Mogu li gradovi u Srbiji da budu energetski održivi?
Zbog energetske krize i grejne sezone, više nego ranije priča se o opasnosti od fosilnih goriva i pronalaženju dugoročnih rešenja za održivo korišćenje energije.
Foto: Pixabay
Gradovi, kao najveći potrošači, posebno su u fokusu.
Potencijali obnovljivih izvora energije Republike Srbije su veliki, ali uglavnom neiskorišćeni. Prema dostupnim podacima, Srbija koristi samo 35 odsto od ukupno raspoloživih potencijala, uključujući i biomasu, hidroenergiju, geotermalnu energiju, energiju sunca i energiju vetra.
U novom izdanju emisije "Eko grad" sagovornici 021.rs su bili pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Dragan Đurica i programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara Dragan Đurica za 021.rs kaže da je zagađenje koje dolazi iz konvencionalnih izvora energije, kao što su toplane i individualna ložišta, najprimetnije u ovom zimskom periodu, te da bi se energija iz obnovljivih izvora mogla koristiti za zagrevanje vode, grejanje i električnu energiju, kako bi se umanjile štetne posledice po životnu sredinu. Objašnjava zašto obnovljivi izvori energije nisu samo stvar energertskog sektora.
"Iako jesu deo energetike i nešto čime se energetika najviše bavi, obnovljivi izvori su, u smislu zaštite životne sredine, veoma važni. Zapravo, obnovljivi izvori imaju za cilj da se emisija ugljen-dioksida smanji i samim tim smanji globalno zagrevanje, što u svakom pogledu veoma utiče na smanjenje štetnih uticaja po životnu sredinu. Postoji saradnja između energetskog sektora i sektora zaštite životne sredine, ali ne u tolikoj meri u smislu korišćenja obnovljivih izvora energije za neke dalje uticaje na smanjenje zagađenja", objašnjava Đurica.
Kako je pokazalo istraživanje Centra za unapređenje životne sredine i portala Klima101, skoro polovina građana Srbije zainteresovana je za subvencije države za obnovljive izvore energije, a više od jedne trećine nije upoznato sa postojanjem subvencija. Đurica navodi da su subvencije dobar korak, ali da je neophodna i edukacija.
"Mislim da interesovanje zavisi od toga koliko se promoviše taj vid proizvodnje energije. Građani nisu dovoljno edukovani, u smislu koliko to doprinosi, na koji način se koristi, na koji način donosi njima neke direktne benefite, što je zapravo svakom pojedincu psihološki najbitnije. Subvencije su izuzetno pozitivna stvar, ali one dopiru do onih koji već imaju neko predznanje o tome i koji su se možda već i interesovali, i pre objavljivanja poziva za subvencije. Svakako, da bi se to podiglo na neki nivo koji može da doprinese i životnoj sredini i pojedincu, potrebno je više edukacije i promocije", naglašava pomoćnik pokrajinskog sekretara.
Ministarstvo energetike i rudarstva ove godine je raspisalo konkurs za energetsku efikasnost. Najveći deo subvencija odnosio se na ugradnju solarnih panela na krovove domaćinstava. Ovaj konkurs još uvek nije realizovan u svim lokalnim samoupravama, pa još uvek nemamo zvanične informacije o rezultatima. Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić za 021.rs kaže da je interesovanje građana definitivno postojalo.
"Građani imaju želju da ugrađuju solarne panele na krovove svojih kuća i to treba podržati. Nadam se da će i u 2023. godini Ministarstvo imati ovakav ili sličan konkurs. Nadamo se da će još više sredstava biti opredeljeno za celu tu priču i da će veći broj građana učestvovati u tim konkursima", kaže Šćekić.
Navodi da trenutno imamo oko 400 domaćinstava koja proizvode sopstvenu struju iz obnovljivih izvora energije.
