od 30 dana da proda svoj udeo. U suprotnom mu preti otkaz i moguće sudsko gonjenje.

Ta odluka usledila je nakon objavljivanja teksta u listu "Nyasa Times" o organizovanom sistemu korupcije u više državnih bolnica. Novinari su tajno dokumentovali kako su čuvari, administrativni radnici, medicinske sestre i lekari učestvovali u mrežama za uzimanje mita. Ko plati mogao je brže da dođe do terapije, dok su siromašni pacijenti u mnogim ustanovama ostajali bez usluge ili su je dobijali tek nakon dugog čekanja.

Najnovija odluka predstavlja jedan od najradikalnijih pokušaja vlasti u poslednjim godinama da suzbije korupciju u zdravstvenom sektoru.

Ako se dosledno sprovede, mogla bi da poveća broj zaposlenih u državnim bolnicama, smanji nestanak lekova iz sistema i postepeno vrati poverenje građana u javno zdravstvo.

Neki analitičari upozoravaju da bi, ako veliki broj zdravstvenih radnika napusti posao ili ode iz zemlje, zabrana mogla dodatno da produbi već tešku krizu zdravstvenog kadra i tako ugrozi reforme koje bi trebalo da sprovede.

Traže novac za besplatne usluge, kasne na posao, iznose lekove

Predsednik Malavija Peter Mutharika izjavio je da je zabrana neophodna kako bi se zaustavile dugogodišnje zloupotrebe povezane s paralelnim radom u javnom i privatnom sektoru.

On tvrdi da su pojedini zaposleni u državnim bolnicama tražili novac od pacijenata, upućivali ih iz državnih ustanova u svoje privatne klinike, pa čak i iznosili lekove iz javnih bolnica kako bi ih kasnije prodavali u privatnim apotekama.

Postoje i izveštaji da su pojedini zdravstveni radnici često kasnili na posao u državnim ustanovama ili su ranije odlazili kako bi primali privatne pacijente. Time su stvarali ozbiljne probleme bolnicama koje su već preopterećene i imaju premalo zaposlenih.

Neki lekari se bune zbog zabrane

Udruženje lekara Malavija već priprema pravni postupak protiv zabrane. Oni tvrde da je mera preoštra i da bi mogla da destabilizuje zdravstveni sistem zemlje.

Plate u javnom zdravstvu i dalje su niske, a mnogi lekari i medicinske sestre tvrde da je privatni rad jedini način da pokriju svoje životne troškove.

Lekari specijalisti strahuju da bi nova mera mogla da ih natera da potpuno napuste državni sektor, što bi dodatno produbilo već postojeći nedostatak kadra u bolnicama.

"Mislim da ova odluka uopšte nije utemeljena. Ona je nezakonita i predstavlja kršenje ljudskih prava. Medicinska zajednica strahuje da bi u budućnosti moglo da bude manje inovacija, jer upravo vođenje ili posedovanje privatnih klinika često doprinosi unapređenju zdravstvenih usluga u zemlji", rekao je za Dojče vele zdravstveni stručnjak Maziko Matemba, izvršni direktor organizacije "Health and Rights Education Program" u Malaviju.

Pacijenti i neke organizacije podržavaju meru

S druge strane, organizacije koje se zalažu za jednak pristup zdravstvu podržavaju odluku vlasti.

Mreža za zdravstvenu ravnopravnost Malavija ocenila je zabranu kao "intervenciju koja je odavno bila neophodna" kojom građane treba zaštititi od ilegalnih naplata, pritisaka i nejednakog pristupa lečenju.

Prema njihovom mišljenju, to je važan korak u borbi protiv korupcije i uvođenju jasnih etičkih standarda u državnim bolnicama.

I neki građani koje je Dojče vele intervjuisao podržali su odluku.

"Ova mera je sasvim u redu, jer se u Malaviju često dešava da odete u državnu bolnicu, a tamo nema lekova. Onda vas upute u određenu bolnicu ili apoteku", rekao je jedan sagovornik.