"Ako se ovaj trend nastavi i ako se nastavi unapređenje javnih politika u domenu energetike i finansija, kako bi svi ovi koncepti bili što prihvatljiviji za građane mislim da će interesovanje građana biti još veće", navodi.
Šćekić dodaje da država mora da omogući što brže procedure, ali i da konstantno šalje poruku da je energetska tranzicija nešto što je poželjno za ovo društvo.
"Država ima značajan uticaj na energetsku tranziciju, dakle na prelazak na obnovljive izvore energije. Bitno je dodati da to nije samo stvar države, već i građani treba da učestvuju. Kada pričamo o ulozi države, ona pre svega mora da obezbedi adekvatan i stimulišući zakonodavni okvir. Nakon toga je bitno obezbeditii i dodatnu infrastrukturu. To, pre svega, leži u rukama Elektrodistribucije Srbije koja treba da pripremi elektrodistributivni sistem da može da prihvati nove izvore energije. Naravno, ono što je takođe važno je obezbeđivanje finansiranja građanskih i industrijskih projekata izgradnje elektrana, bilo da su vetroelektrane, solarne elektrane", objašnjava.
Ističe da je značajno u celu priču uključiti i tri javna preduzeća ključna za pitanje energetske tranzicije - Elektroprivredu Srbije, Elektrodistribuciju i Elektromrežu.
"Nama je jako važno da unapredimo naš elektrodistributivni sistem, kako bismo mogli da instaliramo nove proizvodne kapacitete širom Srbije. Takođe je važno obezbediti da elektromreža može da primi svu tu novu struju sa svih tih različitih lokacija", naglašava Šćekić.
U aprilu 2021. usvojeni su novi zakoni u oblasti energetike, između ostalog Zakon o korišćenju obnovljive energije i zakon o energetici gde je, u stvari, uveden institut kupac-proizvođač. Prema ovim izmenama, kao kupac-proizvođač registruje se građanin koji samostalno proizvodi energiju iz obnovljivih izvora. Vladan Šćekić objašnjava za emisiju “Eko grad” šta ovaj institute podrazumeva.
"Taj institut je namenjen pre svega za proizvodnju energije koja je namenjena sopstvenoj potrošnji. Kako se energija pravi, tako se i troši. Viškovi koji nastanu u danima kada ima više sunca, a manje potrošnje idu u elektroenergetski sistem koji se u tom trenutku ponaša kao virtuelna baterija, nakon čega mi preuzimamo tu struju u mesecima kada nam je potrebna, odnosno kada ima manje sunčanih dana", kaže Šćekić.
Ocenjuje da je to dobar sistem.
"Period obračuna je dobro osmišljen. On je dizajniran tako da traje od 1. aprila do 31. marta. U aprilu počinju da se javljaju prvi viškovi, tako da tokom godine mi sakupljamo te viškove i imamo do 31. marta da potrošimo sve viškove koje smo uneli u elektroenergetski sistem. Nakon toga se obračun resetuje i vraća na nulu. Zbog toga je jako bitno dimenzionisati te elektrane u skladu sa sopstvenom potrošnjom iz prethodnih 12 meseci", navodi.
Dodaje da su i navike potrošnje jako bitne.
"Kada instaliramo te panele, onda nam se navike i menjaju. Treba da trošimo onda kad struje ima najviše, a to je u piku dana, dakle između 12 i 15 časova", savetuje.
Pročitaj još
Dragan Đurica navodi da upravo Pokrajinski sekretarijat pokušava da promeni sopstvene navike kada je u pitanju potrošnja električne energije i daje primer dobre prakse i građanima.
"Imamo u planu da probamo već sledeće godine da smanjimo potrošnju električne energije, odnosno da električnu energiju za stanice za merenje kvaliteta vazduha proizvodimo putem obnovljivih izvora energije postavljanjem solarnih panela na te stanice. Utiče se i na upravljače zaštićenim prirodnim dobrima da za proizvodnju energije koriste obnovljive izvore", ističe.