Novinar Dojče velea izveštava da su istrage pokazale da su "mnoge apoteke u koje pacijente upućuju zapravo u vlasništvu samih zdravstvenih radnika".

Slabosti sistema i dalje ostaju

Analitičari upozoravaju da paralelni rad predstavlja samo jedan deo šireg problema. U pozadini su, kažu, sistemske slabosti: slaba kontrola, česti nedostaci lekova i hronično nedovoljno finansiranje bolnica - što sve stvara okruženje pogodno za korupciju.

Prema njihovom mišljenju, trajna reforma zahteva dublje strukturne promene, a ne samo zabranu privatnog rada.

Problemi s nedostatkom zdravstvenog kadra u Malaviju postoje još od početka 2000-ih, kada je zemlja bila suočena s ozbiljnom krizom u zapošljavanju u zdravstvu. Tada je vlada privremeno dozvolila paralelni rad kako bi sprečila masovne otkaze.

Lična karta Malavija

Malavi je jedna od najsiromašnijih država na svetu - što je u velikoj meri posledica decenijske kolonijalne eksploatacije pod britanskom vlašću, započete krajem 19. veka. Posle dugog otpora, zemlja je 1964. stekla nezavisnost i okončala kolonijalnu upravu.

Malavi je jedna od najmanjih i najgušće naseljenih država u Africi. Smešten je između Zambije, Tanzanije i Mozambika.

Skoro trećinu zemlje zauzima veličanstveno jezero Malavi, po čijem odsjaju pri zalasku Sunca ("plamenu") je država i dobila ime. Zbog jedinstvenog biodiverziteta deo jezera nalazi se na listi svetske baštine UNESCO-a.

Malavi je širom sveta poznat kao "toplo srce Afrike". Taj nadimak duguje neverovatnom gostoprimstvu svojih stanovnika i dugoj istoriji mira.

Sa oko 22,6 miliona stanovnika, Malavi ima izrazito mlado stanovništvo koje brzo raste. Građani su većinom hrišćani (82 odsto), ali postoji i značajna muslimanska zajednica (14 odsto).

Dok je Lilongve politički centar i glavni grad, Blantajr je privredni centar zemlje. Ekonomija se u velikoj meri oslanja na poljoprivredu, a najvažniji izvozni proizvodi su duvan i čaj. Raspolaže i velikim rudnim bogatstvima za čiju eksploataciju se tek pravi planovi.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Malavi lečenje kod privatnika

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Zovite pravim imenom

26.03.2026 • 12:46

Nije drzava platila nego mi. Drugo, ovo je ocigledan sukob interesa. Pride, ti odvodis pacijenta u privatnu ordinaciju a zalis se da ti je mala plata u drzavnoj bolnici. Alo, da li vi vidite tu nelogicnost? Uvek su doktori imali natprosecna primanja ali je problem sto im je uvek malo. Jos nesto, cene kod privatnika su bezobrazne, niko od vas medicinara nece umreti od gladi ako bi se prizvali savesti ali vasi pacijenti hoce.

0 0 0
@Dr

23.03.2026 • 20:00

Pa ako bi bilo posteno, u tvom sistemu bi svako ko zavrsi bilo koji drzavni fakultet morao prvo da volontira deset godina (tj. radi za mizernu platu koju mu je drzava odredila), zasto bi to bila obaveza samo lekara, a ne i inzenjera, graditelja, programera, ekonomista... uopste svih obrazovanih ljudi, svi da rade za semenke deset godina prvo, da bi vi neskolovani imali svoj mir. Sram vas bilo. Mogli ste i vi studirati, fakultet je svima dostupan od zajednickih doprinosa. Uravnilovka mozak i dalje vlada u nasem drustvu, a inteligencija i obrazovanje su predmet mrznje, eto zato je sve ovako jadno.

1 2 -1
Petar

22.03.2026 • 14:17

@Dr

U sam Centar! Vidis kako de drzavni uhlebi sami odaju i javljaju. Bice tesko ovoj omladini sa ovako losim ljudima ali izborice se jer nas je sve manje i manje.

5 6 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.