Gradovi kao veliki potrošači energije su i veliki zagađivači. Upravo zato, zaključuje Šćekić, je važno da se u gradovima primene oni izvori energije koji bi umanjili emisiju štetnih materija. To bi značilo i da se kao država pridružujemo globalnim naporima za ublažavanje klimatskih promena.
"Gradovi se uglavnom greju na toplane. Struja dolazi iz termoelektrana koje su, kod nas bar, zasnovane na lignitu. Zbog toga je jako važno preći na obnovljive izvore energije kako bi se, pre svega, vazduh malo očistio. Kroz te aktivnosti ispunjavamo i ciljeve koje je država potpisala i preuzela obaveze", ističe.
Kako kaže, u gradovima mogu da se koriste pretežno solarni izvori energije, zato što ih je najlakše instalirati na krovove zgrada.
"To jeste jedan od velikih potencijala. Sve ostale izvore energije u principu možemo da koristimo van teritorije grada, gde su veće površine slobodne. Zanimljivo je dodati da je Beograd bogat geotermalnim izvorima koji još uvek nisu u upotrebi, a još su jedna od mogućnosti za grejanje", zaključuje sagovornik emisije "Eko grad".
Emisiju o perspektivama korišćenja obnovljivih izvora energije možete poslušati i na našem MixCloud nalogu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Fondacija Slavko Ćuruvija: Tražimo odgovornost za poraz pravosuđa u slučaju Ćuruvija
08.01.2026.•
0
Fondacija Slavko Ćuruvija je pozdravila presudu Vrhovnog suda kojom je utvrđeno da je presuda u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije doneta uz bitne povrede krivičnog postupka.
Ministarstvo finansija: Od početka godine izdato više od 44.000 elektronskih otpremnica
08.01.2026.•
0
Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da sistemi e-otpremnice i e-bolovanje, koji su pušteni u rad početkom godine, odlično funkcionišu.
Poverenik: Izvođenje omalovažavajućih pesama nije prihvatljivo
08.01.2026.•
1
U prazničnim emisijama na pojedininim medijima bliskim vlasti, u kojima su gostovali visoki državni zvaničnici, izvođene su uvredljive pesme.
Šta piše u optužnici protiv Selakovića: Tužilaštvo traži tri godine zatvora za ministra
08.01.2026.•
0
Okrivljeni u slučaju Generalštab terete se za falsifikovanje isprave i zloupotrebu službenog položaja.
U Majdanpeku proglašena vanredna situacija
08.01.2026.•
0
U Majdanpeku je proglašena vanredna situacija zbog problema izazvanih snegom, posebno sa snabdevanjem strujom.
Elektrodistribucija: Nove padavine izazvale nove kvarove na mreži
08.01.2026.•
0
Elektrodistribucija Srbije je saopštila da ekstremni vremenski uslovi na području Loznice, Krupnja, Malog Zvornika i okoline otežavaju normalizaciju snabdevanja strujom iako su pojačane ekipe montera danonoćno na terenu.
Đurić: Srbija sebi može da nanese štetu ako prerano iznese stavove o Venecueli
08.01.2026.•
12
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da Srbija pažljivo prati dešavanja u Venecueli, ali da ona sebi može da nanese štetu ako preuranjeno iznosi određene stavove.
Republički geodetski zavod: Za upis bespravnih objekata stiglo oko 550.000 prijava
08.01.2026.•
2
Za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, nazvanom "Svoj na svome", prema poslednjim zvaničnim podacima, stiglo je oko 550.000 prijava građana.
Vređao, udarao i pretio nožem poznaniku u Nišu, pa na ulici ranio muškarca
08.01.2026.•
0
Policija u Nišu uhapsila je S. S. (26) iz okoline Žitorađe zbog sumnje da je izvršio krivična dela zlostavljanje i mučenje i protivpravno lišenje slobode.
VIDEO: Meštani Malog Zvornika i danas blokirali put jer danima nemaju struje, a neki ni vode
08.01.2026.•
0
Meštani Malog Zvornika i okolnih sela i danas su blokirali magistralni put koji vodi od tog mesta do Loznice, jer pet dana nemaju struju, saopštio je pokret Kreni-promeni.
Sedam dečaka u Nišu hospitalizovano zbog povreda od petardi: Neki izgubili prste
08.01.2026.•
2
Sedam dečaka primljeno je u bolnicu sa teškim povredama šake zadobijenim eksplozijom petardi, u periodu od novogodišnje noći do sinoć, a isti broj dečaka zbrinut je ambulantno.
U Valjevu proglašena vanredna situacija zbog problema izazvanih snegom: Više od 10.000 ljudi bez struje
08.01.2026.•
0
U Valjevu je proglašena vanredna situacija zbog problema izazvanih snegom, posebno sa snabdevanjem sela strujom.
Batut upozorio na talas hladnoće do 17. januara: U kategoriji veoma opasne pojave u Južnobačkom okrugu
08.01.2026.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da se na teritoriji Srbije do 17. januara očekuje talas hladnoće sa aspekta zdravlja ljudi.
Viši sud potvrdio: Suđenje Selakoviću za Generalštab počinje 4. februara
08.01.2026.•
3
Viši sud u Beogradu zakazao je za 4. februar početak suđenja u slučaju Generalštab.
"Putevi Srbije": Na terenu širom Srbije 2.324 putara i 815 putarskih vozila i kamiona
08.01.2026.•
2
"Putevi Srbije" saopštili su da je na snazi četvrti stepen pripravnosti i da je na terenu širom Srbije 2.324 putara, 815 putarskih vozila i kamiona, kao i 331 mašina za čišćenje snega.
Meteorolog Todorović: Zimsko vreme još pet dana, očekuju se slabije padavine
08.01.2026.•
2
Meteorolog Nedeljko Todorović izjavio je da će se na teritoriji Srbije zimsko vreme praćeno niskim temperaturama, snegom i kišom zadržati još četiri, pet dana i dodao da će padavine u narednim danima biti slabije.
Srbija se jedina nije uskladila sa odlukama EU o Ukrajini, Rusiji i Venecueli
08.01.2026.•
5
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa tri nove spoljnopolitičke odluke EU o Ukrajini, Rusiji i Venecueli.
Kocić: Smiruje se situacija nakon sinoćnih obilnih padavina, nadležne službe u pripravnosti
08.01.2026.•
0
Načelnik Operativnog sektora za vanredne situacije MUP-a Milan Kocić rekao je da se situacija nakon obilnih padavina koje su pogodile pojedine delove Srbije smiruje, ali da su nadležne službe još u pripravnosti.
EDS produžio rok za građane da sami očitaju i prijave stanje na strujomerima
08.01.2026.•
3
Elektrodistribucija Srbije produžila je rok za prijavu stanja brojila do 10. januara, a zbog novogodišnjih i božićnih praznika.
"Srbijavoz" objavio da pojedini vozovi ili ne idu ili kasne zbog "tehničkih razloga i smetnji"
08.01.2026.•
4
"Srbijavoz" objavio je da će danas doći do izmene saobraćaja vozova na taj način što pojedini vozovi, među kojima su vozovi u sistemu BG:VOZ, neće saobraćati "iz tehničkih razloga".
Srbija ponovo u vrhu po krađi tereta - slučaj iz Novog Pazara na drugom mestu u Evropi
08.01.2026.•
3
Srbija se na izmaku 2025. ponovo našla u samom vrhu evropske liste krađa tereta, pokazuje najnoviji izveštaj Udruženja za zaštitu transportovane imovine - TAPA EMEA.
Komentari 5
Da
bogdan
BmB 95
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar